Утицај „Маријине вечне невиности“

МНОГИ читаоци би се могли изненадити, па чак и запрепастити, да виде како се тема о „вечној Маријиној невиности“ разматра у склопу главне теме „Гледиште католичке цркве на полни однос и брак“. Наша намера наравно није да вређамо католике, а нити да оцрњујемо Марију. У ствари ми је веома ценимо и поштујемо као једну од Христових верних ученица.

Осим тога, ми се потпуно слажемо с тим да је Марија била невина када је родила Исуса (Матеј 1:18—23). Питање остаје да ли је Марија остала невина у свом даљњем животу?

Многи католици сумњају

Католички осврти откривају да католички научници сумњају да је Марија остала невина целог свог живота. Библија и сама неколико пута спомиње Исусову „браћу“ и „сестре“ (Матеј 12:46, 47; 13:55, 56; Марко 6:3; Лука 8:19, 20; Јован 2:12; 7:3, 5). Неки католици упркос томе тврде да те речи означавају „рођаке“, као братучад. Је ли то истина?

У Новој католичкој енциклопедији стоји: „Грчке речи . . . које су овде употребљене за означавање односа између Исуса и тих рођака значе потпуно крвно сродство брата и сестре па их је грчки читалац у еванђелистичко време тако и разумео.“Такође и Нова америчка Библија, католички превод, признаје у примедби за Марка 6:1—6, где се спомињу Исусова браћа и сестре: „Питање значења овога не би настало да није било црквеног учења о Маријиној вечној невиности.“

Библија јасно показује да је Марија поред Исуса имала другу децу; учење Католичке цркве да их није имала створило је супротности. Католички писац Ж. Жиј, који је потпуно испитао библијски доказни материјал на ту тему, закључује: „Укратко и одмереним језиком, без обзира на оданост Католичкој цркви, верујем да могу изложити своје истраживање како следи: . . . ЧЕТИРИ КАНОНСКА ЈЕВАНЂЕЉА дају складан доказ . . . да је Исус имао праву браћу и сестре у својој породици. Узевши у обзир ове јасне доказе, традиционално гледиште (Католичке цркве) рањиво је и крхко.“

Али, ако Библија не даје доказ о „Маријиној вечној невиности“, одакле онда потиче то веровање?

Извор веровања

„У неколико древних религија“, образлаже језуитски свештеник Ињас де ла Потери, „невиности се придавала сакрална (посвећена) вредност. Одређене богиње (Анат, Артемида, Атена) биле су означене као невине.“ Али у каквој је то вези с Маријом? Католички свештеник Ендру Грили објашњава: „Симбол Марије повезује хришћанство директно с древним веровањем у мајке—богиње.“

Професор црквене историје Ернст В. Бенц објашњава ту везу с древним паганским религијама у Новој британској енциклопедији: „Обожавање мајке Божје је прихваћено када је хришћанска црква постала државна за време Константина и када су паганске масе нагрнуле у цркву . . . побожност и верска свест се обликовала хиљадама година кроз култ Богиње ,велике мајке’ и ,божанске девице’, чији постанак је сезао све до старих народних религија Вавилоније и Асирије. Упркос неповољних претпоставки научавања Еванђеља, култно обожавање девице и мајке нашло је у хришћанској цркви нову могућност изражавања у обожавању Марије.“

Али шта је подстакло Римску цркву да се прилагоди и прихвати култ богиње „велике мајке“ и „божанске девице“? С једне су стране то тражиле „паганске масе“ долазећи у цркву; осећали су се као код куће у цркви обожавајући „велику девицу мајку“. „У Египту“, бележи професор Бенц, „Марија је у почетном облику већ била обожавана под именом мајке Божје (Теотокос).“ Тако је култ „божанске девице“ прихваћен да би се прилагодили „паганским масама“ које су навалиле у цркву.

Подстицај за обожавање Марије је дат на првом екуменском концилу у Ницеји 325. н. ере. Како? Па и тројство се као обавезна католичка доктрина прихватило Ницејским веровањем проглашавајући Исуса Богом. То је наводно учинило Марију „да је она родила Бога“ или „мајком Божјом“. И као што професор Бенц каже: „Концил у Ефесу (431) уздигао је то именовање у стандарде догме.“ Следећи корак је био у томе да се Марија прогласи „безгрешном девицом“. То се догодило 553. године на другом концилу у Константинопољу кад су Марији дали титулу „вечне девице“.

Последице тог учења

Ј. Ј.  Пеликан, професор Јелског универзитета пише: „Раст аскетских узора у цркви дао је подршку гледишту о Марији као узору доживотног девичанства.“ Тај „аскетски узор“ је такође присутан при стварању калуђерских редова и целибата. Значајно је да је водећи црквени ауторитет, „Свети“ Аугустин „поистоветио првобитни грех са сексуалном пожудом“. Истина је да се многи савремени католички теолози не слажу с таквим тумачењем. Али није ли наука о вечној Маријиној невиности и закон о обавезном целибату створила утисак да је полни однос нечист? Није ли Ватиканска више пута поновљена политика о разводу и контроли рађања проблематична за милионе католика?

Много је важније какво је библијско гледиште о стварима у вези полног живота!

[Истакнути текст на 13. страни]

„ЧЕТИРИ КАНОНСКА ЈЕВАНЂЕЉА дају складан доказ. . . да је Исус имао праву браћу и сестре“ (Католички писац)

[Слика на 12. страни]

„Симбол Марије повезује хришћанство са древним религијама о мајки—богињи“