Млади људи питају . . .

Како се могу приближити Богу?

’ЈА САМ човек, Бог је божанство, мој век је ограничен, а Божји неограничен. Ја сам тело, Бог је дух. Према томе, како бих ја могао да будем у вези с Богом?’ Тако данас питају о Богу многи млади. ’Понекад се питам’, кажу неки, ’да ли Бог уопште жели да с њим будем у вези или једноставно жели да га се пусти на миру’. Други се опет жале, ’Кад молим, не чујем никакве гласове који би ми рекли како да решим своје проблеме’.

Међутим, не мисле сви млади тако. Џорџ Галуп мл. каже у својој публикацији Религија у Америци 1984. године: „Млади изгледа више од својих старијих осећају блиски однос с Богом“. Али, мада 95 посто интервјуисаних омладинаца каже да верује у Бога или у један универзални дух, то само по себи не значи да су они у блиском односу с њим.

Приближити се Богу значи много више него само у њега веровати. То значи да веровање треба спровести у дело, што укључује развијање пријатељства с Богом. Тако Библија говори о верном Авраму који је назван „Јеховиним пријатељем“. Истина, развијање било каквог односа је посао. Али, да ли је Божје пријатељство вредно напора? — Јаков 2:23.

Зашто је то важно?

„По њему имамо живот, крећемо се и постојимо“, каже апостол Павле (Дела апостолска 17:28, НС). Свиђало ти се то или не, твој живот зависи од Бога. Ваздух који удишеш, храна коју једеш, вода коју пијеш — то су само неке од његових припрема. Зар му онда нисмо дужници? Само то је један разлог због којег бисмо требали да пожелимо близак однос с Богом (1. Мојсијева 1:27, 28; Псалам 104:14). Ипак, постоји и други разлог зашто бисмо требали то да пожелимо.

„Не припада човеку који хода да управља својим корацима“, каже Библија. Не у том смислу да он то не може покушати, него без Божјег упутства он једноставно није опремљен оним што је потребно да би то могао учинити (Јеремија 10:23, НС; Приче Соломунове 12:15). Ратови, злочин, насиље, загађеност и многи други проблеми данашњице доказали су да је то истина. Да, непостојање блиског односа с Богом нанело је озбиљну штету човечанству. Али, шта је с тобом као појединцем?

Ако си Божји пријатељ, то ће ти помоћи у решавању личних проблема. Човек има „ограничен век и преобиље потешкоћа“, каже Библија (Јов 14:1, Бајбл ин Ливинг Инглиш). Ипак, кроз смернице које даје путем своје Речи, Бог те може водити тако да то буде за твоје трајно добро. „Уздај се у Јехову свим својим срцем и не ослањај се на властити разум“, подбуђује Библија. „На свим својим путевима имај га на уму и он ће твоје стазе правима учинити“ (Приче Соломунове 3:5, 6, НС; Псалам 16:11).

Бог је заинтересован и за твоје будуће добро. Његово обећање вечног живота на Земљи — у мирним и праведним условима — за оне који га искрено траже, то чињеницу да се треба приближити Богу чини још важнијом (Јован 17:3; Псалам 37:9—11, 29; Откривење 21:3, 4). Како се ти, дакле, можеш њему приближавати?

Упознати бога

Пре него што некога изабереш као доброг пријатеља, прво га мораш упознати. Да ли би тог пријатеља изабрао насумце — а да не знаш чак ни његово име, његову личност, његове интересе или чак његове дубље мисли и осећаје? Вероватно не би. Исто тако, да би се приближио Богу, ти га прво мораш упознати, учити о њему (Јован 17:3). Започни са проучавањем Библије. Она ће ти помоћи да упознаш Бога као особу, да учиш како он размишља и шта од тебе захтева.

Мада је Библија писана језиком који је сразмерно једноставан и јасан, ипак је потребна одређена доза дисциплинованог проучавања. Нажалост, за многе људе Библија остаје непрочитани, непознати документ. Према једној Галуповој анкети, „само један од осам тинејџера (12%) свакодневно чита Библију, а 30% никад не отвори ту књигу нити може да се сети кад су то задњи пут учинили“. Занимљиво, 52% њих каже да сваки дан читају новине. Али, да бисмо „познали шта је воља Божја“, потребно је редовно читати његову Реч (Ефесцима 5:17; Исус Навин 1:8).

Међутим, да би се приближили Богу није довољно само знати чињенице о њему. Као и у сваком другом односу, потребан је неки облик комуникације. Комуникација с Јеховом Богом је молитва.

Разговарати

За неке младе разговор с Богом у молитви изгледа превише магловито, превише фантастично или нестварно. Ипак, један 17—годишњак примећује: „Тешко је рећи да с неким стварно имаш лични однос ако с њим не разговараш“. Истина, знање је важно. Али, без обзира колико знања о Богу поседујеш, твоји напори могу бити узалудни уколико му се редовно не обраћаш у молитви.

Линда је одгојена у хришћанској породици. Ипак, сећајући се својих година младости, она каже: „За сво то време сам ретко пропуштала хришћанске састанке и сваки месец сам суделовала у служби проповедања, али ипак никад нисам развила блиски однос с Јеховом“. Али, шта јој је помогло у једном животном моменту, кад су се нагомилали проблеми и напетости? „Непрекидно сам се данима молила за решење наших проблема“. Убрзо је схватила да јој је Јехова помогао у њеним проблемима, па је могла с њима изаћи на крај.

Имате ли икад такав осећај, да као Линда, чините добре хришћанске ствари, али се ипак не можете приближити Богу? Да ли сте покушали да га за то молите? Библија јасно каже да је „Јехова близу оних који га дозивају“ (Псалам 145:18, НС). Зато нас Библија охрабрује да „молимо непрестано“, „устрајемо у молитви“ и „молимо у свакој прилици“ (Матеј 26:41; Римљанима 12:12; Ефесцима 6:18, НС). То не значи да све своје време, 24 сата на дан, морамо провести у молитви, него то значи да морамо редовно да молимо. Али, да ли те Бог слуша када молиш?

Слуша, ако удовољаваш његовим захтевима за молитву и ако молиш за исправне ствари. Исус је своју молитву употребио као пример (Лука 11:1—4). Ученик Јаков је, међутим, рекао одређеним хришћанима овог времена: „Молите и не примате, јер молите у криву сврху“ (Јаков 4:3, НС). Зато, ако су твоје молитве себичне и не узимају у обзир Божју вољу, не можеш очекивати да ће их Бог саслушати.

Међутим, молитва ипак није само обични разговор с Богом. Твоја молитва би требало да укључује оданост, поверење, поштовање и осећај зависности од Бога. Излиј му своје срце како би то учинио једном оцу пуном разумевања. Да, „у свему молитвом . . . своје захтеве обзнаните Богу“ (Филипљанима 4:6, НС). Ипак, да би се приближио Богу, потребно је још више него знање и молитва. Мораш такође учинити и напор да би свој живот ускладио с библијским принципима.

Уложити напор

И млади и стари ће провести много времена, уложиће много напора и чак подносиће потешкоће да би достигли своје личне циљеве. На пример, олимпијска клизачка звезда Пеги Флеминг је у добу од 9 до 19 година провела више од 20 000 сати — просечно бар пет сати на дан — вежбајући и тренирајући за Олимпијске игре. Који је био њен циљ? Олимпијска златна медаља. Зар не би рад на томе да се приближимо Богу такође захтевао знатан напор?

Његова Реч нам каже да „свучемо стару личност“ и „престанемо се прилагођавати овом саставу ствари“ (Колошанима 3:9; Римљанима 12:2, НС). То захтева непрестано напрезање с твоје стране. Али, никад се нећеш приближити Богу уколико не учиниш нешто у том правцу.

Дакле, да би се приближио Богу, мораш га упознати, разговарати с њим кроз молитву и уложити напор да вршиш његову вољу. Да, почнимо „тражити Бога, не би ли га како напипали и стварно га нашли, премда, заправо, он није далеко ни од кога од нас“ (Дела апостолска 17:27, НС).

[Истакнути текст на 26. страни]

Приближити се Богу укључује више него само у њега веровати

[Истакнути текст на 26. страни]

Никад се нећеш приближити Богу уколико не учиниш нешто у том правцу

[Слика на 25. страни]

Многи се снажно напрежу да би достигли своје циљеве. Да ли је потребно мање напора да би се приближили Богу?