Шта каже Библија?

Тероризам — зашто нагло расте?

„Чак и кад бисте морали да дигнете у ваздух пола континента и да пролијете море крви да бисте уништили варварство, немате способности да то учините“ — Карл Хајнцен, немачки револуционар, 1809 — 1880.

КЊИГЕ и други предмети изненада су одлетели када је бомба експлодирала у једној робној кући у Дортмунду у Немачкој. Осам продаваца је рањено, неки озбиљно. Да ли је то био још један ниски чин политичких екстремиста? Не. „Све је то била само шала“, рекао је један 20—огодишњак којег је убрзо ухватила полиција. Међутим, тај чин није био ништа мање терористички због тога што није имао никакве политичке мотивације.

У само девет дана, од 28. фебруара до 8. марта 1986. године, у Северној Ирској, Либану, Шпанији и Савезној Републици Немачкој крвава рука тероризма дотукла је 72 људи, ранивши још 245. И отада ти злотвори безгранично спроводе терор, страх и шокове.

Зашто људи у једном цивилизованом свету прибегавају насиљу да би постигли своје циљеве? Може ли се и хоће ли се икад на то питање пронаћи одговор? Библија нуди веродостојне одговоре.

Зашто тероризам?

„Немој се жестити због злотвора . . . Остави љутњу и напусти гнев; немој се жестити да чиниш зло“. „Јер тлачење може мудрога навести да поступа лудо“ — Псалам 37:1, 8, НС; Проповедник 7:7, НС.

Пошто владе никако не успевају да изађу на крај с таквим проблемима као што је недостатак мира, сиромаштво или социјална и економска неправда, пошто допуштају и чак подстичу тлачење и дискриминацију, људи се, разумљиво, „жесте“. НС).Они кажу: ’Нешто се мора учинити, а ако не сада, онда када? Ако не учиним ја, ко ће?’

Повремено то разочарење може чак и „мудрога да наведе да поступа лудо“. Мислећи о себи да је мудар, мирни демонстрант може у почетку да намерава да почини само ненасилна дела грађанске непослушности. Међутим, како само брзо то може да прерасте у насилно понашање! Погледајмо, на пример једну расно и економски раздељену афричку земљу. Оно што је почело као миран протесни марш завршило се као борбена опозиција. „Данас, након четврт века борбе и упркос недавним обећањима о реформи“, каже часопис Тајм, „насиље и даље влада у тој раздељеној земљи“.

Углавном је тешко ухватити починиоце и привести их к правди. Понегде су судови постали превише благи у поступању са оптуженим починиоцима. Уз то, ту је и велико оптерећење судова које онемогућује властима да изричу „казне за неко лоше дело . . . пребрзо“, па тако имамо примесе које доводе да срца оних који чине зло „постану у њима потпуно спремна за лоше поступање“. Пошто владе нису пронашле успешан начин за борбу против чак и „нормалног“ злочина — а камоли против међународног тероризма — многи можда осећају искушење да се окушају у томе.

Али, зашто нагли пораст данас?

„у последње ће дане наступити критична времена с којима ће се тешко излазити на крај . . . Људи ће бити самољубиви . . . незахвални, непоуздани, без природне наклоности, неприступачни договору . . . без самосавладавања, брутални, без љубави према добру“ (2. Тимотију 3:1—3, НС).

Библијска хронологија и испуњење библијских пророчанстава показује да наша генерација живи у „последњим данима“, означеним као ’критична времена с којима се тешко излази на крај’. Зар не бисмо могли рећи да су људи с горе споменутим карактеристикама потенцијални кандидати за терористичку сцену? Пошто њихов број расте како се „последњи дани“ приближавају свом крају, не би нас требало изненадити што насиље наставља да прожима сваки део људског друштва.

„И Земља је постала покварена у очима правог Бога, и Земља се напунила насиљем“. Јер, управо какви су били Нојеви дани, таква ће бити присутност сина човјечјег“ (1. Мојсијева 6:11, 13, НС; Матеј 24:37, НС).

У Нојеве дане су духовни Божји синови, који су се учинили демонима, одиграли значајну улогу у стварању таквог света који је напуњен насиљем (1. Мојсијева 6:1—5). Ова зла створења не могу се више материјализовати у људска тела да би директно утицали на човечанство као што су то чинили онда. Али, данас они индиректно, невидљивим путем нападају, и то ништа мање погубно.

Данас, кад живимо у „присуству (прослављеног) Сина човечјег“, Исуса Христа, можемо очекивати да свет буде окрвављен истом врстом насиља. Заиста, можемо видети, као што је Исус предсказао, „пораст безакоња“ (Матеј 24:12). То је због тога што је онај „по имену ђаво и сотона . . . збачен на Земљу и његови анђели с њим“. С каквим последицама? „Јао Земљи и мору, јер је ђаво сишао к вама и веома је бесан, знајући да има мало времена“ (Откривење 12:7—12, НС). Зар то не би могао да буде главни разлог због ког је данас тероризам у порасту у обиму без преседана?

Порођајне муке

Исус је пророковао различите догађаје који ће се збити током прелазног периода после успостављања његовог Краљевства, а пре уништења овог злог састава (Матеј 24; Марко 13; Лука 21). Он је рекао, како је записано у Марку 13:8, НС, да ће бити „болних мука“. Чак се и дословне порођајне боли умножавају и расту у интензитету како се приближава време рађања, па се тако и болне муке које је описао Исус као знак „последњих дана“ повећавају у броју и интензитету како се приближава време за Христову владавину којој се нико не може супротставити.

Зато није чудно да се повећавају „боли“ тероризма. То може довести да необавештене особе, у испуњењу Исусовог пророчанства „губе свест од страха и очекивања онога што долази на настањену Земљу“.

Мећутим, то није случај с онима који знају значење његових следећих речи: „Али, кад се ове ствари почну дешавати, усправите се и подигните своје главе, јер се приближава ваше ослобођење (укључујући и ослобођење од тероризма)“ (Лука 21:26, 28, НС).

„Што нема одмах осуде за зло дјело, зато срце синова људских кипи у њима да чине зло“ (Проповедник 8:11).

[Истакнути текст на 31. страни]

Пошто владе не успевају да изађу на крај с проблемима, људи се „жесте“.

[Истакнути текст на 32. страни]

У Нојеве дане су демони одиграли значајну улогу у стварању једног света који је испуњен насиљем.