Можемо ли знати да ли постоји Бог?

ПОСТОЈИ једна истакнута индиција о постојању Створитеља, оно што ми сви у себи имамо. Ми то свакодневно користимо у већем или мањем обиму и то узимамо као готову чињеницу. Тежина му износи око 1,5 кг, величине је отприлике као грејпфрут, личи помало на ољуштени орах, а лежи заштићен у лобањи.

Да, то је људски мозак.

Међутим, овај једноставан опис никако не може да буде довољан за такву зачуђујућу креацију. Француски неуробиолог др Жан—Пиер Шанже описује га овако: „Људски мозак је гигантски склоп десетина милијарди испреплетаних неуронских паукових мрежа у којима се одвијају милијарде електричних импулса, надопуњени с времена на време једним богатим низом хемијских сигнала. Анатомска и хемијска организација ове машине је фантастично компликована“ — Неуронски човек.

Према неурологу др Ричарду Рестаку, сваки од 100 милијарди неурона, односно нервних ћелија, „може имати преко хиљаду синапси — спојних веза између нервних ћелија. Код неких ћелија у можданој кори, број тих веза достиже и до двеста хиљада.

Др Шанже рачуна да „на један кубни милиметар долази око 600 милиона синапси“. Један кубни милиметар је сличан глави шпенадле. Колико, дакле, синапси, односно веза, сачињава мозак? Др Рестак одговара: „У мозгу би могло бити од десет до стотину билиона синапси, а свака од њих ради као мали рачунар који региструје сигнале који пристижу као електрични импулси“. Шта то значи? Како каже Рестак: „Укупни број веза у огромној мрежи можданог неуронског система заиста је астрономски“.

Како се преносе информације

Али, то није крај приче. Неурони мозга су повезани преко разгранатих влаканаца званих дендрити. Др Рестак каже: „Процењује се да дужина дендрита у људском мозгу износи више од неколико стотина хиљада миља“. А све то у збијеној можданој маси која се налази у твојој лобањи!

Али, како се преносе информације у том задивљујућем свету мозга? Како се премошћује синаптичка пукотина између ћелија широка 0,000025 мм? „Једноставним“ претварањем електричног импулса у хемијски сигнал који премошћава пукотину као неуроодашиљач. Постоје десетине различитих хемикалија које делују као неуроодашиљачи, од којих неколико играју такође „потпуно различите улоге на неком другом месту у организму“ — Неуронски човек.

Станимо и размислимо о ономе што смо управо прочитали. Може ли таква сложена ствар, стиснута у тако мали лобањски простор, заиста да буде резултат слепе природе или неког неуправљаног процеса покушаја и погрешки? Или је то задивљујуће дело једног Створитеља?

„Најнеобичнији феномен“

Људски мозак је одговоран за провалију која постоји између најинтелигентније животиње и просечног човека. Др Орнштајн и др Томпсон пишу у књизи Зачуђујући мозак: „Способност људског ума да учи — да ускладиштава и присећа се информација — то је најнеобичнији феномен у биолошком свету. Све што нас чини људима — језик, размишљање, знање, култура — резултат је те изванредне способности.“

Ако вас је овај увид у мозак истински импресионирао, зар не бисте требали бар да размотрите могућност да је један интелигентан Креатор и Створитељ одговоран за овако комплексни орган? Библијски писац и правник Павле овако је закључио: „Јер све што људи могу да знају о Богу лежи јасно пред њиховим очима. . . . Његове невидљиве особине, то јест његова вечна моћ и божанство, видљиве су, још од почетка света, оком разборитости, на ономе што је начинио“ (Римљанима 1:19, 20, Нова енглеска Библија).

Чудо у материци

Размотримо још једно питање које можда још више побуђује интересовање: како се комплексни мозак развио из једне једине оплођене ћелије у материци мајке? Еволуциониста др Рестак коментарише: „Неки брзоплето одговарају да је то све генетски програмирано, заборављајући на трен да је програм безначајан појам без програмера“. Међутим, пошто еволуционисти углавном не верују у постојање једног узвишеног „програмера“, они траже алтернативно објашњење. Па, шта налазимо кад проучавамо развој мозга од тог маленог оплођеног јајашца усађеног у мајчину материцу?

Др Рестек каже: „У људском ембриону се не може наћи ништа слично мозгу ове до отприлике треће недеље (тада је ембрион величине око 6 мм). Након тога се мозак, заједно с остатком централног нервног система, почиње одвајати из овојнице ћелија које окружују ембрион“. То је лако утврдити, али сетимо се, започели смо са само једном оплођеном ћелијом. Затим та ћелија потстиче невероватну серију умножавања које ће током девет месеци достићи обим од 250 000 нових неурона у минути све док се потпуно не обликује људски мозак са 100 милијарди ћелија!

Не чудимо се што су неки научници заузели понизно гледиште проучавајући мозак! Др Мајлс Херкенхам каже: „Увек ће бити нешто што ће нас запањити, задивити, натерати нас на понизност . . . Људски мозак је једноставно најчудеснији орган који постоји“.

Таква понизност би требала да нас доведе до тога да иза људског мозга стоји један изванредни ум и неупоредива интелигенција. Сам Створитељ је рекао: „Јер, ваше мисли нису моје мисли, нити су моји путеви ваши путеви . . . Јер, колико је небо више од Земље, толико су моји путеви виши од ваших путева и моје мисли од ваших мисли“ (Исаија 55:8, 9, НС).

Хиљаде индиција

Постоји још безброј ствари које указују на то да је нешто веће од слепог случаја одговорно за огромну разноврсност и комплексност живота на Земљи. На пример, уграђени инстинкт сељења код птица и риба збуњује научнике. Одакле потиче та инстинктивна способност?

„Њујорк Тајмс“ је недавно писао: „Сваког пролећа и јесени милиони рода, пеликана, јастребова, орлова и других великих птица лете изнад Израела на свом путу између Европе и Западне Азије и Африке, тражећи најкраћи пут око Средоземља,“ Зашто они једноставно не лете преко тог мора? Извештај наставља: „За разлику од малих птица које могу у једном дану да прелете преко воде, веће и теже птице морају да лете и клизе на стубовима топлог ваздуха који се подиже са тла. . . . Птице клизе с врха једног топлог слоја на дно другог и понављају тај процес читавим путем до Африке и назад.“ А то све без мапе или компаса и, у многим случајевима, без претходног искуства!!

Проучавање времена миграције је такође импресивно. Исти часопис каже: „Свака врста скоро сваке године долази у исто време и кроз исти ваздушни простор. На пример, 4. септембра 1984. и 4. септембра 1985. године јастребови су започели своју параду над Израелом, у просеку 220 000 њих у два дана.“ Ко је програмирао ову инстиктивну способност и усадио је у гене ових птица? Нико? Или је то био један мудри Створитељ?a

Главни камен спотицања за веровање у бога

Због чега многи искрени и образовани људи још увек не верују у Бога иако су суочени са овако исцрпним доказима постојања једног мудрог Створитеља? Неколико фактора можда утиче на њихово размишљање.

На пример, религија је вековима описивала Бога као Тројство које осуђује душе на вечно мучење у пакленој ватри. Исто тако, религија је приказивала изврнуту слику о себичном Богу који пушта да наши вољени помру како би своје небо напунио становницима. Други су приметили како религије често проповедају једно, а раде друго. Није чудо што су се многи људи окренули од Бога.

Још један разлог због ког многи сумњају у постојање Бога је људска патња. Како може један праведан Бог допуштати толико много патње кроз читаву људску историју? Ако је Свемогућ, зашто не укине ратове и патње?

[Фуснота]

[Слика на 10. страни]

За девет месеци једна оплођена ћелија постаје дете с мозгом који се састоји од око 100 милијарди ћелија

[Слика на 11. страни]

„Способност људског мозга да учи . . . је најчудноватији феномен у биолошком свету“ — „Задивљујући мозак“

[Слика на 11. страни]

Мозак има и до 100 милијарди оваквих неурона, са хиљадама километара дендрита и билионима синапси

[Слика на 12. страни]

Миграциони инстикт је још један доказ о високој мудрости стварања