Изненадни катастрофални потрес

Извештај очевидаца из Мексика

„Радно сам на десетом спрату кад се зграда почела трести. Кренуо сам према вратима, која су изненада отпала и пала на мене. Док сам се покушавао извући испод рушевина, препознао сам своју децу разбацану по камењу. Мој најстарији син, Јосе, био је обливен крвљу. Био сам сигуран да је моја породица мртва!“ — Хозе Мелендрес, старији.

БИЛО је то 19. септембра 1985. године. У 7 сати и 19 минута је 18 милиона становника Мексико Ситија уздрмано једним од највећих потреса у овом веку, потресом јачине 8,1 степени Рихтерове скале.

Многи су имали среће с обзиром на време потреса. За један сат би школе и радна места врвела људима, а све то у зградама које би могле да постану огромни гробови. Од више од 700 зграда које су срушене у Мексико Ситију, бар 100 су биле школе!

Амбасадор САД, Џон Гејвин, који је из хеликоптера посматрао разрушени град, рекао је: „Изгледало је као да је једна велика нога нагазила на зграде.“ А у тим зградама, као у клопки, биле су хиљаде — мртвих и живих! Како су писале мексичке новине Ел Универзал, у првих 15 дана откривено је 8000 лешева, али процене о укупном броју погинулих досежу и до 35 000.

Преко 40 000 преживелих смештено је у болнице и центре за прву помоћ. Дугачки редови људи чекали су да идентификују тела погинулих. Имена жртава читала су се на телевизији и радију и штампана су у новинама. Мушкарци, жене и деца лутали су улицама у очају — нису имали куда да оду. Бар 400 000 људи било је лакше или теже рањено.

Необична преживљавања

Кад је почео потрес, супруга Хозе Мелендреза налазила се у њиховом стану на 11. спрату, спрат изнад места где је он радио. Она каже: „Помагала сам својој шестогодишњој кћерки Елизабети да се спреми за школу. Изненада је зграда почела да тутњи. Потрчала сам да упозорим свог Хозеа и његову супругу, позивајући у исто време своје две кћерке Лурдес и Кармелу. Оне су повеле Елизабету на кров, а док се зграда рушила ја сам се чврсто држала за степениште. Кад се потрес смирио, 11. спрат је био на 4. спрату!

„Док смо беспомоћно посматрали, под је пропао под Хозеом и његовом супругом и они су пали доле. Били смо сигурни да су мртви, нарочито након што смо чули да су на шестом спрату експлодирали један бојлер и једна боца плина. Резервоар за плин тежак 1500 кг ударио је мог сина. Ипак, на наше изненађење, остали су живи“.

Чудно, али читава породица Мелендрез је преживела, иако је Хозе млађи био озбиљно рањен. „За нас је то било веома болно искуство“, каже Хозе старији, „али захваљујемо Јехови Богу за сву помоћ коју смо примили од наше хришћанске браће.“

Грегорио Монтес и његова породица су живели на петом спрату једне осмоспратнице. Он прича: „Моја супруга Мари имала је обичај рано да устаје да би нашу кћер Лупиту отпремила у школу. Напустили су зграду око 7,15, само неколико минута пре потреса. Моја петогодишња и шестогодишња кћерка и ја пробудили смо се уплашени када је ударио потрес. Све се помицало! Али, кад сам се почео молити Јехови, одмах смо осетили да је мир дошао на нас.

„Управо тада су почели да се ломе прозори и да испадају. Зидови су почели да се руше. Чуо сам како вичу поплашене жене и деца. Наставио сам се на коленима молити Јехови, док су моје две кћерке мирно седеле на кревету.

„Изненада — усред све вике, љуљања зграде и подизања прашине — зграда се срушила! Било је то као да смо силазили у лифту! Премда ми је једна од мојих кћерки у том тренутку мирно рекла ’Тата, Армагедон је ту’, ја сам јој дао до знања да још није.

„Затим је наступио тренутак тишине — све је било тамно и прашњаво. Простор између таванице и пода нашег стана био је смањен на отприлике 50 сантиметара! Ухваћен међу рушевинама, могао сам да видим своје кћерке прекривене камењем и стаклом. Ипак, биле су неозлеђене — без и једне огреботине!

„Са свог положаја на улици, моја супруга Мари и Лупита гледале су како зграда пада. Биле су сигурне да смо мртви. Међутим, од 32 породице које су живеле у тој згради, ми смо били међу неколико њих који су преживели!“

Шеснаестогодишња Јудит Рамирез била је већ у школи када је ударио потрес. „Учитељ је почео са диктатом“, рекла је, „Тада сам изненада осетила да се зграда љуља, као да сам била на мору на неком броду. Настала је паника. Ученици су покушали да изађу разбијајући прозоре и врата.

С прозора на трећем спрату могла сам да видим да се половина зграде срушила док је око 500 ученика и особља школе још увек било унутра! Бојала сам се да ће наша страна зграде такође да падне. Пошто је степениште нестало, излазили смо из школе кроз један тунел који смо сами начинили. Кад смо коначно изашли из рушевина, видели смо зграде у пламену и хаос на улицама.“

На спашавање!

Убрзо после потреса мексичка влада је предузела кораке да овлада ситуацијом. Полиција, ватрогасци и други службеници ускладили су своја настојања да спасу што је могуће више живота. Око 2800 морнара је суделовало у акцији спашавања, заједно с десетинама хиљада других. Војска је такође стављена у приправност ради могућих пљачки. Више од 22 000 жртава збринуто је у центрима и камповима за прихватање.

Из скоро 50 земаља пристизали су авиони у помоћ и са опремом за спашавање. Добровољно је дошло око неколико стотина страних експерата. Сарадњу толиког броја људи пратили су новински и радио—телевизијски медији широм света. Као резултат овог заједничког напора, у десет дана после потреса је спашено 3266 особа, а утврђено је где се налази бар 17 000 несталих. Али, није било лако спашавати преживеле.

Опасни покушаји спашавања

Повици испод рушевина чули су се више од недељу дана после потреса! Један млади добровољац је једноставно сео, зарио лице у руке и плакао. Осећао се тако беспомоћан. Спаситељи често нису смели уклањати камење из страха да ће се зграда срушити и то је још више придонело очајању.

С друге стране, била је радост кад год је неко спашен. „Имам то задовољство да сам спасао девет особа“, рекао је лекар Хуан Лабастида. „Иако нам је недостајала витална опрема“, рекао је, „свеједно смо пузали по камењу тражећи преживеле. Није било лако“.

Описујући како су спасли два живота, рекао је следеће: „Након што смо стигли на место некадашњег ресторана употребили смо једно специјално електронско средство за откривање вибрација. Тај инструмент је толико осетљив да може открити вибрације енергије људског тела. Без њега можда никад не бисмо открили четири особе које су биле унутра! Кроз дугачку цев смо слали воду и кисеоник у складиште ресторана, где су неколико дана била заробљена два човека и две жене.

„Док је екипа за спашавање чекала напољу, један експерт из Француске и ја почели смо да се пробијамо кроз рушевине у зграду. Док смо пролазили, инструмент је открио такође и вибрације — сигнале попуштања — на зидовима и на поду. Додиривали смо зидове и под рукама. Ако се зграда требала срушити осетили бисмо дрхтај и пецкање прашине која је падала са зидова. Требало нам је седам сати да дођемо до преживелих.

„Кад смо дошли до њих, оба мушкарца су већ била мртва. Жене су биле клинички мртве, али смо им пружили вештачко дисање уста на уста и масажу срца ове док се нису 15 минута касније повратиле! Да, наши напори су се исплатили!“

Нови потреси

„У петак увече, дан после потреса“, прича један члан особља подружнице Удружења Куле стражаре у Мексику, „показали су ми стан Серђа Морана, који је био смештен на другом спрату. Зидови су попуцали, а јака таваница и подови су попустили. Чудновато, зграда је одолела потресу, мада су се многе околне зграде срушиле, а многи мртви и рањени остали су у њиховим рушевинама.

„Људи су били напети и суморног расположења. Кола хитне помоћи су јурила по читав дан. Иза угла је стајао дуг ред људи који су чекали да идентификују мртва тела својих пријатеља и породице. Ја сам цели дан пешице обилазио градско подручје. У многе улице био је забрањен приступ због високих зграда које су се нагињале и изгледале као да ће сваког тренутка пасти. Тешко је било суздржати сузе слушајући повике за помоћ људи који су још били под рушевинама.

„Изненада, док сам разговарао са Серђом Мораном, ударио је други потрес! У првом трену је завладала мртва тишина. Упитао сам себе: ’Да ли је то само моја машта?’ Тада су се погасила светла. Сатови су стали на 19,38 — неких 36 сати после првог потреса. Зграда у којој сам се налазио почела је да се љуља напред, назад. Није било више никакве сумње. Почело је поново!

„Још увек смо били на другом спрату и отпузали смо до врата, те се подупрли између довратника. Усрдно смо се молили Јехови да нам помогне. Док се зграда љуљала, могли смо да чујемо шкрипу крова и потпорних греда. Видећи стање зграде, био сам сигуран да ће се срушити! Ипак, издржала је и ми смо сигурно изишли на улицу, где смо се сусрели с метежом, вриском и неизвесношћу.

„На срећу, овај други талас није био тако јак као први. Током 12 дана после првог потреса забележена су 73 подрхтавања тла снаге 3,5 до 7,3 Рихтерове скале!“

„Биће великих потреса“

Исус Христ је говорио о „потресима у једном месту за другим“ као о једној од карактеристика „знака“ који указује на то да живимо на „свршетку састава ствари“ (Матеј 24:3, 7, НС). Он није говорио само о малом подрхтавању тла, него је рекао да ће „бити великих потреса“ (Лука 21:11, НС). Тако недавна катастрофа у Мексику — заједно са више од 600 великих потреса који су се збили од 1914. године — представља стварно испуњење библијског пророчанства.

Јеховини сведоци у Мексику — мада су у првом тренутку били изненађени — цене утешне речи Исуса Христа: „Кад се ове ово (разне карактеристике знака) почне дешавати, усправите се и подигните своје главе, јер се приближава ваше избављење“ (Лука 21:28, НС). Да, имамо засигурање светлије будућности. У долазећем Божјем новом саставу ствари, његов народ ће бити заштићен од потреса и других таквих катастрофа (Откривење 21:3, 4).

Бар 38 Јеховиних сведока и оних који су с њима повезани изгубило је своје животе у тој трагедији. Такође је било и знатне материјалне штете. Бар 146 породица Сведока изгубило је своје домове.

Како каже Библија, због „времена и непредвиђених догађаја“ сваког од нас може да задеси болна ситуација (Проповедник 9:11, НС).

Помоћ с љубављу

Међутим, Јеховини сведоци су одмах предузели акцију да би пронашли Сведоке у погођеним подручјима. „Било је дивно видети такву љубав и бригу за нас“, каже Виктор Кастеланос. Више од 5000 килограма хране је примљено и предато погођенима. Породице Сведока у непогођеним подручјима поделиле су своје домове и материјалне ствари са својом хришћанском браћом која су остала без домова.

Извукавши се живи из свог оштећеног дома, Хуан Чавез, његова жена и двоје његове деце одвезли су се у месну школу да би пронашли двоје своје друге деце. Враћајући се кући сви заједно, изненадили су се када су око своје куће угледали мноштво хришћанске браће — укључујући и путујућег надгледника и месне старешине.

„Мислили су да смо још унутра и желели су да нам помогну!“ каже госпођа Чавез. „То је било дивно! Неке од сведока који су дошли да нам помогну нисмо чак ни познавали.“

Да, иако је катастрофални потрес оставио своје трагове на Мексику, он није утицао на веру и храброст Јеховиних сведока. Како каже госпођа Мелендрез: „Ми смо сви искористили ситуацију да би наду о Царству пренели свакоме с ким смо долазили у контакт. Потрес нас није обесхрабрио у нашем настојању да служимо Јехови. Насупрот томе, осећамо се јачима у вери и одлучнији но икад.“

[Слика на 28. страни]

Хозе Мелендрез старији,његова супруга и зграда у којој су живели

[Слика на 29. страни]

Јудит Рамирез која је изашла жива из рушевина школе КОНАЛЕП