МЛАДИ ПИТАЈУ. . .

’Зар не можемо да будемо само пријатељи?’

„Нема ништа међу нама“, тврди Мари. „Ми само ћаскамо. Куда то води ако си свакоме сумњив? Човек би морао да живи као у затвору?“ Мари је изрекла ове прилично оштре примедбе након што је била упозорена на опасности због тога што проводи време у аутомобилу насамо с младићем њеног узраста. Она очигледно није показала цењење према том упозорењу. Она размишља овако: „Шта може да буде лоше у томе ако смо само пријатељи?“

Мајкл има донекле трезвеније мишљење, нарочито након свог искуства са згодном комшиницом Луизом. Овај младић објашњава: „Били смо врло блиски, али нисмо помишљали на брак. Међутим, ја сам се убрзо нашао у грозном кошмару, једноставно нисам могао да престанем да мислим на Луизу. Нисам могао да контролишем своје осећаје! Једне вечери сам о својим проблемима причао свом пријатељу, који ми се понудио да ме још те исте вечери некуд одведе.“ Уклоњен из „опасне зоне“, Мајкл је био у могућности да нешто јасније размисли о томе куда води његово пријатељство.

То је баш оно што је др Марион Хилиард изјавила пре неколико година у једном часопису за жене: „Лагано пријатељство које путује 20 км на сат може се без упозорења претворити у слепу страст која вози стотину километара на сат“.

Емоционалне последице

Библија потиче младе људе да с младим женама поступају „као са сестрама у свој чистоћи“ (1. Тимотеју 5:2). Многи су успешно применили то начело и као последицу имају чисто, здраво пријатељство с члановима супротног пола. Они пазе на то да своје односе задржавају у разумним границама. Али, шта се дешава кад такво пријатељство оде ван контроле? Један ранији чланак је упозорио на моралне последице које из тога могу да произиђу.a На срећу, већина младих хришћана не дозвољава да ствари оду тако далеко. То би исто тако могло изазвати и емоционалне последице.

Шеснаестогодишњи Мајк је то искусио онда кад је развио такав један однос са 14—годишњом девојчицом: „У почетку смо само желели да будемо пријатељи. Али, убрзо ми је постало јасно да двоје не могу остати само пријатељи док се стално насамо виђају. Наша веза је расла и расла. Ускоро смо развили нарочите осећаје једно према другоме, какве још увек гајимо“. Пошто нису у могућности да се венчају, такви осећаји постају извор многих фрустрација. Није чудно што Мајк пита: „Да ли би требало покушати да то прекинем?“

’Али, ја не гајим такве осећаје према свом пријатељу/пријатељици’, могао би неко да каже. ’Она (или он) ме не привлачи и међу нама се никад не би могло развити нешто романтично’. Можда. Међутим, једна изрека каже: „Ко се узда у своје срце, безуман је“ (Приче Соломунове 28:26). Наше срце може бити издајничко, варљиво и може нас заслепити да не видимо праве побуде.

Бог нас преко свог пророка Јеремије упозорава: „Срце је варљивије од свега и безнадно је. Ко га може знати? Ја, Јехова, истражујем срце, испитујем бубреге, да дам свакоме према његовим путевима, према плоду његових поступака“ (Јеремија 17:9, 10, НС).

Једна млада хришћанска девојка, на пример, прилично се спријатељила с младићем из школе. Сматрала је да је то добро, јер ће с њим моћи да размењује библијске мисли. Али, ускоро је постало очигледно да је момак заинтересован за нешто више од само библијских разговора. „Без кривице с моје стране“, тврди она, постајала сам му све блискија“. Дакле, што се ње тиче, осећај није узајаман.

Интересантно је, међутим, да девојка признаје следеће: „Моја мајка стално тврди да ја трчим за њим“. Мајке добро сагледавају ствари. Нема сумње да ова мајка види како њена кћерка вара саму себе. На крају, разумно је закључити да девојка не би била толико постојана у одржавању те везе да ту нису били укључени осећаји. Мада признаје да је искрено заинтересована за то да помогне свом младом пријатељу, може ли она да каже да ’нема кривице с њене стране’ што се тиче његових јаких осећаја које гаји према њој? Књига Породица, друштво и појединац примећује да „мушкарац бива лакше привучен“. Чак и недужно показивање шарма може лако да узбуди мушкарца — емоционално и полно.

Иста ствар се дешава онда кад младић обрати посебну пажњу некој младој жени. Жене ће можда на пажњу супротног пола одговорити нешто спорије него мушкарци, али кад коначно дође до реакције, тада су осећаји који се побуде врло дубоки. Према томе, ко год допусти да његово пријатељство са супротним полом постане сувише блиско, он вара сам себе. Јер, ако осећаји код једне особе нису побуђени, код друге можда јесу.

Рећи, ’Будимо пријатељи’ може, а често заиста и подужује агонију неузвраћене љубави. Књига Учини своју младост успешном објашњава: „Обично је мушкарац тај који започиње удварање, показујући интерес за жену. Ако је поштен и озбиљан у тим стварима, она има право веровати да он у најмању руку мисли на брак.“b Наставак дружења на тај начин може бити криво схваћен као удварање с изгледом на брак.

Кад обавестимо заљубљеног пријатеља да не делимо његове или њене осећаје, то за њега или њу може представљати заиста разоран емоционални ударац. Али, продужено одржавање везе одуговлачи ствар. Библија каже: „Какав је безумник који баца искре и стријеле смртне, таки је сваки који превари ближњега својега па онда вели: шалио сам се“ (Приче Соломунове 26:18, 19). Хебрејска реч преведена са „варати“ може такође да значи „завести, заваравати“. Ако је пријатељство само средство, изговор за добро провођење без обавеза и одговорности, зар то није заваравање? Кад неко обасипа пажњом некога супротног пола немајући код тога на уму брак, зар то није варљиво? Истина, можда нема никаквих злобних мотива. Али, зар то не одаје одређену меру себичности и небриге за осећаје друге особе? Покушати избећи то питање и рећи, ’Али, ми смо били само пријатељи’ или, ’Нисам никада ништа обећао’, неће сигурно утешити онога ко је одбијен.

Избећи проблеме

Приче Соломунове 2:7, НС, саветују младима да „сакупљају практичну мудрост“. Мудри омладинци, дакле, неће дозволити да њихово пријатељство са супротним полом постане сувише блиско — све док нису спремни за брак. Групне активности могу да буду здрав начин да се избегне проблем развијања романсе. Али, не треба се чак ни тада ограничити на мали круг пријатеља. На крају, романтични осећаји се могу развити и у групи. Још једна заштита је та да у групне активности укључимо једну или две старије особе.

Шта, међутим, ако дође до тога да неко према теби развије романтичне осећаје које ти не делиш? Што је могуће брже рашчистите ту ствар тако да обоје знате на чему сте. „Говорите истину сваки са својим ближњим“, препоручује Библија (Ефесцима 4:25). Ако отвореним изражавањем својих осећаја не прекратиш ствар, можда би било најбоље држати се даље од те особе. Немој овако закључивати: ’Па, ствари су сада сасвим јасне, тако да сада знамо на чему смо. Али, шта нас спречава да останемо добри пријатељи?’ Романтична ватра често и даље тиња и особа се нада да ће онај други променити мишљење.

Можда није лако следити ова упутства. Али, запамти: Створитељ је одредио да права интимност с неким супротног пола буде сачувана за брак. „Јехова Бог је надаље рекао: ’Није добро да човек буде сам. Начинићу му помоћницу као његову надопуну’. Зато ће човек оставити свог оца и своју мајку и прилепиће се за своју жену, те ће бити једно тело“. Исус је цитирао те речи и нагласио је озбиљност брака рекавши: „Дакле, што је Бог саставио, човек нека не раставља“ (1. Мојсијева 2:18, 24; Матеј 19:5, 6, НС).

Задржи дакле, пријатељство са супротним полом унутар разумних граница и избегни на тај начин много боли у срцу.

[Фусноте]

[Истакнути текст на 11. страни]

Кад сазнамо да онај други не дели наше осећаје, то за нас може представљати разоран емоционални ударац

[Слика на 10. страни]

Двоје не могу остати само пријатељи док се стално насамо виђају