Да ли су катастрофе „Божје дело“?

КАД се у стара времена затресла Земља и заљуљало се тло под ногама, људи су веровали да то проузрокује неко подземно биће. Природне појаве као што су грмљавина, севање и олуја многи су сматрали знаком свађе међу боговима.

Зато су покушавали спречити те катастрофе посредством религиозних обреда, у нади да ће то умирити богове. „Током већег дела историје“, читамо у књизи Катастрофа! „човек је врачањем, митологијом и религијом покушавао објаснити природне катастрофе које су га погађале“.

Мишљење да Бог проузрокује катастрофе оборено је тиме што је појам „Божја сила“ потиснут изразом „виша сила“. Ипак, у земљама енглеског говорног подручја задржао се појам „Божја сила“, пре свега на подручју права. Један енглески правник из 19. века је објаснио: „Увек ми је било јасно да та фраза не значи Божју силу у библијском смислу речи . . . Под тим изразом се подразумева изузетна, непредвидива и неотклоњива околност“.

Када је катастрофа од Бога?

Да бисмо могли утврдити потиче ли нека катастрофа од Бога или не, потребно је најпре објаснити критерије или услове под којима би се могло говорити о „вишој сили“ у смислу „Божје силе“.

У Библији је Бог недвосмислено означен Свемогућим (2. Мојсијева 6:3). Али, о њему читамо и следеће: „Његова су дела савршена, јер су му сви путеви правда. Бог верности у кога нема неправде; праведан је он и честит“ (5. Мојсијева 32:4, НС).

Спознање да је Јехова праведан, честит и непроменљив олакшава утврдити критерије, према којима је могуће утврдити долази ли нека катастрофа заиста од Бога. При томе играју улогу три кључна фактора: (1.) Догађај је увек у складу с Божјом намером. (2.) Бог опомиње пре него захвата. (3.) Бог даје јасна упутства, како послушни могу да преживе.

Узимајући то у мислима осмотри два случаја у којима је катастрофа заиста дошла од Бога. Први се случај догодио у време Ноја, дакле пре више од 4.300 година.

Стварни случај „Божје силе“

Како је изгледала Земља у Нојево време? У Библији читамо да је „човеково неваљалство на Земљи било изузетно велико и да је свака помисао његовог срца била увек само зла. Земља се искварила у очима правог Бога и напунила се Земља насиља“ (1. Мојсијева 6:5, 11, НС).

Зато је Бог одлучио да истреби зле људе са Земље једном глобалном катастрофом. Као „власник“ Земље Створитељ је имао потпуно право да поступи на тај начин због изопачености човечанства.

Али, Бог је приметио изванредну беспрекорност Ноја и његове породице. Он им је обећао да ће их, буду ли следили његова упутства сачувати за време долазеће катастрофе (1. Мојсијева 6:13—21). Да ли су се Ноје и његова породица држали тог договора? У Библији читамо: „Ноје је учинио све онако како му је заповедио Бог, све је онако учинио„ (1. Мојсијева 6:22, НС).

Да ли се Ноју исплатило бити послушан? Да, јер како извештава апостол Петар, Бог је сачувао на сигурном Ноја „проповедника правде са седам других, кад је навео потоп на свет безбожних људи„ (2. Петрова 2:5, НС). Бог се стварно брине за своје слуге, он са њима комуницира и брине се да буду поштеђени у време његовог захвата. У Библији налазимо одговарајућу гаранцију: „Суверени Господ Јехова ништа неће учинити, а да не открије поверљиве ствари својим слугама пророцима„ (Амос 3:7, НС).

Други случај „Божје силе“

Други случај „Божје силе“ одиграо се вековима након потопа. Због моралне покварености предстојало је градовима Содоми и Гомори уништење од Божје руке. У граду се није могло наћи ни десет праведника! Било их је само троје: Лот и његове две кћерке.

Какви су били становници та два града? Понашали су се слично вереницима Лотових кћери. Кад их је Лот позвао да напусте град наочиглед претећег уништења Божјом руком, поступили су на следећи начин: „У очима својих (будућих) зетова испао је као да шалу збија“ (1. Мојсијева 19:14, СТ).

Кад су Божји гласници стигли Лоту у посету „грађани Содоме, млади и стари, сав народ, до последњег човека, опколише кућу“. С којом намером? Непрестано су викали Лоту: „Где су мужеви који ноћас дођоше к теби? Изведи нам их, да бисмо имали однос с њима“. Замислите — хтели су наметнути Божјим гласницима своје хомосексуалне перверзије! Последица тога је била да су оба града уништена Божјом руком због неморала (1. Мојсијева 19:4, 5, 23—25, НС).

Да се и овде радило о „Божјој сили“ произлази из следећег јасног објашњења: „Осудио је на пропаст градове Содому и Гомору, претворио их у пепео и поставио их за пример будућим безбожницима и извео је праведног Лота, кога је мучио разуздани живот безаконика“ (2. Петрова 2:6, 7; Јуда 7).

Катастрофе не „Божјом силом“

Гледано изблиза, многе катастрофе, које неки приписују Богу у ствари су проузроковали људи. Има несумњиво и несрећа које су последице ослобођења природних сила, као што су потреси и циклони.

Библија је прорекла многе катастрофе у овим „последњим данима“ — проузрокованих од људи, као и природних катастрофа — али с тим у вези нема никаквих упутстава како би могли избећи те катастрофе (Матеј 24:3—12; 2. Тимотеју 3:1—5). Зашто нема? Зато јер те катастрофе не проузрокује Бог. Ипак, Библија објашњава зашто оне погађају и добре и зле људе, без разлике.

Кад су први људи презрели јасна Божја упутства, нису више били сигурни да их неће задесити катастрофе. „Сигурно ћеш умрети“, тако је гласило Божје упозорење (1. Мојсијева 2:17, НС). Апостол Павле је објаснио далекосежност последице њиховог начина поступања, објаснивши да „кроз једног човека смрт се прошири на све људе“ (Римљанима 5:12, НС).

Али, тиме је било повезано више тога. Непослушност првих људи значила је одбијање Божјег водства и бриге. Они су одбацили Бога као владара, али и као владара над њиховом домовином Земљом. Изгубивши његов надзор, изгубили су и његову заштиту у катастрофама.

Од каквог је све то значаја за нас? То значи да „време и непредвиђени догађаји“ погађају свакога. То значи да не знамо шта нас може задесити. Као што се рибе заплету у мрежу и птице улове у замку, тако „се хватају синови људски у време невоље“, на пример, кад их смрт „изненада затекне“ (Проповедник 9:11, 12, НС).

Судови у неким земљама могу, додуше, у правном смислу означити природне катастрофе или неку другу несрећу „Божјом силом, ипак сила Највишега не игра при том никакву улогу.

Даљњи случај „Божје силе“

Описујући врхунац последњих дана садашњег састава ствари, дане у којима живимо од 1914. године, Исус је опомињао: „Тада ће бити велика невоља, какве није било од почетка света до сада, не, нити ће је икада више бити“ (Матеј 24:21, НС). Тај догађај ће означити крај садашњег неправедног састава ствари на Земљи. Врхунац невоље бити ће Армагедон „рат великог дана Бога свемогућег“. То ће у ствари значити највећу несрећу за све који буду остали „део света“ (Откривење 16:14—16; Јован 17; 14; 2. Петрова 3:3—13).

Какав ће то бити суд? Он неће обухватити све без разлике, него само оне „који не (хтеше) упознати Бога, нити послушати добру вест о нашем Господу Исусу“ (2. Солуњанима 1:8—10). За све који буду послушали Божје упозорење, који ће као Ноје и његова породица следити Божја упутства, тај суд неће представљати катастрофу. Тај ће догађај са сигурношћу бити „виша сила“ у смислу „Божје силе“, јер ће он заштитити своје слуге. То је разлика у односу на друге катастрофе у којима губе животе и добри и зли људи. (Види Исаија 28:21).

Шта нам гарантује да ће долазећа „велика невоља“ бити случај „Божје силе?“ Ми можемо бити сигурни у то, јер невоља удовољава следећим критеријумима.

(1.) Сагласна је с Божјом објављеном намером. Та се састоји у припремању свршетка садашњег безбожног састава ствари (Јеремија 25:31—33; Софонија 3:8; Откривење 16:14, 16; 19:11—21).

(2.) Предупозорење. Већ скоро седам деценија Јеховини сведоци јасно упозоравају на свршетак овог састава ствари, објављујући добру вест о наступајућем Божјем царству. Њихово се деловање наставља све до данашњег дана, тако да тренутно има на читавој Земљи преко три милиона Јеховиних сведока (Матеј 24:14; Дела апостолска 20:20). Кад Јеховини сведоци дођу следећи пут к теби, запитај их за њихову вест. Сигурно је препоручљиво понашати се другачије од људи Нојевих времена, који према Исусовим речима, „нису замијетили“, и тако изгубише животе у потопу (Матеј 24:37—39).

(3.) Упутства за преживљавање. Библија упућује позив: „Бој се правог Бога и држи његове заповеди“ (Проповедник 12:13, НС). Кључ за преживљавање лежи у познавању и држању Божјих заповеди. Исус је јасно рекао: „Ово значи вечни живот; да упознају тебе, јединог истинитог Бога, и онога кога си послао, Исуса Христа“ (Јован 17:3, НС). Јеховини сведоци ће радо помоћи свакоме да упозна Божја упутства.

Осим тога, у Божјој Речи налазимо обећање: „Уздај се у Јехову и држи се пута његова . . . Видећеш како ће се истребити зли“ (Псалам 37:34, НС). Онај ко данас послуша Јеховина упутства и уважи их, доказује да поседује ту наду. То га и пред Богом и пред људима означава особом која настоји вршити Божју вољу, долазећи тиме у обзир за преживљавање. „Свет пролази . . . , а ко твори вољу Божју, остаје заувек“ (1. Јованова 2:15—17, НС); Матеј 28:19, 20).

За све који се баве долазећим случајем „Божје силе“ и подузимају кораке потребне за преживљавање, постоје заиста добри изгледи, јер ће они смети да доживе почетак једног новог раздобља под Божјим царством (Матеј 6:9, 10). Шта ће у том новом саставу бити учињено да би се људи заштитили од несрећа и природних катастрофа?

Божанска заштита пред катастрофама

Какво ће то бити прекрасно време мира и обнове, кад Божје царство неограничено завлада! Дивно је размишљати о благословима повезаним са покоравањем Исусу Христу, од Бога постављеном небеском краљу.

Запази шта је радио Исус у време свог земаљског постојања, како би дао људима предукус своје краљевске владавине: лечио је болесне, хроми су проходали, слепи прогледали, глухи опет чули, неми проговорили, да, чак је васкрсавао мртве (Матеј 15:30, 31; Лука 7; 11—17).

Под владавином Божјег царства Бог ће — тако је у Библији обећао људима — „отрти сваку сузу с њихових очију, смрти више неће бити, ни жалости, ни јаука, ни боли неће бити више. Пређашње ствари прођоше“ (Откривење 21:4, НС).

Исусово деловање на Земљи предочава на који ће он начин помагати својим поданицима у долазећем новом свету. А како је са заштитом од природних катастрофа? Присетимо се догаћаја кад је Исус спречио несрећу, умиривши олују. Његови се ученици, испуњени страхом, упиташе: „Ко је тај да га слушају чак и ветар и море“? (Марко 4:37—41, НС). Пошто га природне силе у потпуности слушају, он ће се као небески краљ новог састава побринути да природне катастрофе никада више не нанесу штету људима.

Божје царство ће одстранити све штете нанесене Земљи и њеном еколошком систему, било од стране људи или кроз природне катастрофе. Библијско обећање гласи: „Нек се узрадује пустиња, земља сасушена, нека кличе степа! . . . Јер ће у пустињи проврети вода и у степи потоци (Исаија 35:1—7, СТ).

У оквирима јединственог програма поучавања сви ће људи у новом саставу бити поучавани да добро раде, да се брину за своје ближње и за земљу, јер како читамо, „становници плодне земље сигурно ће се учити правди“ (Исаија 26:9, НС). Захваљујући од Бога посредованој поуци широм света, те усавршавању људи у духовном и телесном погледу, неће бити грешака, које се могу приписати људској несавршености. Себични интереси неће више водити до пропуста у радном процесу што може довести до несреће.

Данас није нико сигуран да га неће задесити катастрофа проузрокована од људи или ослобађањем природних сила. Катастрофа која би нас требала највише заокупљати је „велика невоља“, случај „Божје силе“ у којој ће наћи свој крај садашњи зао састав ствари. То ће отворити пут у ново раздобље, свима који не пропуштају време у којем је још могуће упознати истину. Они ће сигурно моћи рећи: „Прави је Бог за нас Бог спасавајућих дела“ (Псалам 68:20, НС). Дакле, сви који данас показују од Бога захтевану мудрост, у Божјем ће новом саставу „спокојно живети без страха од несреће“ (Приче Соломунове 1:33, НС).

[Истакнути текст на 6. страни]

Обележја „Божје силе“:

(1.) Догађај је увек у складу са Божјом намером.

(2.) Бог опомиње пре него захвата.

(3.) Бог даје јасна упутства за преживљавање.

[Слика на 7. страни]

Содома и Гомора су били уништени „Божјом силом“

Слика на 8. страни]

Исус је показао своју моћ над природним силама умиривши претећу олују