Зашто такав темпо живота?

ЗАШТО је наше време тако ужурбано? То је нешто сасвим различито од утопије о мирном животу пуном ленчарења који је требало да донесе индустријализација. Многи економисти, социолози и футуристи предвиђали су „мање рада а више забаве за свакога“, али то се једноставно није остварило.

У ствари, онако је како примећује писац А. Кент Макдангал: „Посао одузима радном човеку у просеку исто толико времена колико и пре једне генерације, али свакодневно путовање на посао и с посла одузима му више времена“.

Уместо да поједностави живот, савремена технологија је допринела томе да га учини грозничавијим. Професор за маркетинг Харолд X. Касарџан каже: „Масовне комуникације и масовни превоз нас убијају. Стављени смо под већи притисак јер смо створили вештачке разлоге да будемо у журби. Укопавамо се у своје властите гробове високог притиска“.

Главни фактори

Данас многи очеви стоје под оптерећењем прековременог рада или две службе само да би снабдели своје породице. Исто тако има много жена које су присиљене да се запосле. Пол Џонсон је у листу Дејли Телеграф писао: „Заиста је иронично да у овом тренутку историје кад су традиционални кућни послови жена знатно смањени комерцијалном технологијом . . . оне раде исто тако напорно као што су увек радиле; можда још напорније“.

Значи, након што проведу пуно радно време на радном месту, многе жене долазе кући на свој други посао — бригу око куће и деце. Студије показују да мужеви чине релативно мало да би олакшали својим супругама све тежи терет посла. Као последица тога, време је за многе жене оскудно и неухватљиво. Аутори књиге Запослени брачни парови цитирају речи једне запослене жене: „Осећам велики притисак јер немам довољно времена за оно што желим да урадим или за оно што треба да урадим“.

Код многих је промена навика у полном животу и стреловит пораст броја развода такође допринео грозничавом темпу живота. На који начин? Чланак у издању Породични односи објашњава: „Наше друштво (САД) доживело је 79 постотни пораст броја породица с једним родитељем у последњих девет година . . . Та је појава данас учесталија него икада раније“. За родитеља који сам мора да одгаја децу, купује, кува и чисти, живот може да изгледа као непрекидна грозничава журба.

Остали фактори

И други мање опипљиви разлози такође доприносе данашњем грозничавом темпу живота, као штосу, на пример, следећи:

Живот је кратак — „Човек рођен од жене кратког је века и пун немира“, каже Библија. „Као цвет ниче, и одсеца се, и бежи као сјен, и не остаје“ (Јов 14:1, 2). Увидевши истинитост овог библијског ставка, многи журе кроз живот, покушавајући да у њега унесу што је могуће више акције. „Једимо и пијмо, јер ћемо сутра умрети“, то је њихова филозофија (1. Коринћанима 15:32).

Живот је несигуран — „Брзи не добијају трку“, каже мудри цар Соломун. Зашто? „Јер све их стиже време и непредвиђене згоде“, објашњава он (Проповедник 9:11, НС). Зато људи на изглед журе да би достигли своје циљеве јер се боје да их нека непредвиђена згода не спречи у томе.

Страх да се нешто не пропусти — Као мала деца и многи одрасли су немирни, само накратко могу нечему да посвете пажњу и увек морају да журе у нешто ново. Не могу да се опусте и да уживају у садашњости зато што журе да доживе будућност.

Нервоза и нестрпљење — Додај овоме нервозу, нестрпљење, и боље ћеш разумети возача кога повремено посматраш у свом ретровизору. Он очигледно сваки аутомобил испред себе сматра личном увредом и покушава да их све претекне што је могуће брже, често без неког доброг разлога. Понекад га поново сретнеш на следећем семафору!

Досада — Налазећи свој световни посао и свакодневну рутину досадном, многи брзо обављају то тзв. нужно зло како би имали више времена за разоноду.

„Време је новац“ — Неки живе по том начелу — и по сату — одрекавши се слободног времена или одмора како не би изгубили новац. Они су ретко кад задовољни и увек су у журби како би нагомилали материјални посед, а једва да имају времена да у том поседу уживају.

Можда је и твој живот из било ког разлога грозничава трка. Ако је тако, поставља се питање . . .

Куда те то води?

Грозничав темпо савременог живота резултирао је у многим са стресом повезаним болестима. А, истинитост изреке „ко жури никуд не стиже“ огледа се и у другим подручјима људских настојања. На пример, немачки часопис Ерцлихе Праксис извештава: „Узрок број један саобраћајних незгода је још увек пребрза вожња“

Младић који у школи жури да научи основне вештине тешко ће наћи и задржати посао. Ко журно једе може изазвати нервозу желуца, слабо варење и разна телесна обољења. Човек који је „брз на речима“ може да проузрокује неугодности, да позледи осећаје и чак изазове прекид пријатељства (Приче Соломунове 29:20). А онај ко жури у тражењу брачног друга могао би да се нађе у ситуацији да журно тражи развод.

Шта је са онима који журе да стекну материјални посед, да напредују у каријери, да оснују породицу и да извуку што је год више могуће од живота? Истина, следити такве циљеве само по себи не мора бити погрешно. Али, кад то постане избезумљена трка, онда људи сигурно немају од ње неку дуготрајнију корист.

Стари цар Соломун дошао је до оваквог закључка након што је следио такве циљеве: „Ја, баш ја, погледао сам на сва своја дела која су моје руке начиниле и на труд којим сам се трудио да то извршим, и гле! све је била таштина и трчање за ветром, и ништа није било од користи под сунцем“ (Проповедник 2:11, НС).

Има ли, дакле, начина да изађемо на крај са данашњим темпом живота и да водимо релативно миран живот?

[Оквир на 5. страни]

Данашњи темпо живота

„Слика узбуђеног човека који превише тога жели да постигне (стално је присутна) у данашњем стресном друштву“, примећује Њујорк Тајмс. „Типичан пример је особа која јури за подземном железницом иако ће друга доћи за неколико минута, шеф који је опседнут достизањем и надмашивањем плана, активан човек који не може а да не буде испред и који превазилази себе и прихвата ризике који га оптерећују“.