Здравље за читаво човечанство — када?

„Јавне здравствене установе у 67 најсиромашнијих земаља у развоју — без Кине — троше мање на целокупну здравствену заштиту него што се у богатим земљама троши само на средства за умирење“. (Хелт Крајсис 2000)

„ЗДРАВЉЕ за све до 2000.“ — тај се слоган нарочито понавља након Међународне конференције о примарној здравственој заштити која је одржана 1978. године, а којој су покровитељи били Светска здравствена организација и УНИЦЕФ (Дечји фонд Уједињених нација). Присуствовали су делегати из 134 земље и та конференција је скренула међународну пажњу на велике недостатке на светском пољу здравља.

Тадашњи извршни директор УНИЦЕФ—а Хенри Р. Лабуис је рекао: „Један од разлога зашто се ми данас овде састајемо је наше дубоко уверење да се скандалозне разлике у здравственим могућностима у различитим деловима света, као и између земаља, не могу више толерисати“.

Пре конференције, један извештај је говорио о огромном светском јазу, између здравствених могућности у богатијим земљама и немогућности у другим земљама. У једном извештају УНИЦЕФ—а из те године стајало је да у неким сиромашнијим земљама „само 10% свих људи има приступ пристојној здравственој нези“, а „двадесет посто — можда — пије чисту воду“.

Конференција је затражила „побољшање снабдевања храном и одговарајућу исхрану, адекватно снабдевање здравом водом и основне здравствене мере; бригу за здравље мајки и деце, . . . опскрбу преко потребним лековима“.

Све је то јако скупо, а нарочито за оне у сиромашним земљама. Где се може наћи новац за све то? На конференцији је речено да би се „миром, детантом и разоружањем“ могле ослободити огромне своте новца за такве сврхе. Тако је часопис Здравље у свету, који издаје светска здравствена организација, био подстакнут да да следећи коментар: „Замислимо идеалан свет у коме су сва људска вештина, ова средства и сви људски и материјални потенцијали који се сада изливају у војно наоружање, посвећени побољшању здравља у свету!“

Но, опажаш ли да је у годинама које су протекле од 1978. наовамо дошло до мира, детанта и разоружања? Не иду ли народи управо у супротном правцу, док проблем здравља и даље расте?

[Слика на 3. страни]

Вакцинација школске деце у Колумбији