Тај зачуђујући дечји мозак!

ЗАДИВЉУЈУЋИ је од свог почетка. Три недеље након зачећа, почиње са 125.000 ћелија, а затим расте наглим бујањима од по 250.000 ћелија у минути. Сваки мали мозак наставља свој експлозивни раст све док приликом рођења број ћелија не достигне бројку од неких 100.000.000.000 — као што има звезда у млечном путу!

Међутим, месецима пре тога, док је још био у материци, дечји мозак је почео да ради. Региструје утиске из своје воденасте околине. Он чује, куша, осећа светлост, реагује на додир, учи и памти. Мајчине емоције могу да утичу на њега. Нежне речи и нежна музика смирују га. Љутит говор или рок музика узрујава га. Умирује га мајчино ритмичко куцање срца. Али, ако мајчино срце почне брже да куца због страха, ускоро бебино срце куца двапут брже. Узнемирена мајка преноси напетост на своје дете у материци. Мирна мајка носи мирну бебу. Радосна мајка може изазвати да њена беба у материци поскочи од радости. Све ово и још много више запошљава дечји мозак. Он је задивљујујућ чак и у материци.

Стварају ли се додатни неурони и након рођења? Последња истраживања кажу да не. Међутим, нема сумње да неурони настављају да драматично расту у величини и стварају на билионе нових веза међу собом. Приликом рођења дечји мозак је велик као четвртина одраслога, но његова се величина у првој години живота троструко повећава. Годинама пре него дете постане тинејџер, мозак достиже своју одраслу тежину од 1,4 кг. То не значи да он садржи знање одраслога. Знање се не одређује према тежини мозга или према броју његових ћелија, него је, изгледа, одређено бројем веза, такозваних синапси, које се стварају између неурона мозга.

А тај број изазива страхопоштовање! Запањујућих трилион веза може коначно да се развије — а то је број са 15 нула! Но, то се дешава само онда ако је мозак богато стимулисан информацијама које долазе од пет или више чула. Околина мора да стимулише и менталну и емоционалну активност, јер то је оно што подстиче на раст фину мрежу дендрита. Дендрити су танка влакна слична корењу која излазе из неурона и спајају се с другим неуронима.

У стварање тих веза укључен је и временски фактор: Код младих се стварају много брже него код старих. Изрека „Не учи се стари пас новим вештинама“ није тачна. Али, теже је старог пса научити новим вештинама. Код старијих се везе међу неуронима спорије стварају, а брже нестају. Цена њиховог стварања је иста као и код детета — изложеност богатој, стимулативној околини. Ум мора да остане активан! Не сме се резигнирано утонути у менталну учмалост! За мозак нема пензионисања.

У мозговима мале деце дешава се задивљујући раст. Они су попут сунђера који упијају своју околину! Двогодишње дете научи сложени језик, и то само тако што је њему изложено. Ако чује два језика, научи их оба. Ако се говори три језика, оно научи сва три. Један је човек научио своју малу децу одједном пет језика — јапански, талијански, немачки, француски и енглески. Једна жена је своју кћерку изложила неколицини језика и кад је дете имало пет година могло је течно да говори осам језика. Учење језика старијима обично тешко пада, но за малу децу је то сасвим природно.

Језик је само један пример способности које су генетски програмиране у дечје мозгове. Музичке и уметничке способности, усклађеност мишића, потреба за смислом и сврхом, савест и моралне вредности, алтруизам и љубав, вера и тежња за обожавањем Бога — све то зависи од специјализованих система у мозгу. (Види Дела апостолска 17:27). Другим речима, генетски успостављене мреже неурона бивају посебно репрограмиране, како би прихватиле развој ових и других способности и могућности.

Међутим, потребно је схватити да су приликом рођења то само могућности, способности, предиспозиције. Да би се оне расцветале, потребне су улазне информације. Да постану стварност, морају бити изложене одговарајућим доживљајима, околинама или учењу. А да би таква изложеност била најделотворнија, посебно код мале деце потребан је и исправан временски распоред таквих изложености.

Но, кад је околина у реду и временски распоред исправан, дешавају се задивљујуће ствари. Не уче се само језици, него се учи свирање музичких инструмената, развијају се атлетске способности, тренира се савест, упија се љубав, а поставља се и темељ за право обожавање. Све то, и још много, много више постиже се док се у дечји мозак сеје добро семе, које се и залева родитељском љубављу.

[Оквир на 10. страни]

„Знамо да пронађемо бисере у шкољци остриге, злато у брдима и угаљ у унутрашњости земље, али ништа не знамо о духовним клицама, креативним небулама које дете крије у себи кад долази на овај свет“ (Др Мариа Монтесори)