Шта каже Библија?
Да ли жене могу да буду за проповедаоницом?
„ВЕЋИНА хришћана—лаика не може да схвати зашто жене, ако могу да буду краљице, председнице владе, судије, хирурзи, научници, не смеју да обављају свету причест и венчања“, пише свештеник Англиканске цркве Николас Стејси у лондонском листу Тајмс.
Премда Англиканска црква обучава жене за посебне службе, до сада женама није дозвољено да служе као свештенице приликом поделе сакрамената. Слажеш ли се са становиштем цркве, или мислиш да жене треба да буду за проповедаоницом?
То би могло раздвојити цркве
Спорно питање о женама као свештенству постало је попут клина међу припадницима исте религије. Англиканска црква би се могла лако раздвојити на две засебне институције, управо због тога, како упозорава др Грахам Леонард, лондонски бискуп, који преводи клерикалну струју која се супротставља заређивању жена.
Неки људи сматрају да су предрасуде криве што жена нема приступ проповедаоници, но више тога је укључено.
Деценијама Англиканска црква покушава да помири разлике које постоје између ње и Рима. Но, у недавном писму упућеном надбискупу од Кантерберија, папа је рекао да би свако допуштање женама да буду свештенице створило „у очима Католичке цркве озбиљну препреку том напретку“.
Међутим, у тој расправи је изостављен један важан елеменат — Библија. Како су жене служиле у првој хришћанској скупштини и каква би данас требала да буде њихова улога?
Једнаке али различите
Приликом рођења хришћанске скупштине 33. године наше ере, и жене су заједно с мушкарцима примиле свети дух. То је било тачно онако како је прорекао пророк Јоило вековима раније, а то је објаснио апостол Петар (Дела апостолска 1:13—15; 2:1—4, 13—18).
Касније је Петар потпуно схватио још једну важну чињеницу: „Бог није пристрастан“ (Дела апостолска 10:34, НС). Дословно то значи да Бог није „онај који узима лица“. „Онај који гледа лица“ признаје предност једне особе над другом. У старо доба многе судије су биле наклоњене богатијима на ушртб сиромашних. Или су се пресуде доносиле на темељу националности, друштвеног положаја, породичног порекла или пријатељства, а не на темељу чињеница. Но, Јехова чини управо супротно. Он је наклоњен само онима који га се боје и праведно поступају. У погледу спасења, Бог не процењује ’лица’ жене. Обоје је пред њим на истом положају (Дела апостолска 10:35).
Према томе, Библија одаје једнаку меру части хришћанском мушкарцу и хришћанској жени као припадницима скупштине. Апостол Павле пише хришћанима у Галицији да „нема ни роба ни господара, нема мушког рода ни женскога; јер сте ви сви једно у Христу Исусу“. Сви имају независан духовни став пред Богом; међутим, сви су уједињени као тело његових слугу. У Божјој породици сви су једнаки (Галатима 3:26—28).
Но, ипак постоје разлике између жена и мушкараца у скупштини. Али, баш као што природне разлике између мушкарца и жене не представљају препреку томе да се они међусобно надопуњују, тако и одређене предности које мушкарац и жена уживају у оквиру хришћанске скупштине не би требало да буду препрека за складност скупштине. Какве су то разлике?
Учитељице — када и коме?
Разлике се усредсређују око поучавања и ауторитета. Женама је забрањено да служе у својству службеног поучавања у скупштини и да исказују духовни ауторитет над осталим припадницима скупштине. У свом пасторално писму Тимотеју, Павле јасно каже: „Жени не допуштам да поучава, ни да има власт над мушкарцем, него да буде у тишини“ (1. Тимотеју 2:12, НС).
Павле затим указује на темељ таквог недопуштања женама да буду учитељице — божански одређен однос између мушкарца и жене. „Јер Адам је први створен, а потом Ева“, пише он (1. Тимотеју 2:13, НС). Бог је могао у истом тренутку да створи и Адама и Еву, но није то учинио. Адам је постојао неко време пре Еве. Зар то не открива чињеницу да је Божја намера била да Адам управља, да буде поглавар, а не Ева? (1. Коринћанима 11:3). А поучавати значи поступати попут господара, или поглавара, над онима који се поучавају. Они који се поучавају слушају и уче у тишини. Зато у скупштини само мушкарци могу да буду учитељи и надгледници.
Да ли чињеница да жене не могу да поучавају у скупштини изазива разочарење и негодовање? Не. Жене могу слободно да проучавају хришћанске науке и позване су да то чине. У којим оквирима и под којим околностима? Старије жене могу да буду „учитељице добра“ млађим женама. И као што су Евникија и њена мајка Лоида поучавале Тимотеја, тако и хришћанке следе њихов пример у поучавању деце „путу“ истине (Титу 2:3—5; Дела апостолска 9:2; 2. Тимотеју 1:5).
Хришћанке данас следе и пример Еводије и Синтихије тако што јавно проповедају добру вест (Филипљанима 4:2, 3). Оне могу да буду учитељице тако да воде библијске студије са заинтересованим особама (Матеј 28:20). Стотине хиљада жена налазе духовно задовољство у том хитном делу проповедања и поучавања. Оне указују другима на успостављање проповедања и поучавања. Оне указују другима на успостављање света праведности и мира под владавином Исуса Христа — а то је нада коју сасвим подједнако деле са својом хришћанском браћом (Псалам 37:10, 11; 68:11).
[Истакнути текст на 27. страни]
Спорно питање о женама као свештенству постало је попут клина међу припадницима исте религије