Млади питају. . .

Зашто моје ствари морају да буду тако уредне?

„Последњи пут ти кажем, среди своју собу!“

ЗВУЧИ ли ти ово познато? Може бити, јер мало нас је по природи склоно уредности.

Међутим, можда ти такав захтев изгледа неправедан. Можда ти се допада да ти је соба помало неуредна? Осим тога, ако већ постоји толико правила за друге просторије куће или стана, зар треба да постоје и правила за то како ћеш одржавати своју собу? Можда мислиш, ако не пијеш и не узимаш дрогу попут осталих младих, једна мала грешка као што је неуредност није ништа страшно. И није ли истина да имаш пријатеље чија је соба још много гора? Зашто, дакле, неки родитељи праве толику буку око уредности? Имају ли за то ваљане разлоге?

Уредност насупрот неуредности

Можда би волео да твоји родитељи поступају по савету једног професора психологије који је рекао родитељима: „Најбоље је да једноставно затворите врата инкриминисане собе“. Други, међутим, признају да родитељи имају добре разлоге да захтевају уредност. Психијатар Пол Адамс је, према писању часописа Лејдис хоум џурнал, рекао: „Има смисла да се каже детету да његова соба треба да буде уредна. Реците му да ћете му одузети неке предности уколико кревет не буде барем минимално уредан“.

Кад о томе размислиш, твоји родитељи имају право да постављају правила и за твоју собу, зар не? Они су утрошили много времена и новца да би ти могао имати своју собу, а вероватно су за њу набавили и намештај. Зато је разумно што они брину за њу и постављају правила. Утврдићеш да је корисно поступати по њима.

Хенри В. Лонгфелоу је у својој песми Градитељи сковао речи: „Свака ствар на свом месту најбоља је“. Очигледно твоји родитељи сматрају да је то тачно, будући да заиста постоје предности тога да је „свака ствар на свом месту“. Које су неке од тих предности?

Неке предности уредности

Једна очигледна предност је та да је лакше пронаћи ствари. Неуредна соба губи много времена тражећи кључеве, чешаљ или марамицу, да не говоримо о оној другој ципели која је некако одлетела под кревет. Исто тако, одећа остаје чистија и не гужва се и траје дуже кад је лепо обешена. Такође не постоји опасност да ћеш се спотаћи о панталоне или ципеле које нису на свом месту. То је посебно важно онда кад делиш собу с братом или сестром.

Што је изнад свега важно, кад сваки члан породице учини свој удео и држи своју собу чистом и уредном, то умањује терет других и тако доприноси срећнијој породици. У вези тога 14—годишња Каролин пише: „Мајка има толико посла по кући . . . Осим мене има још шесторо деце и нико од њих не почисти добро за собом, па то мора урадити моја мама и зато је боле леђа“. Да је то седморо деце држало ’сваку ствар на свом месту’ то би сигурно умањило терет њихове мајке, зар не?

Још једна предност тога је да ћеш, ако своју собу држиш чистом, то вероватно чинити и на другим подручјима. Та се навика уредности види и у начину на који се бринеш за аутомобил и другу имовину и вероватно ће та навика остати и кад одрастеш. Једног дана кад се будеш морао запослити, то што си уредан можда ће чак припомоћи твом напредовању на послу—што је стварно важно, зар не?

Да је важно владати се по правилима својих родитеља види се и из следећег: Многи млади имају жељу да возе аутомобил. Али, кад могу то почети? Није обавезно да то буде онда кад достигну законску старосну границу. Др Ј. Е. Шовалтер и др В. Р. Аниан рекли су у својој књизи Породичии приручник одрастања следеће: „Кад се у тинејџера може поуздати да ће следити правила и кад је уопште поуздан, те ће исте особине вероватно управљати његово понашање и док вози“ (Наглашено од нас). Не мислиш ли, дакле, да је вредно учити се да будеш поуздан и достојан поверења и следити правила чак и за своју собу? Библија каже: „Који је веран у малом и у многоме је веран“ (Лука 16:10).

За хришћанског омладинца, међутим, главни разлог зашто мора да буде чист и уредан је онај који је дао апостол Павле: „Бог није Бог нереда него мира“. Он је такође писао: „Будите опонашатељи Бога, као љубљена деца“ (1. Коринћанима 14:33; Ефесцима 5:1, НС).

Тај Божји ред био је видљив у припремама које је начинио у шатору за обожавање који је имала нација Израел. Само је члановима свештеничке фамилије (Левитима) било дозвољено да уђу у унутрашњост шатора. Штавише, Јехова је дао Мојсију да тачно запише где треба да буде смештена свака појединост у шатору, и дао му је тачна упутства шта морају да раде свештеници и Левити (2. Мојсијева 40). На тај начин су нелевитски Израелци могли барем себи представити шта се ради у шатору у вези с њиховим обожавањем Јехове. То је сигурно код њих изазвало осећај суделовања и припадништва. Не мислиш ли да су сигурно били захвални Јехови, Богу реда?

Шта урадити с том собом?

Како, дакле, можеш направити мало реда у својој соби? Као што смо пре споменули, родитељи су ти можда већ поставили неке специфичне захтеве. Али, има много тога што можеш да урадиш самоиницијативно. Почни с оним што се види: Одећу која лежи унаоколо повешај на вешалице. На вешалицама ће кошуље, блузе и хаљине остати уредне. Полица за ципеле (или пластична врећа за ципеле) учиниће право чудо у држању ципела на свом месту, а ормар за одећу ће лепше изгледати. Шта с прљавом одећом? Уместо да је само бациш у ћошак, зашто не би за ту сврху користио неку корпу или бар врећу? Затим, кревет. Само пар минута дневно биће потребно да се од неуредног кревета направи уредан. Па зашто кревет не би био уредан?

А сада о ономе што није тако видљиво? Одабери сваки пут по једну фијоку у соби и поспреми је. Избаци све непотребне ствари из ње, а друге уредно посложи. Можеш у фијоку да ставиш мале картонске кутије или прозирне пластичне врећице и једну, на пример, користи за своје доње рубље, другу за чарапе, итд. За кратко време твоја ће соба изгледати сасвим другачије, а код тебе ће се развити осећај поноса.

Млади—мислите на своју будућност

Вредно је уложити толико времена и напора да се научи бити уредан. Карол, која сада има 20 година, присећа се какву је борбу водила. Ако је њена мајка наишла на неуредну собу (на пример, ако чарапе и доњи веш нису били уредно сложени у фијоке), она би једноставно изврнула фијоке на под и натерала Карол да све поново уредно сложи. Или јој је за казну могао бити ускраћен одмор или забава за викенд.

Присећајући се тога, сматра ли Карол да је њена мајка била неправедна? „Не. Много сам из тога научила. Сада знам да пеглам своју одећу и како да држим ствари чисто и уредно. Можда још нисам достигла мајчина мерила, али барем могу собна врата да оставим отворена“.

Ако Карол буде имала своју децу, шта ће их учити у вези уредности? Она објашњава: „Не мислим да ћу загледати у њихове фијоке, али бићу задовољна ако им соба изгледа уредно“. Кад су је упитали који би савет дала младима, она је одговорила: „Држите се мерила својих родитеља у вези чистоће. То ће вам постепено прећи у навику“.

Каже се да је човек створ навика. Неке од тих навика су корисне, неке нису. Зато је Елберт Хубард мудро записао: „Негујте само оне навике које желите да вама овладају“.

За коју навику желиш да овлада тобом—навику уредности или неуредности? Док размишљаш о томе, имај на уму предности навике уредности: та навика има библијски темељ, штеди време и новац, изазива код других поштовање према теби. И коначно, али не закључно, ту је оно што је рекла млада Карол: „Мојој мајци је заиста потребна моја помоћ и њој је тако драго кад јој помажем“.

[Слике на 22. и 23. страни]

Шта више волиш: ово . . . или ово?