Коцкање — ко добија?

Од дописника Пробуди се! из Италије.

У ОВО време озбиљне економске кризе постоји једна индустрија која том кризом није нимало погођена. Тако се италијански часопис Кориере дела сера илустрато осврнуо на коцкарску индустрију. Да, у Италији, као и у многим другим земљама, коцкање је велики бизнис.

„САД се налази усред експлозије легализованог коцкања“, каже часопис Форчн. „Лутрије су прошле (1983) године имале огроман профит и на њима се прикупило . . . скоро 2,1 милијарда долара“. Коцкање мами и велики број Канађана. Према писању листа Ла Прес, породице које живе у Квебеку троше на коцкање више него на лекове или на негу зуба.

Премда су лутрије, рулети, коцке и карте игре које се користе за коцкање, бокс мечеви, фудбалске утакмице и коњске трке, неке од популарнијих ствари на чији се исход кладе коцкари. А књига под насловом Комплетни илустровани приручник за коцкање између осталог каже: „Прави коцкари ће се кладити на то која од две кишне капи ће прва стићи на дно прозорског стакла, или на то колики је број длака на длакавој кртици“. Тако се у Италији кладе на председничке изборе, било да влада пада или не, и чак на избор папе! Ноћ пре фудбалске утакмице исто тако је за коцкање време махнитости, и они троше фантастичне суме новаца на спортску прогнозу. Новине то називају грозницом суботње вечери.

Ко, међутим, добија у игри коцкања? Да ли чињеница да су милионске своте новаца на дохват руке указује на то да је коцкање вредно?

Зашто коцкају

Шарон и Стив били су у срећном браку. Но, кад је Шарон утврдила да су заглибили у дугове, преклињала је Стива да престане с коцкањем. Безброј пута је обећао да ће престати и прекршио обећање. Шаронино здравље било је нарушено, почели су болови у прсима. То је мало бринуло Стива. Једино на шта је мислио било је да ће, уколико она умре, моћи да искористи новац од осигурања да отплати своје коцкарске дугове.

Овај стваран животни случај, који описује издање Медицински аспекти људске полности добро показује какву моћ може коцкање да има над људима. Код неких је мамац за коцкање похлепа, чиста и једноставна. Међутим, брошура Коцкање без кога се не може, каже: „Људи који коцкају . . . чине то због посебних задовољстава: ослобођење од напетости или стреса, узбуђења које произлази из рескирања, узбуђења од могућности да се добије, жара или загрејаности сличне оној коју изазива алкохол, те због дружења и другарства. Кад се добије, уз све остало ту је и осећање моћи, чак и свемоћи“.

Међутим, добијати рано у животу често представља префињену клопку. Док већина људи игнорише такво добијање као „почетничку срећу“, неки то немудро коментаришу као знак нечега. Један чланак у часопису Психологија данас каже: „На њих не утиче хладна и тврда чињеница да 90 посто оних који коцкају губе. Они сматрају да су имуни на такву шансу и да су они, заправо, нешто посебно“. То скоро патолошко одбијање суочавања с чињеницама један је од првих корака да се постане страствен коцкар.

Талијанске новине Стампа сера писале су како је за такве коцкање „дрога без које се не може“. Или, како је писао Ђовани Арпино у листу Ил ћорнале нуово: ,,Ова зла навика неизлечиво се увлачи у организам“. Коцкање представља бекство од начина живота који би иначе био досадан.

Чак и кад је коцкање само обична забава, учесник може постати жртва поноса и егоизма, те одбијати да престане уколико губи или ће наставити да игра ако добија — само да би поново изгубио.

Освајање шансе

Премда коцкар можда сматра да му је суђено да добија, чињеница је да ће коцкар готово сигурно да губи! Зашто? По једноставној рачуници. Ако бацимо новчић десет пута, колико пута ће бити глава или писмо? Интуиција можда говори да би требало бити пет према пет. Покушај. Ретко тако испадне. Видиш, тзв. закон вероватноће делује само код великих бројки. Другим речима, ако бацаш новчић безброј пута, да, биће једнак број пута глава и писмо. Али, код мањег броја бацања може да се појави било која комбинација. Тако је у ствари немогуће предвидети исход.

Коцкар то одбија да прихвати. Ако је новчић испао осам пута глава за редом, он ће можда скоро верским жаром веровати да приликом следећег бацања једноставно мора испасти писмо. Он ће се због тог уверења кладити на читаво богатство. У стварности, новчић нема меморију да би памтио своје пређашње обртаје. Шансе приликом сваког бацања су још увек фифти—фифти!

Како је, дакле, узалудно, покушавање тачног предвиђања шта ће да се догоди у једној компликованијој игри као што је ајнц (игра карата) или рулет! Шансе да изгубимо једноставно су астрономске. То је чињеница чак и у спортовима као што су коњске трке или фудбал, у којима се опкладе базирају на вештини такмичара. „Време и непредвиђени догађаји“ једноставно обарају предвиђања (Проповедник 9:11). Исто тако, обично није могуће погодити комбинацију помоћу неког „система“. У Италији то покушава више од половине оних који учествују у спортској прогнози, и то тако што испуњавају неколико листића. Међутим, једини сигурни систем у овој игри био би уписати сваки могући резултат за сваку утакмицу. Тада би сигурно добили. Но, свота коју бисмо добили не би могла да надокнади оно што смо потрошили.

Једини који добијају у коцкању су организатори игара на срећу. Власници коцкарница једноставно се прилагођавају вероватноћи у свакој игри тако да коцкарница увек добро пролази. У Италији се извештава да се само 35 посто од своте прикупљене на спортској прогнози исплаћује за добитнике. Остатак задржавају они који воде спортску прогнозу.

Према томе, људи који кажу: Ја немам среће, или: До сада нисам имао среће, али од сада ћу добијати, .једноставно сами себе заваравају. Коцкање је вежбање у јаловости. И док средства јавног информисања придају велики публицитет добитницима, којих је увек тако мало, ретко се чује о милионима оних који су изгубили.

Коцкање и Библија

„Лудост, порок, страст, махнитост, бекство од стварности, авантура, дивљи снови, грех и жудња за рескирањем која се поново јавља чим је задовољена — све је то коцкање, заједно са чежњом за богатством, сањарењем и превладавајућим емоцијама“. Тако је писао часопис Ла република. Није чудно што владе често коцкање чине илегалним, иако вероватно лицемерно, прећутно одобравају праксу легалних коцкарница или само држе у рукама разне игре на срећу, као нпр. лото и слично.

Без обзира како људи на то гледали, Библија указује на то да је коцкање неспојиво са хришћанством. Неки, на пример. можда сматрају да се коцкањем једноставно задовољавају економске погребе. Али, Исус нас је учио да молимо: „Дај нам данас наш хлеб за овај дан“. Како може неко похлепно да коцка за новац, а затим да се овако моли? Или, како може да следи потицај: „Тражите, дакле, најпре царство и његову праведност, а све ће вам се ово друго (материјалне потребе) додати“? (Матеј 6:11, 33, НС).

Библија надаље саветује: „Нека ваш начин живота буде ослобођен љубави према новцу и будите задовољни оним што имате“ (Јеврејима 13:5, НС). Коцкар је често све друго само не задовољан. Он је, у ствари, похлепан, а Библија каже да похлепне особе „неће наследити Божје Царство“ (1. Коринћанима 6:9, 10).

Истина, неки тврде да не коцкају за новац него ради узбуђења. Библија, међутим, отворено осуђује оне који избегавају Божја начела и постају „љубитељи ужитака радије него љубитељи Бога“ (2. Тимотеју 3:4, 5 НС). Надаље, Исус је рекао: „Љуби ближњег свог као самог себе“ (Матеј 22:39, НС). Како неко може да љуби свог ближњег док покушава да му узме његов новац? Како би коцкање могло бити у складу с темељним начелом: „Више је среће у давању него у примању“? (Дела апостолска 20:35, НС).

Не треба занемарити чињеницу да коцкари често призивају „бога Среће“, што Библија јасно осуђује (Исаија 65:11, НС).

Коначно, узмимо у обзир какав искварујући утицај има коцкање на „корисне навике“ хришћана (1. Коринћанима 15:33, НС). Хришћански начин живота укључује напоран рад и штедљивост (Ефесцима 4:28). Исус је сам показао да се није разбацивао онда кад је, након чудотворног умножавања хлеба и риба, наредио да се сакупе остаци (Јован 6:12, 13). Но, уместо да следе Исусовим стопама, коцкар више наликује на изгубљеног сина из Исусовог поређења који је „расуо своју имовину преводећи разуздан живот“ (Лука 15:13, НС).

Зато се прави хришћани држе подаље од замке коцкања у свим његовим облицима. Њима није важно да ли су у питању велике или мале своте новца. Као што је Исус рекао: „Ко је у најмањем веран, веран је у многом, а ко је у најмањем неправедан, и у многом је неправедан“ (Лука 16:10, НС). Занимљиво је да су Јеховини сведоци помогли многима који су били ухваћени у замку страственог коцкања да се тога ослободе. (Види претходну страницу). Такви више не доживљавају навирање адреналина које са собом доноси коцкање, него сада имају праву сврху живота. И уместо да се уплићу у оно што уништава здравље и породицу, они су „богати добрим делима“. Они су „спремни делити“, а не спремни смишљати како узети нечији тешко зарађени новац. Они су „чврсто захватили прави живот“, а не свет фантазије и коцкања (1. Тимотеју 6:18, 19, НС). На тај начин они су заиста на добитку!

[Оквир на 22. страни]

Био сам коцкар

Био сам страствен играч покера од своје 12. године. Кад сам се оженио задржао сам своју навику па сам започињао са коцкањем у девет сати увече, а завршавао око пет или шест ујутро. Након тога сам, мртав уморан, покушавао да одем на посао. Често нисам успевао.

Коцкање је почело да нарушава мој породични живот и моју личност. Покер захтева много блефирања. Но, ја сам почео да блефирам и лажем и у стварном животу. Затим, ту је био и проблем новца. Кад сам добио, имао сам порив да га одмах потрошим, тако да он није дуго лежао у мом џепу. Ускоро ми се брак распао.

Године 1972. два Јеховина сведока су закуцала на моја врата. Док су ми говорили, помислио сам: ’Нико ништа не чини бесплатно. Они сигурно имају неки скривени мотив’. (Играч покера вежба се у томе да буде сумњичав на све!). Но, како је време пролазило, схватио сам да то није истина. Отишао сам на један од њихових састанака и, премда нисам све разумео, био сам импресиониран њиховим редом, хармонијом и љубазношћу. Почео сам да проучавам Библију. А коцкање? С тим сам требао потпуно да прекинем. Али, кад библијска истина уђе у твој живот, ти губиш мотивацију за коцкањем. Тако сам уз велике напоре престао и крстио сам се 1975.

Благодети су биле огромне. Побољшало ми се здравље — а и моја личност. Мојим животом више није доминирало коцкање, него духовни интереси. Пре су ме само други коцкари поштовали. Сада ме воли моја скупштина у којој служим као старешина. Сада схватам да коцкари губе. А библијска истина ми је помогла да то увидим (Прилог).

[Слика на 23. страни]

Може ли хришћанин у исто време коцкати и молити: „Дај нам данас наш хлеб за овај дан“?