Млади питају. . .

Зашто је тако тешко избећи мастурбацију?

„НАВИКЕ су попут меканог кревета—лако је у њега ући, а тешко изаћи.“

Тако каже једна изрека. Како је то само истина кад се ради о мастурбацији! Један човек који је мастурбирао од своје 10. па све до 43. године старости признаје: „То је тежа навика од навике пушења, коју сам напустио иако није било лако“.

Један ранији чланак је показао зашто је мастурбација штетна.a

Зашто, међутим, тинејџери тако лако упадају у ту навику?

Цвет младости

Особа која одраста улази у раздобље које се у Библији назива „цветом младости“. То је раздобље у ком полне жеље постају јаке (1. Коринћанима 7:36). Пошто се тело припрема за родитељство, ослобађају се јаки хормони који утичу на органе за размножавање. Током тог периода млада особа постаје свесна да ти органи могу да стварају пријатне осећаје. Понекад радозналост и необичност тих нових узбудљивих осећаја наводи неке омладинце да експериментишу, хотимично манипулишући тим органима ради додатног задовољства или да би се ослободили велике узбуђености.

Због промена које се догађају у њеном телу, нека млада особа може полно да се узбуди чак и кад не размишља о сексу. Код дечака, на пример, напетости проузроковане разним бригама, страховима или фрустрацијама могу да утичу на њихов осетљиви нервни систем и проузрокују полно узбуђење. Навирање семена може опет да изазове ноћно изливање, што је обично попраћено еротским сновима или доводи до тога да се младић пробуди полно надражен. Слично томе, неке младе девојке могу се случајно узбудити. Млада жена може исто тако имати појачану полну жељу непосредно пре или након раздобља менструације.

Ако си доживео или доживела такво нежељено узбуђење, немој мислити да с тобом нешто није у реду. То је нормална реакција младог тела. Такви осећаји, иако можда врло јаки, нису исто што и мастурбација, јер су углавном нехотимични. Док одрасташ и пролазиш то раздобље „цвета младости“ интензитет ових нових осећаја ће се смањити.

„Ментално гориво“

Повремено, међутим, узбуђење произлази, али није разлог само деловања хормона. На пример, Библија описује младића који сусреће лаку жену. Она га пољуби и каже: „Хајде да се опијамо љубављу“. Шта се затим догодило? „Отиде за њом одмах као што во иде на клање” (Приче Соломунове 7:7—22). Очигледно је да су страсти тог младића биле изазване оним што је видео, чуо и доживео— не само његовим хормонима! Тако један младић признаје: ’Корен читавог мог проблема с мастурбацијом сводио се на оно што сам упијао у мисли. Гледао сам телевизијске емисије које су садржавале неморал, а некад сам посматрао емисије на кабловској телевизији које су приказивале голотињу. Такве сцене су тако упечатљиве да остају у теби. Поново су ми долазиле на ум и тако представљале ментално гориво потребно за мастурбацију’.

Врло често је случај да оно што неко чита, посматра или слуша ради забаве, оно о чему разговара или о чему размишља, отежава настојање да се избегне мастурбација. Зато је опрезност у погледу тога шта уносиш у своје мисли од пресудне важности за прекидање те навике. Тако је једна 25—годишња жена признала: „Изгледало је као да једноставно не могу да престанем с том навиком. Међутим, често сам читала љубавне романе и то је придонело мом проблему.“ Занимљиво је да то нису биле само полно нечисте мисли које су је наводиле на мастурбацију. У ствари, њено искуство открива можда највећи разлог зашто је тако тешко прекинути с том навиком.

„Средство за умирење“ емоција

Иста млада жена наставља: „Обично сам мастурбирала да се ослободим притиска, напетости или тескобе. То пролазно задовољство било је попут пића које попије алкохоличар да би смирио живце“. Њен пример ни у ком случају није усамљен. Сузана и Ирвинг Сарноф пишу: „Код неких људи мастурбација може да постане навика којој се окрећу ради утехе кад год су одбачени и осећају забринутост због нечега. Други се, међутим, на тај начин само повремено повлаче, онда кад се налазе под најакутнијим емоционалним стресом“.

Др Шервин Вудс додаје: „Један високи постотак мастурбација потакнут је мање еротским потребама а више уопштеном тескобом, напетошћу и досадом, за шта све мастурбација постаје тражено средство за умирење“. Дакле, кад је неко узнемирен, потиштен, усамљен или се налази под великим притиском, ова навика постаје практично „средство за умирење“ којим се одагнавају проблеми (Упореди Приче Соломунове 31:6, 7). Према томе, да би избегао мастурбацију, мораш је схватити као незрео начин решавања проблема и бити спреман. . .

’Да одбациш обележја детета’

Апостол Павле је писао: „Кад сам био дете, говорио сам као дете, мислио сам као дете, закључивао као дете; а сада кад сам постао човек одбацио сам обележје детета” (1. Коринћанима 13:11, НС). Мастурбација је детињаст начин реаговања на проблеме. Кад се једном укорене, та „обележја детета” могу остати присутна и у одраслом добу. На пример, у добу од 9 година један дечак је једном приликом био суочен с једним врло тешким математичким проблемом у школи. Прво је прибегао мастурбацији да би умирио своје мисли. Након тога се окренуо мастурбацији кад год се суочио с неким замршеним проблемом. Сада, као одрастао човек, он признаје: „До дана данашњег један врло јак део рада мозга у мени изазива најјачи потицај за мастурбацијом. Без тога једва могу и да радим“.

Иако је можда овај случај екстреман, постоји стварна опасност од употребе овог „средства за смиривање“ у покушају избегавања емоционално тешких ситуација. Али, уместо да предузмеш ментално бегство кроз мастурбацију, покажи „способност мишљења“ и бори се с проблемом (Приче Соломунове 1:4, НС). Кад ти проблеми и фрустрације изгледају превелики, научи ’све своје бриге бацити на Бога, јер он брине за тебе’ (разуме твоје стање, чак и кад сматраш да то нико од људи не разуме) (1. Петрова 5:6, 7). Допусти Богу да ти помогне ’да снагом кроз његов дух будеш ојачан у човеку (или жени) који си изнутра’ (Ефесцима 3:16, НС). Уместо да попушташ слабости и прибегаваш мастурбацији као „средства за умирење“, ’понашај се као мушкарац (или жена, не као дете), ојачај’ (1. Коринћанима 16:13, НС).

Сарнофови у својој књизи Мастурбација и полност одраслих пишу: „Без обзира на то зашто и како се људи осећају мањкавима, њихова одлука да мастурбирају значи да не покушавају да поправе своје недостатке кроз садржајну друштвену активност . . . Истина је да неко може да усвоји опште усмерење да покушава решавати своје проблеме и мастурбирати кад год доживљава напетост. Али, искушење да се да предност овом другом ’решењу’ врло је велико, будући да увек са собом носите своје тело. Зато је најбоље усредсредити се на проналажење и примену правих решења ваших проблема”. Ако неко мастурбира кад је суочен с проблемима, уместо да те проблеме решава, тада то представља праву присилу.

„Врло јака зависност“

Након што се преко 15 година борио с мастурбацијом, од времена кад је имао 11 година, један човек је признао: „То је врло јака зависност — не сме се узети олако. То може бити навика управо као што је и навика узимања дроге или алкохола“. Књига Раст вашег детета од Пенелопе Лич објашњава: „Угодност и опуштање које се може постићи мастурбацијом за њега је постало присила јер су други видови његовог живота за њега неподношљиви. Попут правог зависника, он мора све више да мастурбира и тиме сам себе одсеца од других задовољстава“.

Порив да се прибегне мастурбацији ради пуког задовољства, онда кад ствари не иду добро у животу, може лако довести до тога да се постане ’безосећајни роб разним жељама и задовољствима’ (Титу 3:3, НС). Али, апостол Павле је рекао: „Нећу дозволити да ишта овлада мноме“ (1. Коринћанима 6:12, НС). Он није дозволио да његове жеље постану попут немилосрдног господара. Управо супротно, Павле је записао: „Бијем своје тело (телесне жеље) и водим га као роба (1. Коринћанима 9:27, НС). Он је био строг према себи. Слично напрезање ће помоћи сваком да прекине и ослободи се мастурбације—без обзира на то колико је то тешко.b

[Фусноте]