„Попут звезда на небу“

„Свој ћу благослов на те излити и учинити твоје потомство бројним попут звезда на небу и песка на обали морској” (1. Мојсијева 22:17, СТ). То је Бог обећао патријарху Авраму. У једном новијем издању публикације Осврт на Библију било је указано на наизгледни проблем у вези с овим текстом.

Библија је научно потврђена код упоређења броја звезда на небу с милијардама зрна песка на морској обали. Али, у старо време је очигледно било непознато да се број звезда пење на милијарде. У часопису Осврт на Библију се објашњава: „На небу није могуће простим оком видети баш пуно звезда. Астрономи кажу, да се за ведрих ноћи без телескопа може видети само од 2.000 до 4.000 звезда.“ У издању књиге Енциклопедија света читамо да „око 6.000 звезда светли довољно јако да их је могуће видети без телескопа.

Како је, обзиром на ово поређење могуће објаснити ту спомену вредну тачност Библије? Једно би објашњење било да је Библија „надахнута од Бога“ (2. Тимотеју 3:16). Међутим, чланак часописа Осврт на Библију заобилази тај закључак, износећи чак нагађања да је Аврам био астроном“. Том неоснованом мишљењу следи питање: „Јесу ли људи оног времена имали телескопе, којима би могли посматрати звезде, које се нису могле видети голим оком?“ У прилог тој теорији у чланку се наводи како су у Ниневији и на неким другим археолошким местима пронађени кристали, који су могли послужити као примитивне лупе.

Ипак, не постоји доказ да су се у старо време такви кристали употребљавали за посматрање звезда. Па чак да је и било тако старих телескопа, који доказ имамо да су Аврам или писац прве књиге Мојсијеве имали приступа до њих? Чињеница је, да је Божје обећање дано Авраму само један од многих примера за научну тачност Библије. Ни пророк Јеремија није располагао телескопом, али ион је дао сличну, такође тачну изјаву: „Војска небеска се не може избројати, ни измерити песак морски“ (Јеремија 33:22).