Новац — окрутан господар
ПРОПАГАНДА лукавим психолошким триковима ствара потрошачко друштво. Наводи људе да „купују ствари које им нису потребне и новцем који у ствари немају, како би понекад оставили утисак на људе које у ствари не подносе“.
У нади да ће на тај начин стећи сигурност, многи настоје да зараде пуно новца. Но, постижу ли се тим жељени резултати?
Лиз коју смо већ споменули, удала се за материјално добро стојећег човека. Она је рекла: „Кад сам се удала имали смо прекрасну кућу и два аутомобила. Финансијске прилике омогућавале су нам да уживамо све што свет може да пружи у погледу материјалних ствари, путовања и разоноде. Чудновато, ипак сам стално била забринута због новца.“ Затим наставља: „Страховали смо од могућег губитка. Изгледа да што више имаш, више и страхујеш. Новац нас није ослободио од бриге и страха.“ Тежња за новцем је, додуше, очевидан знак нашег времена, али то једва кога чини задовољним. „Опсесија новцем може да изгледа природно у 1980—им годинама, у веку материјализма“, пише Давид Силвестер у часопису Дитроит фри прес: „Али, ја у том материјализму видим само симптом наше нелагодности.“
Кредит или дуг?
Наше материјалистичко друштво настоји да увери чак и оне чији то приходи не дозвољавају, да има право да набавља луксузне ствари. Такво наглашавање могућности уживања у материјалним стварима, сједињено заједно с инфлацијом, допринело је процвату кредитних картица или трговине пластичним новцем. Преовладало је мишљење да не треба чекати с куповином, јер ће цена сигурно порасти.
Велика Британија је с 22,6 милиона кредитних картица тренутно европски рекордер у коришћењу таквих картица, остављајући далеко иза себе Француску, у којој је у оптицају 6,9 милиона картица. Упркос томе, британско тржиште „још није засићено“. Како су се времена променила! „На дуг се некада гледало доста негативно“, коментарисао је часопис Лиснер. ,Данас то називамо кредит, који се са свих страна намеће купцима.“
Све то има за последицу неподношљив терет дугова у светским размерама, који прете чак и најбогатијим нацијама. Индивидуално гледано, расходи су далеко изнад прихода. Ова ситуација није уопште ограничена на једну земљу или континент. „Црнци нису у прошлости никада подизали кредит“, рекао је један црнац из Јужне Африке, а затим је додао: „У ствари њихов кредит је тај који помаже многим фирмама да и даље раде, нпр. произвођачима намештаја“.
„Ми смо“, писао је привредни новинар Давид Силвестер, „нараштај који превише троши, премало улаже и живи тако као да сутра никад неће доћи, или ако и дође, тада мислимо да ће нас социјално осигурање већ некако извући.“ Да ли је то материјалистичко схватање живота довело до среће?
Жалосне последице
„Успешни људи у великим градовима ’олакшавају притисак помоћу кокаина’“ стајало је у наслову лондонског Дејли телеграфа. Све је већи број добро плаћених младих бизнисмена који су због посла изложени страховитом притиску, па подлежу растућој епидемији дрогирања.
Истом епидемијом захваћена је и финансијска четврт Њујорка, Волстрит. Један службеник државног извршног одбора за борбу против дроге, рекао је: „Они који то раде врло су дискретни. Да не би било неспоразума: У финансијској четврти не само да се јавно шмрче кокаин, него 90% нема ништа против тога. Неки доста оптерећени бизнисмени; недорасли ситуацијама, изложени су смртном страху и мисле како не би могли закључити неки посао, а да не узму било какав седатив.“
Али, криминалне радње којима се сада прљају финансијска тржишта нису ограничене само на злоупотребу дроге. Постоје извештаји о огромним преварама и злоупотреби информација.
„Како могу људи с годишњим приходом од преко милион долара да буду у таквој беспарици, да су спремни да крше законе, само да би стекли још више новца?“, пита се психијатар Волстрита Џеј Б. Рорлих. Затим сам одговара на своје питање следећим речима: „Некога новац опије и учини зависним, исто као неког другог алкохол, кокаин или које друго опојно средство.“ Њима, објашњава Рорлих, „новац постаје противотров за умишљени осећај немаштине.“
У нашем свету растућег материјализма нико више не мршти чело кад неко гомила иметак. Резултати анкете објављене у француском часопису Фигаро говоре да новац више не „смрди“. Интересантно је да је 45% упитаних Француза, на питање што ће им пружити новац, одговорило: „Срећу.“ Но, нажалост догађа се управо супротно.
Је ли могуће било шта учинити против претеране тежње за новцем, која је проузроковала већ много несреће?
Потребно је извршити самоиспитивање
Можда мислиш да ти ниси пао под утицај новца. Но, размотри следеће: Да ли се твоји разговори окрећу углавном око новца или око ствари које би се њиме могле купити? Придајеш ли велику вредност новцу? Примећујеш ли да не мислиш о новцу ништа другачије од било кога другога и оправдаваш ли своје захтеве?
Нема сумње да постоји опасност од пада у клопку новца, и постојања његовог роба. Један мудри учитељ, пре две хиљаде година, упозорио је на „варљиву моћ богатства“, упоредивши угодан осећај некога ко има много новца с трњем које може загушити све плодне биљке у непосредној близини (Матеј 13:22). Библија такође упозорава да „је љубав према новцу корен свих штетних ствари“ и да су они који теже за њим „изболи себе многим мукама“ (1. Тимотеју 6:10, НС).
Ако новац доминира, тада је он заиста окрутан господар. Али, у данашњем свету он има корисну улогу—као слуга.