Шта каже Библија

Да ли мораш да слушаш Десет заповести?

БИЛО је то 1513. године пре н.е. кад је прст Божји писао по камену. Отада су људи преписивали Десет заповести и проширили их по читавом свету. Читали су их стотине милиона људи, а многи их знају напамет. Вероватно ни једном другом скупу закона није поклоњена таква свеопшта пажња. 1988. године он је доживео своју 3500-ту годишњицу, и с тим у вези поставља се питање: Да ли су Десет заповести још увек на снази тако да и ти мораш да их слушаш? (2. Мојсијева 20:1-17; 31:18).

Коме су намењене?

Бог је дао Десет заповести људима који су познати као Израелци. У уводним речима јасно је дао до знања да говори само том једном народу: „Ја сам Јехова Бог твој, који сам те извео из земље Египатске, из дома ропскога”. Ово указује на то да су Десет заповести требале да буду део националног правног кодекса (2. Мојсијева 20:2).

Пренесене на хришћане?

Међутим, да ли су Десет заповести биле тако универзалне природе да је требало увек да буду на снази и да буду примењене чак и на неизраелце? Не. Вековима касније, кад је основана хришћанска скупштина, овај правни кодекс није пренесен на њу. Зашто? Јер Библија каже да је „Христ свршетак Закона” (Римљанима 10:4). Шта то значи?

На пример, светски рекорд у скоку увис на отвореном 1912. године износио је 2,01 м. Седамдесет пет година касније, 1987. рекорд је био 2,43 м. Међутим, сигурно постоји граница до које човек може да прескочи попречну мотку која стоји на два постоља. Шампион који достигне ту границу окончаће све светске рекорде скока увис. За њега ће такође моћи да се каже да представља њихов „свршетак”. Али, како то може да се примени на Десет заповести.

Кад је Бог оформио „Закон”, који је обухватао Десет заповести заједно са преко 600 других закона и прописа, и дао га Израелцима, поставио је крајњи циљ или мерило савршености. Да тако кажемо, поставио је мотку на највишу висину. Тај божански Закон је садржавао тако високо мерило моралности које је само савршени човек могао да достигне. Проповедник 7:20 каже: „Доиста нема човјека праведна на земљи који твори добро и не гријеши”.

Дакле, мотка — Божје праведно мерило — била је постављена превисоко за несавршене Израелце, или Јевреје. Зашто? Хришћански апостол Павле објашњава: „Ради гријеха додаде се [Закон], докле дође сјеме [Месија, или Христ] којему се обећа” (Галатима 3:19). Законом је Бог показао Израелцима да су сви несавршени преступници, који не могу да достигну циљ да буду проглашени праведним на темељу својих дела.

Само један је могао да прескочи ту мотку: будући обећани Месија, или Христ. Према томе, то високо мерило је стављено пред Јевреје као нешто чему треба тежити док се очекује коначни шампион, Месија, да га прескочи једном за све.

„Водио до Христа”

У складу с тим, Павле наставља у трећем поглављу посланице Галатима, а 24. ретку (НС): „Због тога вам је Закон постао старатељ који је водио до Христа, да би вером [у њега] били проглашени праведним”. Старатељ је у библијска времена пратио дете к његовом учитељу, а могао је да поучава и укорава дете.

Десет заповести, као и остатак Закона, су на тај начин требали да припреме Јевреје за Месију и воде их до њега. Кад је дошао Исус, живео међу њима, и умро савршено послушан Закону, постао је „свршетак Закона”. Затим је Бог уклонио ту мотку као такву и понудио Јеврејима нешто боље. Сад су могли да приме „бесплатан дар”, тј. коначно да буду „проглашени праведним по његовој незаслуженој доброти, кроз избављење откупом којег је платио Исус Христ” (Римљанима 3:24, НС).

Павле такође каже: „Ви нисте под законом, него под незаслуженом добротом”, и: „Ако сте вођени духом, нисте под законом” (Римљанима 6:14; Галатима 5:18, НС).

Шта требаш да слушаш

Пошто хришћани нису „под законом”, да ли су ослобођени свих моралних ограничења? Ни у ком случају. Као што је Павле указао, хришћани су вођени Божјим светим духом, а он никога не води у грех. Потиче их да остану изван греха којима се баве Десет заповести. На пример, ако прочиташ 1. Коринћанима 6:9,10, наћи ћеш неколико хришћанских закона који су исти као и неке од Десет заповести. То су забране против идолопоклонства, прељубе, крађе и похлепе.

И Христ је сажео стари кодекс Закона, који је укључивао Десет заповести, у следећа два начела: „Ти мораш волети Јехову Бога свога свим срцем својим, свом душом својом и свим умом својим”, и: „Ти мораш волети ближњега свог као самог себе” (Матеј 22:37-39, НС). Трудећи се да слушаш ове заповести, молећи за опроштење кад им не удовољиш, и показујући веру у Христову откупнину, примићеш незаслужену Божју доброту и његово признање за вечни живот (2. Солуњанима 2:16).