Музичар који је одабрао праву хармонију
„Пробуди се!“ интервјуише једног познатог музичара из Савезне Републике Немачке
Ханс, зашто си постао музичар?
Још као дете одушевљавао сам се слушањем музике. Крајем 1950—их година био сам одушевљен свирањем гитаре инструменталне групе Шедовс и Венчер. У 11. години почео сам да похађам часове гитаре.
Касније сам се заинтересовао за класичну музику за гитару и почео сам да студирам у својих 18 година. 1971. године дао сам задње испите и тако постао учитељ музике. Три године сам поучавао младе и давао часове на конзерваторијуму. Тек тада сам почео професионално да свирам „лаку“ музику.
Пуким случајем је инструментална композиција „Верде“ коју сам свирао постала хит преко ноћи.
Какву улогу игра музика данас у твом животу?
Још увек волим да свирам и да слушам музику—и учим се да живим са њом. Али, сада, као што већ знаш, нешто сасвим друго заузима прво место у мом животу.
Како је дошло до тога?
У јануару 1977. се нашој групи придружио нови бубњар, Вал. Чим смо сазнали да је он Јеховин сведок сложили смо се да се не уплићемо у његову веру, јер је религија лична ствар.
Отишли смо на турнеју и ускоро увидели да се његови погледи у вези морала, пушења, верских празника потпуно разликују од наших. То је довело до готово свакодневних живахних разговора. Вал је одговарао уз помоћ Библије, и то је побудило моје интересовање.
Како си пре гледао на религију?
Увек сам некако веровао у Бога, али никад нисам својом вољом одлазио у цркву. Сматрао сам да се Библија може разумеш само онда ако се студира теологија. Моја црква, међутим, никад није могла да ми да чврст темељ за веру, а свештеници су ме разочарали.
С друге стране, Вал је заиста одговорио на моја питања. На пример, кад год сам пре питао одакле је Кајин узео жену никад нисам добио задовољавајући одговор. Објашњење да је Кајин оженио једну од својих сестара задовољило ме (1. Мојсијева 4:17; 5:4).
Вал ме упознао с Библијом и ја сам је одмах почео читати. Читао сам и библијске публикације које ми је дао, а затим сам га почео обасипати питањима. Рекао сам својој жени Бригити какве дивне ствари учим и она се на моју радост придружила нашем редовном библијском студију. То је било крајем 1977.
Библијски студиј је, дакле, био врло користан?
Да, заиста. Отвориле су ми се очи и пронашао сам одговор на једно важно питање о ком сам често разговарао са својим пријатељима. Никад нисмо пронашли задовољавајући одговор. Свако од нас је изградио своју личну животну филозофију.
Највише ме мучило то што се родиш, радиш, постигнеш нешто и онда умреш. Али, да ли је то све? Какав је онда смисао живота? Неки млади људи се, на пример, разболе пре него што су уопште почели у потпуности да живе. Наравно, многи људи се теше нејасном надом да после смрти нешто има. Али, то је лоша утеха. Поред тога, видео сам да људи немају начин да реше непријатељство међу суперсилама, а исто тако ни непријатељство међу појединцима.
Оставило је дубоки утисак на мене кад сам схватио колико може да се научи из Божје Речи, која је написана за нашу корист. Она не нуди нејасну наду, него сигурну и добро утемељену наду. Проучавање Библије ми је помогло да не постанем очајан због светских проблема, него ми је у ствари помогло да увидим како с њима да изиђем на крај.
Будући да је Вал становао далеко, касније се побринуо да нас посећује брачни пар Герхард и Барбара који су становали у близини. Он је био музичар као и ја. Повремено сам сретао Герхарда пре док сам радио у студију, али сада сам био задивљен кад сам видео колико се променио.
Како се променио?
Сећам се да је Герхард био поп музичар с дугом косом, дивљег изгледа лица, повремено је узимао дрогу и живео распуштено. Сада се потпуно променио, тако да га се скоро не може препознати. Био је миран, уравнотежен, и изгледао је чисто и уредно. То је на мене оставило веома снажан утисак.
Одмах смо три до четири сата недељно почели да проучавамо Библију уз помоћ књиге Истина која води до вечног живота. Пошто нисам пушио, нисам узимао дрогу и нисам водио неморалан живот, мислио сам да не треба много да мењам свој живот. Међутим, како сам упознавао Бога, схватио сам да хришћани нису део света који је отуђен од њега, и то је изоштрило моју савест.
Шта те толико привукло ка Јеховиним сведоцима?
Још увек се сећам наше прве посете Краљевској дворани. Људи су тамо били толико другачији од онога на шта сам навикао. Поздрављали су једни друге и зрачили су љубављу, пријатељством—и хармонијом.
Још свеснији тога постао сам на међународном конгресу „Победоносна вера“ који је одржан у Минхену 1978. године. И овде су присутни били обазриви и пажљиво су слушали програм. Одмах после конгреса требао сам да имам професионални наступ пред сасвим „нормалном“ баварском публиком. Током вечери су неки од присутних под утицајем алкохола изазвали тучу с ножевима.
Још нешто је код Јеховиних сведока било другачије. У свету се прави велика хука око славних личности. Где год сам се пре појавио одмах се пронео глас: „То је Рики Кинг!“ Али, овде није било тако. Много ми је значило то што су ме ословљавали мојим правим именом. Користио сам се уметничким именом које сам регистровао у пасошу и на темељу ког сам могао склапати послове само у вези с мојом професијом.
С временом сам схватио да су потребне и друге промене. Музика ми је била живот. Све се окретало око ње, а и моја супруга се прилагодила том начину живота. Али, сада сам схватио да не треба да будем толико заузет музиком, да то није најважнија ствар у животу. Даље смо напредовали и крстили се као Јеховини сведоци 1979. године.
Можеш ли из личног искуства да нам кажеш какав утицај музика има на људе?
Да. Музика утиче на емоције и наклоности и може да их појача. Нека врста музике има окрепљујући, опуштајући ефект на људе и доводи их у пријатељско расположење. Та врста музике наглашава мелодију и хармонију, а не ударање ритма.
Али, приметио сам да „хард рок“ музика код слушаоца ствара агресивно и насилно расположење, и то завршава тучом испред бине. Ударачки ритам те музике потиче људе да дају одушка својим осећајима.
Шта мислиш, шта би требало узети у обзир код избора музике за слушање?
Неке плоче сам бацио у смеће кад сам сазнао да унапређују спиритизам и обожавање ђавола. Обично можете те плоче да препознате по омоту и речима песама.
Погрешно је да се потцењује утицај речи песама. Писци имају за сваки укус по нешто. Младе музичке групе често компонују музику која се заснива на њиховим личним проблемима. То изузетно привлачи младе, који често знају речи напамет. Речи песама могу их охрабрити да окусе „слободу“ злоупотребе дроге, алкохола, неморала. Тај попустљиви тренд данас је изгубио по нешто од своје снаге, пошто је потпуно уживање „слободе“ очигледно са собом донело проблеме.
И музика за забаву и плес може побуђивати погрешне жеље. Извођач пева о срећи и нежности, што код слушаоца може да изазове утисак да то недостаје њиховом партнеру. Уметника често идентификују са оним што пева. Неки професионалци које познајем су из тог разлога прави миљеници жена.
Кад се неко удуби у тај свет маште, може да доведе до тога да идолизује извођача. То може да почне сасвим безболно тако да се затражи аутограм као сувенир. Али, неки су почели да гледају на уметника као на свој идеал, такође су га ставили на пиједестал и учинили га својим идолом. Можда слике те звезде каче на зид и почињу да се облаче и дотерују попут њега, и тако се одричу своје личности. А хришћани треба да имају на уму да обожавање припада једино Богу.
Како успеваш да ускладиш професионалне и хришћанске дужности?
Кад бих још увек морао да зарађујем тако да идем на турнеје са неком групом, тада више не бих хтео да будем професионални музичар. Кад сам пре морао недељама да путујем, приметио сам да је притисак света постајао све јачи, а ја сам постајао слабији. Схватио сам колико су ми хитно потребни хришћански састанци и дружење с осталим хришћанима! Сад кад се ситуација изменила, ја могу да преузмем и додатне одговорности као старешина у месној скупштини Јеховиних сведока.
Сада компонујем и пишем код куће. Снимање се обавља касније у студију. Понекад наступам на гала извођењима, што значи да сам само кратко време одсутан од куће. Наравно, на Божић и за Нову годину, као и у време карневала не појављујем се на позорници, иако музичари највише зарађују у то време. Да сам стално у погону, свирајући скоро свако вече, то би уништило моју непроцењиву веру.
Врло сам радостан што сам пронашао библијску наду у праведни нови састав, и желим ту наду да пренесем што је могуће већем броју људи. Редовно идем у суседству од куће до куће и носим вест о Царству. Пошто могу да организујем време, око подне често водим библијске студије са заинтересованим особама. Супруга и ја смо били одушевљени помажући једној четворочланој породици да пронађе библијску истину.
Како гледаш на будућност?
Кад год сам пре размишљао о трци у наоружању, глади, загађености околине и другим светским проблемима—и мислио да нема праве наде да се то промени—питао сам се да ли живот има уопште некакав смисао. Сада на све гледам другачије, јер знам да Бог све држи под контролом. Како показује Псалам 37:37, 38, будућност оних који су на Божјој страни биће „мирна“, а „безбожници ће нестати сасвим“.
Речи из Откривења 21:4 (НС) још увек ме узбуђују: „И он (Бог) ће отрти сваку сузу с њихових очију. И смрти неће бити више, ни жалости ни вике ни боли више неће бити. Што је пре било прошло је“. То ће значити крај свих болести и смрти, свег оног злог „што је пре било“. Земља ће тада постати миран рај.
Као што је проучавање Библије унело у мој живот праву хармонију, тако ће Бог сва створења довести у свеопшту хармонију мира. (Разговор с Хансом Лингенфелдером).
[Слика на 13. страни]
Мој живот музичара почео је да се мења 1977.
[Слика на 14. страни]
Ханс (гитариста у средини лево)—поред своје жене, радује се хришћанском друштву