Зашто је сида тако смртоносна
ДА БИСМО боље разумели како да се заштитимо од сиде, морамо знати зашто је тако смртоносна. Шта тај вирус чини опаснијим од других вируса?
Вируси су најмањи од свих организама који изазивају болест, много мањи од бактерија. Вируси изазивају грип, дечју парализу и обичну прехладу. Кад уђе у ћелију, вирус је може или убити или „спавати“ у њој док касније не постане активнији. Код вируса сиде може проћи и пет и више година пре него што се развију симптоми.
Зашто тако смртоносан?
Оно што вирус сиде чини тако смртоносним је чињеница да он напада и онеспособљава кључне ћелије, укључујући бела крвна зрнца која ствара организам као помоћ у заштити од болести. Та бела крвна зрнца (звана лимфоцити T-4) представљају главну телесну одбрану против болести.
Кад вирус сиде онеспособи та бела крвна зрнца она не могу да обављају свој задатак. На тај начин се нарушава имунолошки систем тела. Заразе које пре можда нису угрожавале живот сада то чине. Ту су укључени вируси, паразити, бактерије, гљивице или разни тумори.
Пошто тело више не може да се бори са тим заразама, оне напредују све док жртва не умре. Те заразе се називају опортунистичким, јер искоришћавају прилику која им се указује због ослабљеног имунолошког система тела. Особа која болује од сиде може у исто време да има неколико таквих зараза.
Међу прве симптоме сиде убрајају се: трајан и необјашњив умор; жлезде натекнуте месецима; сталне грознице или ноћно знојење; упорни проливи; необјашњиви губитак тежине; безбојна оштећења коже или слузокоже која не пролазе; упорни, необјашњиви кашаљ; дебела бела превлака на језику или грлу; лако се стварају модрице или необјашњиво крварење. Ти први симптоми често се називају АРЦ (AIDS Related Complex) — сложено стање повезано са сидом).
Кад се сида потпуно разбукта, развија се смртоносна болест. Најуобичајеније су плућне заразе које проузрокују паразитски бацили познати као Pneumocystis carini, и рак коже зван Капосијев сарком, који захвата и унутарње органе. Уз то, вирус сиде може погодити и мозак, проузрокујући парализу, слепоћу, деменцију (излапелост) и коначно смрт. Др Ричард Т. Џонсон, професор неурологије, каже: „ХИВ (вирус сиде) налази се у мозгу бар милиона људи у САД.“
Разбуктали стадијум сиде прати бол и неконтролисани губитак тежине, а тело постаје све слабије док не наступи смрт. Часопис Лансет каже да се у Африци сида „повезује с ’болешћу мршављења’, што је израз који описује велики губитак тежине који прати пролив.“ Од почетка болести па до смрти може проћи мање од годину дана или пак неколико година.
Упорни вирус
Још је један чинилац који доприноси томе да је вирус сиде смртоноснији од других. Он има у себи уграђене механизме за преживљавање, што није уобичајено код других вируса.
На пример, грип код људи може да траје само неколико дана или седмица, јер потиче антитела да помогну жртви да се заштити од даљње заразе тим вирусом. Кад епидемија прође своју фазу, нестаје. Пандемија грознице 1918. године трајала је само годину дана. Вирус жуте грознице зависи од комараца, чији се број смањује с променом годишњих доба. Велике богиње се такође могу брзо проширити кроз пријемчиво становништво, а затим нестати.
Али, за вирус сиде сматра се да је упоран. Он вероватно остаје у човеку читав живот и не нестаје сам од себе. Кад се сида потпуно разбукта жртва се не опоравља, па не може да изгради такав имунитет који би спречио поновно појављивање.
Надаље, вирус сиде показује велику разноликост у генетском саставу, што отежава проналажење вакцине. Вируси уз то и мутирају, тј. мењају свој карактер. На пример, постоје многе различите врсте вируса грипа и прехладе. У Африци и на другим местима изолован је већ други тип вируса сиде. За сваки тип можда је потребна другачија вакцина.
Али, зашто се сида тако јако шири? Чиме је потпомогнуто њено неприметно увлачење у људску породицу?
[Оквир на 7. страни]
ЧИНИОЦИ КОЈИ ПРИПРЕМАЈУ ПУТ ЗА СИДУ
Према писању британског медицинског часописа Лансет, сваке године 300 милиона људи више буде заражено полним болестима као што су гонореја, сифилис, херпес и хламидија. Ове болести могу да ослабе тело и вероватно га учине пријемчивијим за вирус сиде. Незаконито узимање дроге или ради ужитка такође може допринети да тело постане мање отпорно на сиду.
Такође, у неразвијеном свету, потхрањеност због сиромаштва, као и неадекватна здравствена нега, доприносе смањењу отпорности организма на сиду. Здравствено стање стотина милиона људи у томе је већ испод просека, чиме се олакшава вирусу да тражи даљње жртве.
[Слика на 7. страни]
Бела Т-зрнца телесног имунолошког система у нормалним околностима боре се против штетних уљеза