Португалија 26 година касније

„ИМАТЕ 30 дана да напустите земљу“. Тим захтевом смо моја жена и ја 1962. били присиљени да напустимо Португалију, где смо служили као мисионари.

Заједно са још четворо других мисионара били смо протерани због тога што смо били Јеховини сведоци и због неутралности по питању рата и политике. Један 19-огодишњи младић, који је са мном проучавао Библију, Жоао Гонсалвеш Матеуш, био је први португалски Сведок који је морао заузети чврсти став неутралности. Шеф тајне полиције ми је споменуо Жоаово име и рекао да је такав приговор савести непотребан луксуз који Португалија неће толерисати. Кад смо напустили Португалију изгубио сам Жоау траг.

У то време Португалија је била католичко-фашистичке диктатуре и борила се против побуна у својим афричким колонијама. Дух народа је био потиштен и загушен. Свуда је владало неповерење због страха од многих плаћених доушника који су могли сваког издати злогласној тајној полицији ПИДЕ, како су је звали у Португалији.

Тако смо били протерани, а Јеховини сведоци су постали забрањена религија све до 1974. године када је војно-подупртом револуцијом свргнут фашистички режим, а уведена демократија и религиозна слобода. У децембру те године Сведоци су били легализовани, па су убрзо организовали подружницу у Ешторилу, уз обалу неколико километара од Лисабона. Али, због брзог ширења дела постала је премала. Тако је 1983. године земља добила нову подружницу Куле стражаре, или „Бетел“ („Божја кућа“, на хебрејском). Лепу нову зграду саградили су Јеховини сведоци у градићу Алкабидеше.

Пошто је подигнут на брду, од Бетела се пружа поглед скроз доле до Лисабона и чувеног висећег моста на реци Тежу, који води ка импозантном споменику Cristo Rei (Христ краљ). Поглед у супротном правцу обухвата Ешторил и обалу.

Ми смо, заједно с многим другим некадашњим мисионарима, били позвани да присуствујемо програму отварања у априлу 1988. Кад смо моја жена и ја стигли до полицијске контроле на лисабонском аеродрому, питао сам се да ли ћемо бити прозвани. Да ли ће полиција проверити стару црну листу према којој нам је забрањен поновни улазак у земљу пре 26 година? Уопште није било проблема, ПИДЕ је нестала, а ми смо открили нову Португалију — људи су били отворенији, насмејани и комуникативнији. А уместо 1 000 Сведока, колико смо их оставили 1962. сада их има више од 33 000, у просеку 1 Сведок на 297 људи. То је један од најбољих просека у Европи!

Отишли смо до фудбалског стадиона Рештело (Белем) на послеподневно предавање члана Водећег тела Јеховиних сведока Милтона Хеншела, које је на португалски преводио Мариу Пинту Оливеира. Каквог ли задовољства за моју супругу — она је била његова учитељица енглеског пре 26 година. Попевши се на брдо према стадиону угледали смо изванредан призор — више од 46 000 Сведока из Португалије и њихових пријатеља окупљених да чују програм.

По завршетку програма угледао сам добро грађеног 40-годишњег Сведока из Португалије који је очигледно желео да разговара са мном. „Брате Ерик, зар ме не познајеш?“ упитао је. Признао сам да га не препознајем. Поближе га погледавши скинуо сам неколико килограма његове тежине и одузео 26 година живота — то је био Жоао Гонсалвеш Матеуш! Каквог ли радосног састанка након толико много година! Упознао нас је са својом супругом и три кћерке, симпатичном породицом у којој су сви Јеховини сведоци.

Провели смо четири срећна дана у Португалији, обнављајући стара познанства и пријатељства. Како ли је само охрабрујуће видети верне мушкарце и жене који су устрајали током година упркос прогонствима. Један од њих је био Жузе Ланка, новинар у данима нашег прогонства, а сада путујући надгледник који посећује скупштине. Други је био Антониу Кордеиру, први пионир у Португалији. Њихова радосна лица одражавају нови духовни напредак Португалије. Резултат деценија верног проповедања добре вести о Божјем Царству.

Посетили смо улицу и стан где се некад налазила наша тајна Краљевска дворана, на другом спрату броја 66, Калкада де Аројуш. То је опет стан као и пре. Али сада широм земље има преко 440 скупштина Јеховиних сведока које се састају у легалним краљевским дворанама. После 26 година одсуства утврдили смо да је Португалија потпуно другачија — и далеко боља за Јеховине сведоке. (Прилог сарадника)

[Слика на 16. страни]

Поглед на подружницу и Штампарију Друштва Кула стражара у Алкабидеши, Португалија

[Слике на 18. страни]

46 000 присутних на специјалном програму на фудбалском стадиону Рештело у Лисабону

Тајни библијски састанак у шуми близу Лисабона 1961. године