Маварска Шпанија — вредна оставштина

Од дописника Пробуди се! из Шпаније

ШПАНИЈА — земља фламенга, маварских двораца и поносних витеза — сваке године угости више од 40 милиона туриста. Они долазе из свих делова Европе и света, не само да уживају на бројним сунцем окупаним плажама тог полуострва, него да упијају шпанску културу.

Док слушају очаравајућу музику фламенга, диве се андалузијским пастувима на месним свечаностима, и погледу с маварских тврђава, промућурни посетиоци запажају нешто различито у шпанској култури. Осећаји их нису преварили. Очарали су их видици и звуци маварске Шпаније.

Кад су пре око 500 година Мавари изгнани из Шпаније, за собом су оставили трајно наслеђе које се још увек запажа на грађевинама, у музици и чак на животињама у Шпанији. Али, ко су били Мавари? Како то да су у толикој мери извршили утицај у Шпанији? Шта се с њима догодило?

Одакле потичу Мавари?

У седмом и осмом веку дошло је до огромних политичких и религиозних преврата на Средњем истоку и у подручју Средоземља. У раздобљу од стотину година после смрти пророка Мухамеда, који је умро 632, његови ватрени следбеници оформили су исламско царство које се простирало од реке Инд на истоку до Пиринеја на западу. Шпанију су 711. н.е. заузеле и коначно освојиле муслиманске војске које су се састојале од Бербера, северноафричких племена, и Арапа, који су касније формирали владајућу класу. Освајачи су генерално називани „Мавари“, без обзира на земљу из које долазе и њихово порекло.a

То огромно муслиманско царство, које је по величини било једнако свом римском пандану, било је и религиозно и политичко царство. Иако исламски освајачи своју религију обично нису насилно наметали, нова вера постепено је освојила не само пагане, него и већину оних који су тврдили да су хришћани на средњем истоку и у северној Африци, као и многе у Шпанији.

Златно раздобље Кордобе

Позната на арапском језику као ал-Андалус, одакле и назив „Андалузија“, Шпанија је у почетку била под управом Дамаска, али је у десетом веку постала независна онда кад се емир од Кордобе прогласио калифом, односно поглаваром државе. То је уједно било време кад је маварски калифат достигао свој врхунац, а Кордоба у јужној Шпанији постала је богата метропола и супарница Дамаску као средишту исламске културе.

Можда једино уз изузетак Константинопоља, Кордоба је у десетом веку, са својих 500 000 становника, била најнасељенији град у Европи. Као главни град исламске Шпаније, уживала је огромне приходе, углавном од пољопривреде, трговине и индустрије, а то све је и процветало под владајућом династијом Умајада.

Универзитет је био славни центар образовања, а град се поносио својом јавном библиотеком са 400 000 књига. Сиромашна деца су поучавана у двадесет седам бесплатних школа и постојао је висок степен писмености, како међу девојчицама, тако и међу дечацима. Млади племићи из хришћанских феудалних краљевстава на северу образовали су се на маварским дворовима, а богате жене из Француске наручивале су из Кордобе најелегантнију одећу.

Огроман прилив богатства одразио се и на општи изглед града, који је једна тадашња немачка опатица описала као „украс света“. Улице су биле поплочане и осветљене. Град су украшавали вртови, водопади и украсна језерца, док су аквадукти доносили обиље свеже воде којом су снабдеване фонтане и јавна купатила, а којих је, према једном муслиманском хроничару, било 700. Распршене по читавом граду стајале су раскошне палате, од којих је једну, Ал-Зара, градило 10 000 радника 25 година. Рушевине још увек сведоче о њеној величанствености.

Током десетог века саграђена је и велика џамија у Кордоби. Тврдећи да чува Мухамедову руку, постала је важно средиште муслиманских ходочасника. Један извор пише: „По светости била је друга одмах до Меке и посета њој ослобађала је вернике од арапског ходочашћа.“ Посетиоци се још увек диве шуми мраморних стубова (којих има око 850) и украшеним луковима. Ова је џамија описана као „најлепши муслимански храм на свету.“

Међутим, златно доба Кордобе било је кратког века. Почетком једанаестог века прекинута је династија Умајад и почео је период убистава, устанака и непријатељстава. Убрзо се маварска Шпанија распала на 23 грададржаве или таифаса, које су током наредних векова постепено апсорбирала феудална краљевства шпанског хришћанства са севера. Гренада, последње маварско краљевство, освојено је 1492, а Мавари су прогнани са полуострва.

Али, остао је утицај маварске културе. Чак и у шпанском језику постоји одраз маварског утицаја; лингвисти су израчунали да 8 посто данашњих шпанских речи потиче из арапског. Посетиоци могу да чују како Шпанци несвесно призивају Алаха док употребљавају уобичајену фразу „охала“, која је изворно гласила ва-са Алах, односно „за Алаха“.

Ислам — ’појас за пренос технологије’

Маварска окупација Шпаније оставила је трајан утицај и на остатак Европе. Нарочито током раздобља кад су хришћанска краљевства на северу Шпаније постепено преузимала муслиманске државе на југу, маварска Шпанија служила је као посредник између истока и запада, олакшавајући тако продор источњачке културе, науке и технологије у читаву Европу и ван ње (Види оквир).

Објашњавајући овај процес, Енциклопедија Британика каже: „Важност ислама лежи у арапској асимилацији научних и технолошких достигнућа хеленске цивилизације, којој је знатно придодао, а све је то заједно постало доступно Западу посредством Мавара у Шпанији.

Ислам је представљао појас за пренос једног дела технологије древних цивилизација источне и јужне Азије, нарочито Индије и Кине.“

Знатан утицај маварске културе на западну Европу може лако да се види по многим речима из различитих подручја које налазимо у многим европским језицима, а које потичу из арапског: алгебра, алкохол, алкалијум, лимун, наранџа, тарифа, магазин, мадрац, софа.

Исламски научници су дословно следили савет свог пророка: „Тражите мудрост, мада се може пронаћи у Кини.“ Један део нове технологије заиста је дошао из Кине.

Школа преводилаца у Толеду

У почетку је све то знање циркулисало на арапском, језику непознатом већини европске интелигенције. Али, та језична баријера ускоро је превладана. Пресудно у томе било је што је католички краљ Алфонсо VI од Леона 1085. повратио Толедо од Мавара.

Током следећег века у Толеду је основана школа преводилаца, па је постепено велика већина исламских дела преведена на латински, а касније и на друге европске језике. Због труда тих преводилаца, у многим европским универзитетима арапска дела, као што је Авиценин Канон медицине, постала су стандардни приручник, и то је понекад трајало вековима.

Маварска оставштина данас

Маварска оставштина још може да се види у данашњој Шпанији. Маварска архитектура, наука и технологија преносиле су се на сваку наредну генерацију и утицале су на градитеље, фармере и научнике. Маварска музика касније је уклопљена у фламенго, а маварско занатство такође је преживело и може га се лако препознати на сувенирима који маме данашње туристе. А многи импозантни дворци још увек будно стоје као неми сведоци величине која је прошла.

Према томе, куд се год туристи денули, видици и звуци савремене Шпаније лако могу бити одјеци те нестале цивилизације чија је слава прошла, али чија је оставштина за Шпанију, а заиста и за читав свет, задивљујућа.

[Фуснота]

[Оквир на 19. страни]

Арапи — мост између истока и запада

Свила и папир. Кад су Арапи освојили велик део Мале Азије, утврдили су да је ту већ у одређеној мери развијен процес производње свиле, због ранијих контактирања с Кином. Постепено се то проширило по целом исламском свету, а у деветом веку вероватно је допрло и до Шпаније, која је постала прва европска земља која је производила свилу.

Још је важније било откриће производње папира. Како се извештава, један кинески затвореник, кога су заробили Арапи, научио их је како се прави папир од крпа. Крајем осмог века производња је разрађена у Дамаску и брзо је заменила папирус у читавом исламском царству. Ускоро се папир почео производити у Шпанији, и захваљујући том новом процесу у Кордоби и другим шпанским градовима порасла је производња књига.

Технологија се из Шпаније проширила на друге делове Европе, а употреба папира заиста је олакшала и развој штампарије у 15. веку.

И друге источњачке иновације, као што су ветрењаче и барут, пронашле су свој пут у Европу, очигледно посредством тог исламског ’појаса за пренос’.

Пољопривреда. Делотворни маварски систем канала за наводњавање још увек се употребљава у многим деловима Шпаније за наводњавање плантажа лимуна и наранџи, које су први засадили арапски узгајивачи. Под вођством Мавара узгајан је пиринач, шећерна трска, нар, памук, банане, наранџе, лимуни, датуле и смовке. Многе од тих усева касније су шпански и португалски досељеници пренели у Америку.

Спори во замењен је мазгом, магарцем и коњем. Северноафрички коњи укрштани су с иберијским и тако је добијена пасмина коју се сматра најстаријом забележеном пасмином на свету, предивни андалузијски коњ.

Медицина. Болница у Кордоби била је позната медицинска школа, прва те врсте у Европи, а њени лекари уживали су међународни углед. Хируршки инструменти били су изненађујуће слични данашњима. Извештава се да су се вино, хашиш и друге дроге користили као анестетици.

Велик се нагласак стављао на лековиту медицину и употребу биљних лекова. У Авиценином Канону медицине, медицинској енциклопедији 11. века, налазимо следећи користан савет: „Искуство показује да је храњење детета мајчиним млеком важан заштитни фактор против болести.“

Астрономија, географија и математика. У 12. веку појавило се значајно географско и астрономско дело писца ал-Идрисија, који је студирао у Кордоби. Наслов дела био је „Роџерова књига“. У њој је познати свет подељен на климатске зоне и укључивала је око 70 детаљних карти, које су означене „крунским достигнућем средњовековне картографије“. Слично већини исламске интелигенције, и за ал-Идрисију је била сама по себи разумљива чињеница да је Земља сферичног облика.

Један Мавар из Толеда објавио је астрономске табеле и изумио справу познату као астролаб, којом се одређивала угаона удаљеност небеских тела од сунчеве путање. Та је справа била претходник секстанта. Та достигнућа, као и увођење троугластог једра које је генерацијама употребљавано на арапским једрењацима, представљала су важан допринос великим открићима у 15. веку.

Наш нумерички систем такође много дугује исламским математичарима, који су до осмог века развили систем данас познат као арапски бројеви, заједно са нулом и децималом, што је све представљало знатно побољшање од ранијег римског система бројева помоћу слова (I=1, V=5, L=50, C=100, M=1000). Као пример, упоредимо MCMLXXXIX са бројем утемељеним на арапском систему — 1989!

[Слика на 15. страни]

Патио де лос Леонес, палата Аламбра у Гренади

[Слика на 16. страни]

Замршена маварска орнаментика на палати Аламбра у Гренади

[Слике на 17. страни]

Украшени свод у џамији (Мескита) у Кордоби

Неке од преко 800 мраморних аркада у џамији у Кордоби