Дрога — да ли постоји нада?
ЗАШТО су заказала сва настојања да се заустави бујица дроге? Једном речју, разлог је: НОВАЦ. Дрогом се навелико тргује. Добит се мери милијардама долара.
Укупан годишњи приход од препродаје наркотика процењују се само у Сједињеним Државама на 60 до 120 милијарди долара. Кад се одбије око 20 милијарди за трошкове, остаје чиста зарада од 40 до 100 милијарди долара. „Трговина дрогом је са приходом од 300 милијарди годишње највећи трговачки посао на свету“, писао је часопис Ворлд прес ривју.
Пошто трговцима дрогом стоји на располагању толико новца, могу да искориштавају људску похлепу и себичност и имају моћ да постигну готово све што желе. „Они више не броје свој новац — мере његову тежину“, рекао је један полицијски поручник. „Могу да купе сведоке; могу да купе свакога кога желе.“ Један трговац дрогом у Боливији понудио је наводно да ће исплатити сав дуг те земље, који износи 3,8 милијарди долара, под условом да се власти уздрже од примене закона против дроге.
Краљеви кокаина и марихуане на западној хемисфери надмашили су утицај естаблишмента опијумских лордова из Азије. „Митом, а ако је потребно и оружјем, сејали су ти нарко-барони корупцију од Боливије до Бахамских острва, а у неким земљама прете да ће срушити избором постављену владу“, извештава часопис Тајм. „Имамо посла с организацијом која је јача од државе“, рекао је бивши колумбијски председник Белисарио Бетанкур.
Он то добро зна. У Колумбији су чланови Медељин картела — лордови који владају трговином кокаина — извршили акцију насиља против свих који су им се противили или их прогањали. Међу убијенима били су министар правосуђа, 21 судија, уредник једних новина и преко десетак новинара, као и много војника и полицајаца. „Још никад неком злочиначком подухвату није успело да толико застраши једну такву повећу нацију“, писало је у Њусвику. „Колумбијске судије се боје да изричу пресуде; полицајци се боје да хапсе. Новинари често своје чланке са критичким освртом пишу из иностранства, где су у друштву многих Колумбијаца који су побегли пошто им се радило о глави.“
Борба против залиха дроге изгубљена
Фактор новца је разлог због ког је борба за одстрањење залиха дроге промашила на сваком подручју. Сељаци и даље саде коку, марихуану и опијум, чиме зараде неколико пута више од оног најнужнијег за живот, а што би зарадили уобичајеним усевом. За њих су нарко-лордови добротвори који подупиру привреду. Многи полицајци и цариници и даље гледају кроз прсте кад су у питању кријумчари дрога, а сваки пут код тога зараде 50 000 долара или више.
Препродавци дроге упознају и децу која су тек девет или десет година стара са тим уносним послом. За сваку празну бочицу коју покупе са улице добију 25 центи, 100 долара на дан зараде као стражари који упозоравају на полицију, 300 долара дневно као курири који трком преносе дрогу, а до 3 000 долара дневно као млади препродавци дроге. Ти се омладинци хвале својим школским друговима показујући им богатство које имају, бунде, дебеле златне ланчиће и скупе аутомобиле, а тиме намаме и друге.
Терористи дрогом финансирају своје подухвате. За узврат подупиру трговце дрогом. Неки политичари користе трговину дрогом да се обогате и да поткопавају супарничке владе. Не дају се одвратити ни хапшењем ни казнама. Зараде су тако велике да, чим се неки трговац дрогом или неки подмитљиви службеник избаци из игре, двојица других заузимају његово место.
„Производња и трговина дрогом, нажалост и даље доноси велику зараду, а злоупотреба дроге расте широм света“, стоји у једном извештају министарства иностраних послова САД, објављеном у марту прошле године. „Корупција службеника владе и полиције, подмићивање, застрашивање и насиље препродаваца дроге, као и чињеница да трговци дрогом могу у сваком погледу да понуде више него држава, поткопава и надаље светска настојања да се заустави производња и трговина дрогом.“ Постоји ли онда икаква нада?
Је ли смањена потражња решење?
Неки мисле да је решење кад се смањи потражња дроге. Као и код других послова и код међународне трговине дрогом ради се о понуди и потражњи. Да није тренутне, како се чини незаситне, потражње за дрогом, пресахнуо би њен оптицај. Али, упркос упозорењима, повећаном просвећивању, тестирању и позивима у смислу ’реци дроги не’, не смањује се њена злоупотреба. Још горе, чак се повећава.
„И друге земље широм света следе тај тренд“, пише часопис Тајм. „Америчка култура дроге доспела је до европске и азијске омладине. Иако је тешко правити статистике, изгледа да се злоупотреба дроге шири по целом свету, нарочито у земљама које извозе дрогу у САД.“ У Боливији је нпр. у последње време забележен пораст броја наркомана. Кока се тамо законито сади за жвакање лишћа и за кување чаја, али све више омладинаца је зависно о једној отровној врсти кокаина која се пуши, званој басуко. Вијетнам извештава о наглом порасту зависности о опијуму и хероину међу младима, и то како на југу тако и на северу. Према извештајима, широм света има укупно око 40 милиона потрошача незаконите дроге.
Сада се признаје да је у појединим државама немогуће надзирати проблем дроге. Хоће ли се све државе удружити како би човечанство ослободиле те невоље? Таква сарадња је мало вероватна, кад узмемо у обзир похлепу и велике зараде као снажан потицај у незаконитом трговању дрогом — а да и не говоримо о непомирљивим политичким разликама. Неке државе се боје да предузму санкције против политичких савезника, иако се тамо налази жариште трговине дрогом. Осим тога милиони су зависни од жетве дроге, да би зарадили за своје животно издржавање. „Неке би државе једноставно пропале, кад би преко ноћи нестало трговине дрогом“, писао је часопис Ворлд прес ривју.
Разлог за наду
Власти једино могу да се надају да ће се злоупотреба дроге смањити, као и да ће постепено попустити махнитост за њом. Али, потпуно одстрањење проблема дроге је заиста основана нада. Долази до изражаја у библијском обећању: „Зло се више неће чинити, неће се пустошити на свој светој гори мојој: земља ће се испунити спознајом Јахвином као што се водом пуне мора“ (Исаија 11:9, Ст; Авакум 2:14). „Зло се више неће чинити“, нити ће се „пустошити“ — то укључује све болне проблеме које проузрокује злоупотреба дроге.
Али, запази разлог: „Земља ће се испунити спознајом Јахвином“. Потребан је снажан разлог да би неко престао с дрогом. Љубав према Јехови и жеља да му се допада, темељена на тачном спознању о њему и његовим путевима, помогла је многима да се ослободе утицаја дроге. Анђело је један пример.
Данас је преко 60 година стар, а иза себе има дугу прошлост злоупотребе дроге. Све је почело 1964. Са дрогом су га упознали пријатељи који су се, како је изгледало, сјајно забављали. Почео је с марихуаном, а затим је прешао на јаче дроге као што су кокаин, хашиш, морфијум, ЛСД и друге. „Стално сам био дрогиран“, прича Анђело. „Сваки дан сам се дрогирао. Имао сам осећај да могу да владам светом. Моје мисли су кружиле свемиром. У то време су астронаути летели на Месец, а ја сам желео још даље.“
Али, дрога је изазивала и халуцинације, утученост, повлачење од друштва и склоност ка самоубиству. „У марту 1979. почео сам читати Библију“, каже Анђело. „Имао сам халуцинације и желео сам да се убијем. Али, најпре сам желео да сазнам куда ћу стићи после смрти. У то време су Јеховини сведоци дошли на моја врата, а ја сам безусловно тражио да ми објасне Библију. Проучавањем Библије сазнао сам да је злоупотреба дроге преступ Божјег закона — да наше тело припада Богу и да га ми, према 2. Коринћанима 7:1, требамо чувати од сваке ’љаге’ (Ст).“
Како се Анђело ослободио дроге? „Молитвом, искреном молитвом“, рекао је, „и свакодневним проучавањем Библије. Потребна је чврста одлучност да би се ослободило дроге; јер сасвим сигурно то није једноставно. Али имао сам осећај да је Јехова познавао моје срце и да сам се, према Причама Соломуновим 3:5, 6, могао ослонити на њега. Осећам да ми је Јехова био потребан да бих доспео на прави пут кад се сетим јаких прохтева које сам имао.“
Попут Анђела, и многи други су спознали да се помоћу снажног разлога, вере у Бога и ослањања на његову помоћ, као и потпором забринутих, љубазних пријатеља, може савладати та смртоносна навика. „Како ли ће вјеровати у онога за кога нису чули?“ пита Библија, према Римљанима 10:14 (Ст). Издавачи овог часописа радо ће помоћи свакоме да стекне ’тачно сазнање’ о Богу и сигурну наду вечног живота у новом свету без дроге (Ефесцима 1:17; Римљанима 15:4).
[Истакнути текст на 11. страни]
„Трговина дрогом је с приходом од 300 милијарди годишње највећи трговачки посао на свету“
[Истакнути текст на 12. страни]
Потребан је снажан разлог да би неко престао с дрогом