Млади питају...

Како могу да савладам расне предрасуде?

Музеј је био удаљен само неколико километара, а пошто су два 11-годишња дечака имала новац само за улазнице, одлучили су да иду пешице.

На путу су морали да пређу широку улицу која је представљала границу између белаца и црнаца у граду. Кад су се одважили да пређу раздвајајућу линију и ништа се није догодило, било им је лакше и радовали су се летњем сунцу. Али, изненада се, као из земље, појавила велика група белих младића. Група је трчала за њима, машући батинама и узвикујући расистичке погрде. Викали су: „Ухватите их! Ухватите их!“

РАСНЕ предрасуде. Вести показују да је то проблем који обухвата сав свет. Свакодневно су присутне жалбе због пристрасности код тражења стана, радног места или код лечења.

Зато можеш и ти пре или касније да будеш суочен с расним предрасудама. Неки омладинци су на пример жртве предрасуда у школи — стално су изложени расистичком ругању и понижавању од стране учитеља. „Учитељ ме исмејава пред разредом“, рекао је један млади Јевреј. „Понавља старе предрасуде и гледишта. Понекад ме потпуно игнорише у разреду.“ Памела каже: „У нашој школи харају предрасуде, јер кад год је нека школска приредба црнци седе с једне стране а белци с друге стране дворане.“

Петнаестогодишња Трена, чији родитељи припадају различитим расама, често се због предрасуда осећа притешњеном. Она каже: „Кад сам заједно са црним ученицама, беле мисле да са њима не желим да се дружим. Ако сам са белим, црне мисле да се сматрам бољом од њих.“

Како се осећају они који су погођени предрасудама

Можда си такође већ доживео да будеш изостављен код примања на посао, или у школу коју си желео да похађаш, да су се према теби нељубазно понашали у трговини или у ресторану или су те вршњаци узнемиравали. Ако је тако, тада знаш да предрасуде боле. Седамнаестогодишња Луси каже: „Предрасуде ме заиста љуте.“ Пошто је шпанског порекла, врло добро зна колико разочаравајуће могу да буду предрасуде. „Иако добро обављам своје задатке и у школи и имам добре оцене, никад не добијам признање. Ако је бели ученик добар, мој учитељ га хвали. Али, свеједно колико се трудиш, ако ниси бео, није никад задовољан.“

Други млади реагују на предрасуде тихом резигнацијом. Једна омладинка црне боје коже прича: „У мојој школи су већином белци, али ја с њима донекле излазим на крај. Називају ме погрдним именима, али не љутим се на њих јер сам се навикла на то.“

Неки, међутим, због таквог увредљивог ругања и охолог држања губе самопоштовање. Један младић је рекао: „Моја мајка и отац припадају различитим расама. Док сам растао са мном су обе стране поступале с презиром. Због тога сам претрпео велику духовну и емоционалну штету. Сећам се да сам се понекад стидео због своје боје коже.“

Изађи на крај са предрасудама

Разумљиво је да расне предрасуде могу да изазову гнев, односно жељу за осветом или чак побуном. „Јер тлачење може мудрога да наведе да поступа лудо“, пише у Проповеднику 7:7 (НС). Насилни превратнички покрети могу додуше скренути пажњу на неправду — а понекад и донети одређено олакшање — али историја показује да је корист од таквих покрета у најбољем случају само пролазна. Осим тога, у Причама Соломоновим 10:12, (Ба) читамо: „Мржња свађе распаљује.“ Дакле, узвраћањем мржње за мржњу лоша ситуација постаје још гора.

Библија каже: „Што је криво не може се исправити“ (Проповедник 1:15). Људска владавина је безнадежно искривљена (Јеремија 10:23). И најтемељитија реформа не може уклонити узроке предрасуда: себичност, похлепу и жељу за самоузвишењем (Упореди Јаков 3:13-16; 4:1-3). У Причама Соломоновим 27:22 стоји: „Да безумника стучеш тучком у ступи, не би га оставила лудост његова“. Побуном против постојећег уређења једва да се може ишта променити.

Како би онда требао да поступа омладинац кад је суочен с предрасудама? Ево неколико предлога:

Избегавај претеране реакције. Неко ко је због ранијих искустава постао осетљив, реаговаће, наравно, на све што личи на предрасуде. Библија, међутим, опомиње: „Не нагли у духу свом да би се увредио, јер увредљивост почива у њедрима безумних“ (Проповедник 7:9, НС). Дакле, не мисли одмах негативно о другима. Можда уопште није било говора о расама.

Схвати суштину предрасуде. У Причама Соломоновим 19:11, (НС) стоји: „Човечији увид сигурно успорава његов гнев.“ Покушај да схватиш да је нетрпељивост у неке усађена још од детињства. (Види чланак „Како да надвладам осећај расне предрасуде“ из Пробуди се! од 8.10.1989.) Разговор с одраслима који имају разумевања, можда с родитељима, такође може да помогне.

Не заборави, осим тога, да је „сав свјет у власти злога“ и да је Сатана „ослепио невјерничку памет“ тако да је човечанство подељено (1. Јованова 5:19; 2. Коринћанима 4:4, Ст). Свестан чињенице да је разум људи заслепљен, можеш чак и саосећати с онима који нешто чине из потпуног незнања.

Не враћај „зло за зло“. Бити изложен расистичким погрдама или неукусним расистичким „шалама“ може јако да раздражује. Шеснаестогодишња Тара се сећа: „Ишла сам у школу у којој је било више белаца. Ученици су дошаптавали свакакве расистичке клевете — али, ипак доста гласно, тако да сам и ја могла да чујем.“ Искушење да се узврати је велико. Али, мисли на то да они који врећају, често желе да се наљутиш и осветиш да би имали оправдање да ти нанесу телесну повреду или те и даље нападају речима. Добро стоји у Причама Соломоновим 14:17, (НС): „Ко је брз на гњев починиће лудост.“

Покушај да останеш хладнокрван. Имај на уму речи мудрог саветника старог времена: „Не обазири се на сваку реч која се говори“ (Проповедник 7:21, Ба). „Да сам се обазирала на све што су рекли“, прича Тара, „довели би ме до лудила. Али, нисам то узимала к срцу.“ Сузбијај, дакле, нагон да враћаш ’зло за зло’ (Римљанима 12:17). „Не одговарај безумнику по његовој лудости, да му и сам не постанеш једнак“, саветује Библија (Приче Соломонове 26:4, Ст). Окренути некоме ’други образ’ тиме да пређеш преко увреда није кукавички, него је, дугорочно гледано, најразумније што можеш да учиниш (Матеј 5:39). Временом кад виде да уопште не реагујеш и престаће са задиркивањем. А „кад нестане дрва, угаси се огањ“ (Приче Соломонове 26:20).

Знај кад треба да говориш. Не мораш се без речи помирити са сваком неправдом. Постоји „вријеме ћутања и вријеме говорења“ (Проповедник 3:7). Може бити разумно да предузмеш кораке да се заштитиш. Тара је обавестила своје родитеље о увредама које је морала да трпи. С временом јој је било омогућено да промени школу. Можда ти неко стално досађује нетактичним расистичким шалама. Можда дотични није свестан колико су непожељне његове примедбе. Пријатан, миран разговор можда ће га опаметити.

Не губи самопоштовање. Ако те други мало поштују, тада никад не заборави да је Бог избројао чак твоје „власи на глави“ и да си у његовим очима драгоцен (Матеј 10:30, Ст). Не гради своје самопоштовање на мишљењу безбожних омладинаца, него на чврстом пријатељству с Богом. (Упореди 1. Коринћанима 1:31). Твоја расна обележја, која некад могу да буду предмет ругања, израз су огромне стваралачке снаге Бога, који је „од једног човека начинио сваки људски род“ (Дела апостолска 17:26, НС).

Наравно, само Јехова може произвести друштво које је такорећи слепо за боје. А то ће ускоро и учинити кроз своје небеско Краљевство (Данило 2:44). До тада, колико год више можеш примењуј библијска темељна начела и покушај да изађеш на крај с том ситуацијом. Радуј се у скупштинама Јеховиних сведока друштву људи који се труде да се ослободе расних предрасуда. Не оклевај да усрдно молиш свог небеског оца за помоћ кад ти је тешко. Луси каже: „Морам врло, врло много да се молим да бих савладала предрасуде. Али, кад морам да се с њима суочим, изговорим молитву и знам да је Јехова са мном.“

[Слика на 30. страни]

Неки омладинци имају осећај да им се у школи не посвећује пажња због расних предрасуда