Има ли некога тамо горе?

У МАСАЧУСЕТСУ, САД, постоји човек чији је задатак да сваког дана провери да ли је дошла каква порука. Из дана у дан, нема ниједне. Већ годинама ниједна није пристигла. Али ипак он редовно проверава, и редовно се разочарава. Да ли је неомиљен? Или је његова машина за одговоре покварена?

Ни једно ни друго. Он проверава машину, али она није повезана са телефонском линијом. То је рачунар повезан с огромним електронским увом које је усмерено далеко од нашег света, у дубине свемира: радио-телескопом. Тај човек помаже групи научника који претражују звезде у потрази за поруком разумних ванземаљаца, бића изван нашег света.

Други, као и он, ослушкују већ 30 година. Астроном Френк Дрејк је 1960. постао први човек који је радио-телескопом ослушкивао знакове ванземаљске интелигенције. Од тада је човек, уствари, ставио своје уво у свемир. До сада је начињено око 50 различитих продужених претраживања неба.

У лов су се укључили радио-телескопи широм читавог света — у Француској, СР Немачкој, Холандији, Аустралији, Совјетском Савезу, Аргентини, САД и Канади. Једна је особа изјавила: ”СЕТИ [Search for Extraterrestrial Intelligence/Трагање за ванземаљском интелигенцијом] постао је међународна ствар као и сам свемир.“ Један симпозиј на ту тему привукао је око 150 научника из 18 земаља са свих пет континената.

Ипак, најамбициознији пројект СЕТИ-а треба бити остварен 1992. НАСА (National Aeronautics and Space Administration) планира да употреби моћну нову направу која ће омогућити претраживање милиона радио-фреквенција истовремено. Планира се да ће истраживање трајати десет година, а коштаће 90 милиона америчких долара. Биће око десет хиљада милиона пута опсежније него сва досадашња истраживања заједно.

Међутим, кад се о огромном свемиру човек пита: ”Има ли тамо некога?“, да би нашао одговор потребно му је много више од високо развијеног компјуторског програма. То је у много чему духовно питање. У трагању за одговором, човек открива неке од својих најлепших надања: престанак ратова, престанак болести, можда и постизање саме бесмртности. Улози су дакле велики. Ипак, после векова размишљања и деценија истраживања, колико је човек близу одговора?