Вештачка интелигенција на нивоу црва

”ВЕРОВАТНО сте у протеклој години чули нешто о неуралним мрежама, паралелним процесорима, мултипроцесорима и другим новим открићима из комерцијалног или научног подручја којима се намерава градити компјуторе који се ближе примичу људском мозгу. Међутим, оно што вероватно нисте чули јесу питања шта та настојања уствари значе и шта се тим новим технологијама заиста постиже. Један пријатељ који је запослен у компанији која ради на неуралним мрежама објаснио ми је да су са перспективе ’биоменталне‘ еволуције данашњи производи сасвим на нивоу са интелигенцијом црва. Само црва, питате? Да, црва! Да бисмо се приближили способности људског мозга сад бисмо требали... па, људски мозак“ (Computerworld, 27. 2. 1989, страница 21).

Мозак обрађује информације уз помоћ електрохемијског импулса. ”Иако су ти импулси, као што је познато, спори — око 30 метара у секунди — још увек су бржи од електричних импулса у металним водичима, који се могу кретати скоро 0,3 метра по наносекунди или 300 милиона метара у секунди. У једном од најупечатљивијих данашњих компјутора, који је величине машине за прање рубља, податке обрађује 65 536 процесора. Ипак ”мозак садржи 150 000 пута толико процесора у људској лобањи“. Најскупљи компјутор није ништа већи од једног аутистичког стручњака. Он може толико брзо рачунати колико се бројева у њега може уписати, али ако га се покуша навести да донесе неку разумну одлуку, он доживљава слом.

Чланак у Computerworld-у долази до закључка: ”Смисао читаве вежбе састоји се у томе да се покаже колико је тежак покушај да се људски мозак опонаша било каквом врстом хардвер или софтвер конструкције. Чак и под најједноставнијим условима мозак још увек стоји као јединствени компјутор, а сви други модели — колико су год способни — опонашатељи су, који у поређењу с њим пузи као неки црв.“