Промене вредности у току историје

”СКУП правила према којима се човек управља (или би се требао управљати) у личном и друштвеном животу.“ Тако француска Encyclopœdia Universalis дефинише појам ”морал“.

Ту дефиницију може се применити на свакога. Она укључује верника који следи начела своје религије као и онога који се не придржава неког етичког или религиозног система, али поседује одређена начела по којима управља свој живот. Чак и анархист, који тврди да нема ”ни бога ни господара“, одабрао је своје вредности, па било то и право да сам одлучује.

Али, шта је темељ ових вредности? На чему се темеље таква морална начела? Да ли се временом мењају?

Различите вредности у прошлости

Реч ”спартански“ употребљава се у многим језицима да би се описало недостатак удобности. Израз се односи на строге услове под којима су били васпитани млади грађани старогрчког града Спарте. Већ од раног детињства су били одвојени од својих родитеља и морали су се учити безусловној послушности. Сврха тог васпита била је да постану примерни војници.

Други народи имали су друге вредности. Древни Израел поседовао је на пример збирку закона коју је Мојсије добио од Бога. Ти закони укључивали су прописе о исхрани и хигијени, као и морална и религиозна ограничења. Израелци су смели обожавати само Јехову Бога.

Што се тиче полног морала, Мојсијев Закон је изричито осуђивао блуд, прељубу, хомосексуалност и содомију. Сврха је била одвојити Израелце од суседних народа, и то не само у религиозном него и у моралном погледу. Суседни народи практиковали су наиме срамотан, погубан култ секса који је укључивао храмску проституцију мушкараца и жена. Неки су чак својим кривим боговима жртвовали властиту децу.

У 1. веку н. е. хришћани су одредбом хришћанских апостола и старешина у Јерусалиму били упућени равнати се у основи према истом полном моралу као Јевреји, јер им је било речено ’да се уздржавају од блуда‘. Према делу Dictionnaire de la Bible од Вигуроја, било је то врло драгоцено упутство, јер је блуд међу тадашњим паганима био уобичајен (Дела апостолска 15:29, Стварност).

Промене моралних мерила сежу кроз читаву историј с наизменичним раздобљима толеранције и строжих етичких правила. Хомосексуалност, коју се у средњем веку строго осуђивало, толерисала се мање или више у време ренесансе у Европи. Кад се Калвин настанио у Женеви, увео је за време реформације у Швајцарској раздобље бескомпромисног, строгог морала. Међутим око 200 година касније Француска револуција је легализовала пре одбачена мерила, проузроковала нову ”моралну слободу“ и олакшала могућност добијања развода брака.

Данашње различите моралне вредности

Данас људи имају чак унутар истог друштва разна морална мерила. Једни заступају строга морална правила, док се други заузимају за моралну ”слободу“.

Морални кодекси су се брзо променили. ”Већина Француза има јасну представу о прељуби. Негативан је и супротан високом моралу“, пише у француској књизи Francoscopie. Међутим, иста књига такође пише да многи други ”више не сматрају брачну неверу бегом, него правом, правом које не би требало довести у сумњу узајамну љубав пара, него би је напротив требало обогатити и ојачати“.

Побачај је даљње подручје на ком су се нагло промениле етичке вредности. Док се у неким земљама побачај још кажњава, у другима се толерише или чак захтева. Занимљиво је да је све до легализације 1974. године, Медицинско удружење Француске сматрало побачај кажњивим делом. Данас га многи Французи сматрају морално прихватљивим.

На чему се темеље такви морални појмови? Да ли наше моралне вредности треба да буду само релативне, прилагођавајући се околностима?

Човек је поставио властите моралне вредности

Током века, филозофи су предложили разне идеје у настојању да одговоре на таква питања. Неки су предложили ”универзални морални кодекс“ али не могу се сложити чије би дефиниције морала требале бити меродавне.

Други су мишљења да би понашањем требало управљати занимање за ближње. Али то што један сматра правим занимањем за друге, не мора бити и гледиште другога. На пример, вековима су робовласници сматрали да право занимање за друге значи бринути за храну и смештај својих робова, док су робови сматрали да би право занимање за њих морало значити ослобођење из ропства.

Без сумње збуњује велика множина често противречних гледишта о моралним вредностима које заступају филозофи. Њихове идеје нису поизвеле никакво опште мерило морала, нити је њихово филозофирање донело људској породици мир и јединство. Ако је њиховим бројним, противречним идејама уопште нешто постигнуто, онда је то само то да је све више људи дошло до закључка да је нечије лично мерило морала исто тако добро као и мерило ”стручњака“.

Зато су многи усвојили гледиште француског филозофа Жан-Пола Сартра, који сматра да би у моралним питањима свако требао бити свој властити судија. Такво схватање преузели су чак многи посетиоци цркава. Католичке црквене власти су на пример забринуте, јер многи католици више не следе црквена учења о сексуалним питањима и употребљавају контрацептивна средства, што црква осуђује.

Из историје учимо да су људи поставили разне моралне кодексе, но с временом се посумњало у њих, промењени су или заборављени. Међутим, библијска начела која су пре споменута у овом чланку нису подложна хировима филозофа или промењивим друштвеним уређењима. Колико вреде таква библијска начела данас? Да ли је могуће живети према њима?

[Истакнути текст на 7. страни]

”БРАЧНУ НЕВЕРУ СЕ ВИШЕ НЕ СМАТРА БЕГОМ НЕГО ПРАВОМ“