Бебе, крв и АИДС

НЕДАВНО је The New York Times на насловној страници пренео овај трагичан извештај: ”Румунији прети необична педијатријска епидемија АИДС-а, која је концентрисана у пренатрпаним сиротиштима и клиникама, а раширена старомодним обичајем давања трансфузије крви новорођеној деци“ (8. фебруар 1990).

Очигледно неки румунски лекари имају обичај убризгавати мале количине крви у пупковину новорођеног детета у нади да ће те ”микро-трансфузије“ подстакнути раст детета. Та пракса се показала застрашујуће делотворним начином ширења АИДС-а; само једна једина пинта (0,47 l) заражене крви садржи довољно доза за многе бебе.

Светска здравствена организација, која је послала екипу лекара за хитне случајеве у Румунију, процењује да је до сада пронађено већ 700 деце која носе вирус АИДС-а, уз додатних 50 која већ пате од потпуно развијеног АИДС-а. Управитељ програма за АИДС те организације је рекао Times-у да је стопа инфекције АИДС-ом међу том децом међу највишима у свету.

Под недавно збаченим Чаушескуовим режимом Румунија није службено имала претњу АИДС-а. Свака вест о ширењу те болести строго се контролисала као државна тајна. Даваоци крви нису били чак ни испитани на АИДС. Сада се то променило. Међутим, у раздобљу од годину и по пре револуције многи румунски лекари нису ни помишљали на АИДС кад су почели да виђају све више и више деце с инфекцијама које једноставно нису пролазиле. Као што је рекао један од њих: ”Ако вам је речено да такав вирус у Румунији не постоји, зашто га проучавати?“