Препредена мачка из џунгле

Од нашег дописника из Суринама

Моја жена и ја смо ту препредену мачку први пут видели на једном путу који води кроз џунглу. ”Види!“ узвикнуо сам, кад смо нашим џипом улазили у кривину. Нашли смо се у непосредној близини penitigria, или тачкастог тигра, како у Суринаму зову јагуара. Његово жутобраон крзно сијало је као да је свеже обојено. Због залазећег сунца, боје су потамнеле — од златножуте до црвенкастобраон, а на глави, грудима и трбуху биле су блеђе. Ипак, најуочљивије биле су неједаке црне шаре, кругови и мрље које су се налазиле скоро по целом телу. Индијанце претколумбовског времена изглед те звери толико је очарао да су је означили богом. Рекли су да ишарано крзно представља звездама осуто вечерње небо. Неки још данас сматрају јагуара неоспорним краљем животиња Јужне Америке. Мужјак је често дужине до 1,8 метра, не рачунајући реп, а тежак и до 110 килограма!a Округла глава с мишићавом шијом, његово цилиндрично тело, кратке јаке ноге и велике шапе — све пуца од снаге.

Наш јагуар је једноставно полако отишао уздигнутог репа с црним вршком и стао у шипражје. ”Како је добро камуфлиран!“, дошапнули смо се. Његови су се обриси сасвим изгубили у сунцем ишараној околини, и његове шаре су изгледале као сенке.

Јагуара се ретко виђа, јер он воли заклоњена места. Пошто је 80% Суринама џунгла, то је идеално подручје јагуара.

Негова ’визиткарта‘

Јагуар уствари оставља у целој земљи своју ’визиткарту‘. ”Видео сам трагове његових шапа на мочварним обалама Атлантика“, рекао ми је касније један становник џунгле. ”Видео сам такође изгребена стабла на бразилској граници.“ Верује се да јагуар тиме обележава своју област.

”То је истина“, потврђује 83-годишњи Џејмс Браун, некадашњи вођа експедиција у џунгли. ”Често смо наишли на изгребена стабла, што сведочи да је penitigri пре нас био тамо.“ Јагуари такође оштре своје канџе на дрвећу.

Други начин како јагуари обележавају своја подручја је секретом и изметом. Др. Алан Рабиновиц је недавно окончао двогодишње проучавање јагуара. Он ми је рекао да јагуар често заокружи подручје од 40 до 100 квадратних километара у густој џунгли. Није дакле чудо што су истраживачи само површно упознати с навикама јагуара! Али ако се сакупе сва истраживања, појављује се задивљујућа слика. Погледајмо.

Поглед у свет јагуара

Приближава се вече. Окружени смо зујањем инсеката, певом птица и крицима мајмуна. Али, стани мало! Некакво застрашујуће промукло режање пробија се кроз дрвеће. Затим, језива тишина. Животиње јуре у свим правцима. Па, поново то дубоко режање, тако застрашујуће као рика лава! Наједном се појави снажни јагуар, мужјак.

То је царство јагуара — џунгла у близини река и мочвара. Од свих великих мачака, ови се највише осећају као код куће у води. Они се играју у води и хватају рибе. Дакле, наш јагуар одлази према јату риба на другој страни реке. Спретно плива у готово правој линији, при чему главу, кичму и реп цело време држи ван воде. ”Јагуари су изврсни пливачи“, објашњава ми истраживач џунгле Хајнц Хејде. ”Пливају тако брзо да стварају таласе. Гледао сам како препливавају брзаке!“

Кад јагуар стигне на другу страну реке, пење се на копно, отреса воду са себе и леже на једно стабло које се пружа преко воде. Поглед уперује у воду, као да жели очима продрети у дубину. Тада, оштрим канџама своје шапе, муњевитом брзином извади рибу.

”Једне ноћи по месечини“, сећа се Хајнц Хејде, ”посматрао сам јагуара који је тако снажно ударио метар дуге anjoemaras [рибе], да су одлетеле пет метара иза њега. Јагуари су невероватно снажни!“ Биолог Питер Тунисен је такође посматрао јагуаре у дивљини, и каже: ”На обали реке по траговима сам познао да је јагуар завитлао огромну aitkantie [ребрасту корњачу] четири метра кроз ваздух.“

Јагуар не само да је снажан, него и врло окретан. Лови на три подручја — у води, на копну и на дрвећу. Кад гаца по води или се пење по дрвећу, канџе му дају сигурност као ексери на обући планинара. На копну увуче своје канџе и корача као у баршунастим чарапама — како величанствене ноге за шуљање.

Међутим, ловац треба осим тога имати стрпљење, брзину и знати одмерити време. Није чудо да мајка мора две године школовати своје младунчиће, све док не буду у стању сами за себе да се брину. Младунчићи након шест недеља прате мајку. Додуше, остају скривени у густом жбуњу, док она вреба дивљач.

Она опрезно хода обалом реке док не спази групу тапира — то су највећи глодавци на свету. Лагано се приближава одмереним покретима, затим застане и поглед уперује на плен. Тело јој је непомично, само трза врхом репа. Али, осетивши њену присутност, животиње зароне у воду. Ипак се јагуара тешко може поразити. Ова мачка толико често улови тапира да га се назива ”свакодневним хлебом јагуара“.

А прилог? Има га на претек — од малих агутија до великих тапира. Чак дикобрази, корњаче и кајмани нису сигурни пред њом. Понекад она баца поглед ван шуме на пашњаке. ”Недавно је јагуар напао краву и теле“, каже ветеринар Рони Краненбург. ”То се догодило само неколико километара ван насеља.“ Ипак то чине само стари јагуари, који су потерани од својих млађих ривала, или мецима озлеђене животиње.

Да ли јагуари нападају човека? ”Не, то би било необично“, каже ветеринар. То потврђује и биолог Питер Тунисен. Он се сећа да је, приликом рада на истраживању морских корњача, ходао једне ноћи обалом. На повратку открио је помоћу џепне лампе трагове шапа јагуара на властитим траговима. Мачка га је следила! Уместо да га нападне, повукла се чим је он кренуо натраг.

”Јагуари додуше нападају корњаче“, каже Тунисен. ”Зато ми није било баш свеједно кад сам једне ноћи требао ископати јаја корњаче. Кад ископани песак пада на земљу, то звучи као кад корњача копа. Све што сам могао учинити је да с времена на време осветлим околину џепном лампом, надајући се да јагуари знају да корњаче немају џепну светиљку.“

Кријумчарење

Да ли човек угрожава јагуара? Жак Берни је заменик генералног секретара Конвенције за међународну трговину угроженим животињским и биљним врстама — организације која жели имати надзор над трговином с дивљим животињама. Рекао ми је да јагуару прети истребљење. Зато је забрањена трговина јагуарима.

World Wildlife Fund (САД) у свом листу Focus извештава да је крађа звери још увек цветајући посао. Из ког разлога? Јер је велика потражња шареног крзна за бунде. Ловокрадице ноћу пролазе кроз џунглу Амазоне, заслепљују јагуаре јаким светлом и пуцају уплашеним животињама у главу.

Како извештава Focus, на сталку разапета јагуарова кожа осуши се за неколико сати. Убрзо после тога прокријумчари се преко границе, спреми у сандук с налепницом ”кафа“ и отпреми за Европу. Према неким службеним проценама, годишње се на тај начин убије приближно 6 000 јагуара.

Засад додуше има тих дивних животиња сразмерно много у Суринаму. Надајмо се да ће тако и остати! Иначе ће можда доћи дан кад се ту препредену мачку више неће видети.

[Фуснота]

[Извор слике на 25. страни]

H. Armstrong Roberts