Данашњи млади — суочени с изазовима

”ИСТРАЖИВАЊЕ без сумње показује да тинејџерске године припадају најзамршенијем и најстреснијем животном добу.“ То је написала Др. Бети Б. Јангс у својој књизи Helping Your Teenager Deal With Stress. У прошлости млади су били оптерећени само тиме што су млади. Данас не само да морају надвладати тегобе адолесценције, него и огроман притисак живота одраслих.

Др. Херберт Фридмен у часопису World Health [Светско здравље] пише: ”Још никада тај прелаз од детета до одраслог човека није се одигравао у периоду тако драматичних догађаја — то се односи нпр. на експлозиван пораст светског становништва, са њим убрзану урбанизацију или технолошке преокрете на подручју комуникације и путовања, који су скоро преко ноћи створили нове услове.“

Кети, једна млада девојка, је рекла: ”Тако је тешко одрасти у времену као што је ово данас.“ Зависност од дрога, самоубиство, злоупотреба алкохола — то су неке реакције младих на притисак наших ’критичних времена с којима се тешко излази на крај‘ (2. Тимотеју 3:1, НС).

Револуција у породици

Др. Јангс се присећа: ”Наши родитељи су имали времена за нас. Многи су имали мајку која се посветила одгоју деце цели дан.“ А данас ”многе жене не могу или не желе да буду у кући и цели дан да се брину за своју децу. Оне су запослене и морају каријеру и породицу стрпати под исту капу. Дан нема довољно сати; нешто се мора запоставити. Али често се запоставља време које мајка може да посвети свом детету и помоћ коју може да му пружи. У критичној фази живота тинејџер је са својим телесним, духовним и емоционалним променама често препуштен самом себи“ (Helping Your Teenager Deal With Stress).

У 1990-им годинама структуре породица и даље ће се драматично погоршавати, и то због развода (50 посто бракова у Сједињеним Државама се разводи), рађања ванбрачне деце и тенденције да парови живе невенчано. Већ свака четврта породица у Сједињеним Државама је породица с једним родитељем. Поновним склапањем брака расте број породица с очухом или маћехом.

Да ли су деца у таквој породичној структури изложена опасностима емоционалних и психичких озледа? Тврди се на пример да деца која одрасту само с једним родитељем више нагињу усамљености, туробности и несигурности него деца која живе у традиционалној породици. Додуше, у многим породицама с једним родитељем или с очухом или маћехом, деца очигледно не доживљавају неку штету, али Библија јасно показује да је Бог предвидео да децу васпитавају отац и мајка (Ефежанима 6:1, 2). Одступања од ове идеалне ситуације доносе сигурно додатне стресове и оптерећења.

У многим земљама у развоју породични живот се такође налази у току преокрета. Тамо је традиционална структура била велика породица и сви њени одрасли чланови су имали право да кажу своје у вези васпита деце. Урбанизација и индустријализација воде брзом распадању велике породице – отимајући младима потребну подршку.

Једна млада Африканка пише: ”Нема више тета ни других рођака који ће ми рећи шта значи одрастати и саветовати ме. Родитељи претпостављају да се том темом бави школа — а школа то препушта родитељима. Нико више не мисли да деца припадају читавом друштву.“a

Економске бриге

Млади свет је такође врло забринут ради погоршавања економске ситуације у свету. Од 5 омладинаца, 4 живе у земљама у развоју, где се целог живота суочавају са сиромаштвом и незапосленошћу. Седамнаестогодишњи Лув из Индије је рекао: ”Незапосленост омладине је сада у нашој земљи врло велика. Зато не изненађује да су млади несрећни и оболевају, постају жртве порока, беже од куће или се чак убијају.“

Омладина имућног Запада такође има новчане неприлике. У часопису Children Today се на пример извештава о анкети међу тинејџерима у Сједињеним Државама: ”Кад се тинејџере упитало у вези одређених тема које их забрињавају, често су спомињали питање новца и будућности.“ Омладинци су међу десет највећих брига ставили ”трошкове образовања“, ”економску кризу“ и ”малу зараду“.

Иронија је да, према мишљењу стручњака, и омладинци у повољнијој финансијској ситуацији — гледано дугорочно — упадају у новчане неприлике. У часопису Newsweek је речено: ”У 80-тим годинама је [у САД] три четвртине средњошколаца радило седмично 18 сати и често су месечно донели кући преко 200 долара“ — што је вероватно више џепарца него што су имали њихови родитељи. Као што се могло предвидети, ”зарађено се одмах потрошило на аутомобил, одећу, стерео-уређаје и друге омладини пожељне ствари“.

Писац Брус Болдвин пише да такви омладинци ”одрастају у очекивању (...) да је могуће постићи леп живот без труда, било да развијају лични осећај одговорности и мотивацију да нешто остваре или не“. Али ”кад се одселе од родитеља, суоче се са стварношћу. Вештачка домаћа околина може бити далеко од стварности која их очекује у радном свету и онога што се тражи од одраслих, тако да падају у такозвани ’културни шок‘“.

Промењиви морални кодекси и вредности

Драматичне промене у моралу и другим вредностима такође су извор збуњености међу младима. ”Секс (...) је у време младости моје баке била реч која се није могла чути“, каже Рамани, девојка из Шри Ланке. ”О сексу у браку није се говорило, чак ни у породици или са лекаром, а секс ван брака није постојао.“ Међутим, стари табуи само што нису ишчезли. ”Тинејџерски секс је постао скоро начин живота“, каже она.

Није зато изненађујуће што је приликом анкете проведене са 510 средњошколаца у САД, њихова друга по реду забринутост била та ”да би могли добити сиду“! Али, сада кад су се врата ”новог морала“ нагло отворила, изгледа да мали број младих жели озбиљно да схвати било какав разговор о затварању тих врата тиме да прихвати моногамију — а још мање тиме да чека до брака. Као што је рекао један младић из Француске: ”Да ли се можемо, у нашим годинама, обавезати да ћемо бити верни читав живот?“ Сида и друге болести које се преносе полним путем наставиће зато угрожавати живот и здравље многих младих.

Каква будућност?

Млади имају још једну мучну бригу. Изглед да наследе уништену Земљу — њену атмосферу проређеног озона, њене температуре које осетно расту под глобалним ефектом стакленика, њене богате шуме које су огољене, њен ваздух и воду који су неприкладни за удисање и пијење — брине многе младе. Иако тренутно ослабљена, претња нуклеарног рата подстиче неке на размишљање да ли ће човечанство уопште имати будућност!

Јасно је, дакле, да се млади данас суочавају с огромним изазовима. Без помоћи, смера и вођства, њихова садашња и будућа срећа у озбиљној је опасности. А без наде за будућност, не може се постићи осећај сигурности. На срећу, помоћ за данашње младе лако је доступна.

[Фуснота]

[Слика на 6. страни]

Распад породица услед развода или раздвајања лишио је многе младе потребне родитељске подршке