Питања која траже одговоре

МОЖДА сте се некад у животу питали: ’Ако постоји Бог, зашто је допустио тако много патњи? И зашто их је допустио у тако дугачком временском раздобљу, током читаве људске историје? Хоће ли патње икад престати?‘

Пошто не добијају задовољавајуће одговоре на таква питања, многи постају огорчени. Неки чак престају да верују у Бога, или га сматрају одговорним за своје невоље.

На пример, човек који је преживео холокауст, убиство милиона људи у другом светском рату од стране нациста, био је тако огорчен да је рекао: ”Кад бисте могли лизнути моје срце, оно би вас отровало.“ Други човек који је патио због етничког прогањања, које је проузрочило смрт пријатеља и чланова породице у првом светском рату, огорчено је упитао: ”Где је био Бог кад нам је био потребан?“

Многи су тако збуњени. Гледано с њиховог становишта, неспојиво је за Бога доброте и љубави да тако дуго дозвољава да се догађају лоше ствари.

Шта су људи чинили

Непобитна је истина да су људи кроз векове — то јест, хиљадугодишта, починили огромна зла ближњима. Величина и ужас свега тога надилази сваку моћ предочавања.

Како је просвећеност наводно напредовала, људи су измишљали све страшнија средства за међусобно уништавање или осакаћивање: артиљерију, митраљезе, ратне авионе, тенкове, пројектиле, бацаче пламена, хемијско и нуклеарно оружје. Као последица тога, само у овом веку, у ратовима народа погинуло је око стотину милиона људи! Даљње стотине милиона рањене су или су патили на друге начине. Вредност уништене имовине, као што су куће и земљишта, непроцењива је.

Кад се само сетимо огромне туге, агоније и суза које су проузрочили ратови! Најчешће су недужни ти који пате: старци и жене, деца, дојенчад. И најчешће, многи који су нанели зла нису позвани на одговорност.

Широм света настављају се патње све до данас. Сваког дана људи бивају убијани или на други начин постају жртве злочина. Бивају озлеђени или гину у несрећама, укључујући природне катастрофе као што су олује, поплаве и потреси. Људи пате ради неправде, предрасуда, сиромаштва, глади, или болести, или на безбројне друге начине.

Како може добар Бог да створи нешто — човечанство — које треба тако страшно да пати, тако често, вековима?

Дилема у људском телу

Та дилема одражава се чак у људском телу. Научници и други који су истраживали људско тело слажу се да је оно чудесно и дивно створено.

Размотримо само неколико његових дивних обележја: невероватно људско око које не може ни једна камера да копира; чудесан мозак који проузрокује да најмодернији компјутер изгледа неспретно; начин на који замршени делови тела сарађују без нашег свесног напора; чудо рођења, рађање дивне бебе — копије својих родитеља — за само девет месеци. Многи људи су дошли до закључка да је то ремек-дело конструкције — људско тело — морао да створи вешти Конструктор — Створитељ, Свемогући Бог.

Ипак, жалосно је да то исто чудесно тело пропада. Временом га свладају болест, старост и смрт. Коначно, оно се распада у прах. Како жалосно! Управо кад би неко требао да користи искуства стицана кроз деценије и постане мудрији, тело малакше. Какве ли супротности између телесног потенцијала у здрављу, виталности и лепоти на почетку живота и на његовом јадном свршетку!

Зашто би Створитељ пун љубави начинио нешто тако величанствено попут људског тела само зато да тако жалосно заврши? Зашто би створио механизам чији је почетак тако добар, са тако великим могућностима, да би на крају тако јадно завршио?

Како то неки објашњавају

Неки су мишљења да су зло и патње Божја средства којима се путем невоље побољшава карактер. Један методистички свештеник је изјавио: ”Плаћање добрим за зло део је Божјег плана спасења.“ Тиме је мислио рећи да за обликовање карактера и постизање спасења, добри људи морају трпети због поступака злих људи као део Божјег плана.

Али, да ли би људски отац пун љубави покушао да побољша карактер своје деце тиме што би плански допустио да постану жртве опаког злочинца? Присетимо се такође да су многи млади изгубили живот у несрећама или су убијени или погинули за време рата. Те младе жртве неће имати другу прилику да побољшају свој карактер, јер су мртве. Зато претпоставка да су патње допуштене ради побољшања карактера једноставно нема смисла.

Ниједан разуман људски отац који је пун љубави не би желео да његови вољени пате или доживе трагедију. Уствари, оца који би планирао да његови вољени буду изложени патњи ради ’обликовања карактера‘ сматрали би неподобним, чак душевно неуравнотеженим.

Може ли се зато разумно рећи да је Бог, врховни Отац пун љубави, свемудри Створитељ свемира, намерно припремио патње као део свог ’плана за спасење‘? Тиме би му се приписала крајње окрутна и страшна особина, особина коју и код нас малих људи сви сматрамо неприхваљивом.

Проналажење одговора

Где можемо потражити одговоре на питања која су повезана с Божјим допуштањем патњи и зла? Пошто се овде ради о Богу, имало би смисла да се утврди шта он сам има да каже као одговор на та питања.

Како ћемо наћи његове одговоре? Тако да се обратимо извору чији аутор Бог каже да га је дао да се напише као водич људима — Светом писму, Библији. Без обзира шта би неко могао да мисли о том извору, вредно је да се испита, што је апостол Павле рекао: ”Све је Писмо од Бога надахнуто и корисно . . . за исправно постављање ствари“ (2. Тимотеју 3:16). Такође је написано: ”Кад сте примили Реч Божју коју сте чули од нас, нисте је прихватили као реч човечију, него као што она заиста јесте — као Реч Божју“a (1. Солуњанима 2:13).

Проналажење одговора на питања зашто су допуштене патње више је него само интелектуална вежба. Одговори су пресудни за наше разумевање онога што се управо сада догађа на светској сцени, што ће се догодити у блиској будућности и како ће то погодити свакога од нас.

Дужни смо да омогућимо Библији, Божјем саопштењу људској породици, да говори сама за себе. Шта зато она каже о томе како су патње започеле и зашто их Бог допушта?

Кључ за разумевање одговора у вези је са тиме како смо духовно и осећајно створени. Библија показује да је Створитељ усадио у нас као људе следеће пресудно својство: жељу за слободом. Размотримо укратко шта је укључено у слободну вољу за људе и у каквој је то вези са Божјим допуштањем патњи.

[Фуснота]