Шта се може постићи вежбањем

ВАЖНА студија проведена са 17 000 бивших студената Харварда, описана у часопису The New England Journal of Medicine пре четири године, показала је да телесна вежба може бити противударац наследној склоности ка преурањеној смрти. ”Здрави сте јер сте активни“, закључио је др Ralph S. Paffenbarger, мл., водитељ студије.

The Journal of the American Medical Association је у јуну 1989. писао: ”Телесна активност повезује се са спречавањем и контролом бројних здравствених стања, као што су коронарна срчана болест, хипертензија [високи крвни притисак]... и ментални здравствени проблеми.“ Затим се додаје: ”Коронарна срчана болест развиће се 1,9 пута вероватније код телесно неактивне особе него код телесно активне особе. Та повезаност је импресивна.“

Исти медицински часопис је новембра 1989. објавио студију у коју је било укључено 13 344 испитаника, а која је надаље показала вредност гимнастике. Та обухватна студија показала је да се чак и минималним вежбањем — као што је брзо ходање од пола сата једном на дан — постиже значајна заштита од смрти услед бројних узрока.

Др. Норман М. Каплан, са Университета Texas Southwestern Medical School у Даласу, који је стручњак за хипертензију, каже да је променио мишљење о вредности гимнастике у лечењу високог крвног притиска. ”Кад сам видео доказе који су се накупили у последње три или четири године, почео сам да потичем људе да вежбају.“

Др. Каплан сада преписује аеробик гимнастику пацијентима са високим крвним притиском. ”Ја кажем својим пацијентима да повећају свој пулс“, објашњава он. ”Кажем људима да почну полако, не нагло. Почните с ходањем и лаганим трчањем, а затим појачавајте темпо. Ако се сусретнете с било каквим проблемима, успорите.“ Да би то заиста било корисно за здравље, треба редовно вежбати, по могућности три или четири пута недељно, сваки пут по 20 до 30 минута или више.