Шта знамо о раси

КАД су Европљани пре отприлике 500 година запловили морем да истраже Земљу, питали су се какве ће људе срести. Чуле су се приче о дивовима који могу да газе море и једном руком да здробе лађу. Извештавало се о људима с псећим главама који бљују пламен. Да ли ће пронаћи легендарне ”недружевне“ који се хране сировим месом, којима усне стрше тако да им служе као сунцобрани? Да ли ће видети људе без уста који се хране њушећи јабуке? А шта је с онима који имају тако велике уши да им служе уместо крила, или онима о којима се говорило да леже на леђима у сенци свог јединог али огромног стопала?

Препловило се мора, попело се на брда, пробијало кроз џунглу, тешком муком пропешачиле пустиње — али нигде се није наишло на таква чудна створења. Уместо тога истраживачи су, на властито изненађење, наишли на људе који су били веома слични њима самима. Кристофер Колумбо је на пример писао: ”На овим острвима [Западноиндијским] нисам досад наишао на људске наказе, као што су то многи очекивали, него супротно, лепота је врло цењена међу свим тим људима... Зато нисам наишао на чудовишта, нити на извештаје о њима, осим... једног народа... који једе људско месо... Они нису ништа деформисанији од других.“

Класификација човечанства

Истраживањем Земље нестале су приче и легенде о људској различитости. Народи су могли да се посматрају и проучавају. Научници су временом покушали да спроведу класификацију.

Шведски ботаничар Carl von Linné је 1735. у делу Systema Naturae назвао човека Homo sapiens, што значи ”разуман човек“. Овај назив је, према једном писцу, најглупља и најарогантнија дефиниција која је икад дата за било коју врсту! Linné је човечанство поделио у пет група и описао их на следећи начин:

АФРИКАНАЦ: Црн, равнодушан, опуштен. Коса црна, коврџава; кожа свиленкаста; нос пљоснат; усне набрекле; лукав, лењ, неуредан; маже се машћу; превртљив.

АМЕРИКАНАЦ: Бакрене боје, напрасит, усправан; коса црна, глатка, густа; ноздрве широке: лице грубо; брада ретка; тврдоглав, задовољан ако је слободан; украшава се танким црвеним цртицама; подложан обичајима.

АЗИЈАЦ: Меланхоличан, крут; коса црна; очи тамне; строг, горд, похлепан; носи широку одећу; подложан мишљењима других.

ЕВРОПЉАНИН: Плав, ведар, снажан; коса жута, смеђа, таласаста; очи плаве; нежан, оштроуман, сналажљив; носи тесну одећу; подложан законима.

ДИВЉИ ЧОВЕК: Четвороножан, нем, длакав.

Како се види, Linné није поделио људе само по генетским ознакама (боја коже, структура косе итд.), већ је начинио пристрано оцењивање личности. Тврдио је да су Европљани ’нежни, оштроумни и сналажљиви‘, док напротив Азијце описује као ’строге, горде, похлепне‘, Африканце пак као ’лукаве, лење, неуредне‘!

Али, Linné није био у праву. Такве ознаке личности немају места у данашњим класификацијама раса, будући да су научна истраживања показала да у свакој групи становништва постоји иста разноликост у темпераментима и исти опсег интелигенције. Другим речима, у свакој људској раси могу се наћи иста позитивна као и негативна својства.

Данашњи системи често класификују народе у три групе, и то строго по телесним ознакама: (1) Белци су светле коже и праве или таласасте косе; (2) Жута раса: жућкасте боје коже, с наборима око очију; (3) Црнци су тамне пути и коврџаве косе. Али, сви не могу тако једноставно да се сврстају у једну од те три групе.

На пример, Хотентоти и Бушмани јужне Африке имају бакрену боју коже, коврџаву косу и црте лица као код жуте расе. Неколико индијских народа има тамну пут, али европске црте лица. Прастановници Аустралије су тамне пути, али њихова коврџава коса је често плава. Неки Монголци пак имају европске очи. Не постоје јасне границе.

Због оваквих потешкоћа многи антрополози одустали су од покушаја да класификују човечанство и мисле да је појам ”раса“ са научног гледишта безначајан.

Декларација УНЕСКО-а

Најзначајнију научну декларацију по питању раса је можда дала група стручњака која се састала под окриљем УНЕСКО-а (Организација Уједињених нација за просвету, науку и културу) 1950, 1951, 1964. и 1967. Међународни форум састављен од антрополога, зоолога, лекара, анатома и других припремио је четири изјаве о раси. У завршној изјави наглашене су следеће три тачке:

А ”Сви данас живи људи припадају једној јединој врсти и истог су порекла.“ Ову чињеницу потврђује још значајнији ауторитет. Наиме, у Библији стоји: ”[Бог] је извео сав људски род од једнога човјека [Адама] и настанио га по свој површини земаљској“ (Дјела 17:26, Стварност).

У објашњењу УНЕСКО-а даље стоји:

Б ”Подела људске врсте у ’расе‘ делом је традиционална, а делом произвољна и не укључује никакву хијерархију...

Ц Данашње биолошко сазнање не дозвољава да се културна достигнућа сведу на разлике у генетском потенцијалу. Разлике у достигнућима народа треба приписати само њиховој културној историји. Народи света данас очигледно поседују исти биолошки потенцијал да постигну сваки степен цивилизације.“

Бич расизма

Дакле, нема основе за мишљење да је некој раси урођена супериорност над другом или да поседује право да влада над другима. Али људи нису увек поступали сагласно с овим чињеницама. Код тога помислимо само на трговање афричким робљем.

Кад су Европљани почели да стварају своје колоније, исплатило им се економски да искоришћавају урођенике. А то је довело до парадокса. Милиони Африканаца били су одвучени из својих домова, растављени од својих драгих, свезани у ланце, бичевани, ожигосани, продавани као животиње и присиљени до своје смрти да раде без плате. Какво морално оправдање су за то имале нације које тврде да су хришћанске, од којих се очекује да воле своје ближње као саме себе? (Лука 10:27).

Њихово решење било је порећи својим жртвама да су људи. Један антрополог је на пример 1840–их година то овако образложио:

”Ако Црнци и Аустралијанци нису створења као што смо ми из исте породице, већ припадају неком нижем реду, и ако ни у једној заповести на којој се темељи морал хришћанског света није предвиђено да имамо обавезе према њима, тада односи према тим племенима неће бити много друкчији него што можемо да их замислимо између нас и расе орангутана.“

Они који су тражили подршку за своје гледиште да су сви осим белаца нижа врста, одушевљено су прихватили Дарвинову теорију еволуције. Људи у колонијама су, према њиховим тврдњама, на нижем степену еволуционе лествице од белаца. Други су тврдили да они који нису белци потичу из неког другог еволуцијског процеса и нису сасвим људска бића. Неки су пак цитирали Библију, криво тумачећи стихове Писма, како би подупрли своја расистичка гледишта.

Наравно, било је и много оних који нису били тог гледишта. У већини земаља је укинуто ропство. Али, дискриминација, предрасуде и расизам су преживели и захватили разне етничке групе које само у људској машти припадају другим расама. Један професор зоологије је изјавио: ”Пошто свако има право да именује расе према свом укусу, политичари, вође разних група и обични пустолови, приступили су класификацији раса. Измислили су лажне расне ознаке како би својим представама и предрасудама дали ’научни‘ изглед.“

Расна политика националсоцијалистичке Немачке је истакнути пример за то. Иако је Адолф Хитлер уздизао аријску расу, биолошки тако нешто уопште не постоји и није никад ни постојало. Има плавих Јевреја с плавим очима у Шведској, црних Јевреја у Етиопији и Јевреја жуте расе у Кини. Упркос томе Јевреји и многи други су постали жртве расне политике која је довела до концентрационих логора, плинских комора и убиства шест милиона Јевреја и многих других, на пример словенских народа у Пољској и Совјетском Савезу.

[Истакнути текст на 5. страни]

Научна истраживања су показала да у свакој групи становништва постоји иста разноликост интелигенције

[Истакнути текст на 6. страни]

’Политичари, вође разних група и обични пустолови измислили су лажне расне ознаке, како би својим представама и предрасудама дали ’научни‘ изглед‘

[Слике на 7. страни]

Африканце су нудили на продају као стоку. Огласи као што су ови обавештавали су о продаји новопристиглих црнаца