Млади питају...
Зашто моји родитељи покушавају да управљају мојим животом?
”Тражим прилику да нешто изводим, да вежбам своје мишиће, да осетим своју снагу... Желим научити да разликујем горко од слатког тако да то окусим а не да ми се говори о томе. Жудим за искуством; [моји родитељи] обасипају ме објашњењима“ (шеснаестогодишњак).
”Моја мајка и ја се стално сукобљавамо... Поступа са мном као с малим дететом... Желим отићи; не могу издржати такав затвор... Покушавам да одрастем а она ми не допушта“ (седамнаестогодишњакиња).
МНОГИ млади се жале да њихови родитељи покушавају да управљају њиховим животом. А можда и ти имаш исте приговоре. Ти кажеш да желиш до касно остати напољу; они кажу да мораш бити рано кући. Ти кажеш да си довољно стар за чврсто познанство; они кажу да си премлад. Изгледа да за сваким ’Смем ли‘ следи ’Не, не смеш‘.
Ипак, морамо бити непристрани и рећи да већини младих, бар понекад, родитељи дозвољавају да раде оно што они желе. А вероватно ниси ни ти изузетак. Осим тога, твоји су родитељи вероватно потпуно свесни тога да ниси више дете; пре или касније ће морати да одустану од надзора који су имали над тобом још од твог рођења. И као већина родитеља, вероватно желе да постанеш уравнотежена, самостална одрасла особа.
Али, можда се чудиш: ’Ако моји родитељи мисле тако, зашто онда то не покажу?‘ Теби се чини да врше строги надзор над тобом и да нису спремни да те ослободе. Заиста, вероватно се не ради о питању да ли ћеш сам управљати својим животом. Питање је само када. Ти то желиш сада. Али, твоји родитељи можда постепено желе да ти дају слободу.
Једна омладинка је то сматрала ”знаком неповерења“ од стране својих родитеља, увредљивом претпоставком како она има ”саморазорни нагон који треба обуздавати“. Али, може ли бити да твоји родитељи имају добар разлог зашто тако поступају? У сваком случају ће ти разумевање њиховог становишта помоћи да обуздаваш било каква осећања љутње која би могао имати због начина на који поступају с тобом. У Пословицама 19:11 се каже: ”Човечији увид сигурно успорава његов гнев“ (NW).
Зашто те још увек надзиру
Као прво, схвати да је свет постао све опаснији и покваренији од времена када су твоји родитељи ишли својим путем кроз младост (2. Тимотеју 3:1, 13). Један родитељ потврђује: ’Свет како га доживљава наш син или кћерка са 14, 15 или 16 година много је опаснији него што је био кад смо ми одрастали. Несигурно је излазити сам. Више омладинки затрудни него што је то било када смо ми били млади.‘ Није дакле чудо што родитељи желе да те заштитите!
Ако су твоји родитељи богобојазни, дубоко су забринути и за твоје духовно здравље. Библија заповеда родитељима да одгајају децу ”у стези и науци Господњој“ (Ефесцима 6:4, Шарић). Они знају да нећеш аутоматски прихватити хришћанске вредности и науке само зато што су то они учинили. Такође су свесни тога да ”дете самом себи остављено матер своју осрамоти“ (Пословице 29:15). Премда те можда више не сматрају дететом, могу се још увек осећати дужни да одреде време у које мораш бити кући и да поставе друга ограничења.
Можда сматраш да су таква ограничења испод твоје части, да су детињаста. Али сети се, није прошло дуго од кад си био заиста беспомоћно детешце у рукама својих родитеља. А сада желе да те заштитите од моралне опасности, као што су те раније чували од телесне опасности. Сети се и тога да су и твоји родитељи били млади и да добро знају потешкоће у које могу упасти омладинци. Чак је и праведни Јов признао ”грехе младости“ своје (Јов 13:26). Неки су родитељи као млади починили тешке грешке које су им увелико закомпликовале живот.
Једна је мајка признала: ”Морала сам да се удам. Било је то зато што сам ходала с момком док сам још била врло млада. Затруднела сам са шеснаест година. Сада имам троје деце и двоје од њих су тинејџери. Осећам се као да имам педесет година а не тридесет седам. Изгубила сам своју младост.“
Твоји родитељи можда никад нису доживели тако горко искуство. Ипак су вероватно врло забринути због опасности раног чврстог познанства, и зато ти можда забрањују састанке. Да ли ћеш им зато замерити? Ако хоћеш, тада размисли о речима из Пословица 27:12: ”Опрезни види зло и склања се, прости наваљују и налећу у казну.“ Заиста, ако послушаш савет својих родитеља, можда можеш избећи невољу.
Мењање личности
Ипак, можда још увек размишљаш као младић који је рекао: ”Знам шта радим. Нећу упропастити свој живот. Зашто ми не дају да живим својим животом?“ Али, проблем може бити у томе што својим родитељима несвесно дајеш збуњујуће сигнале. Понекад можда поступаш као одговорни одрасли; другом приликом откриваш да ти још као детету треба помоћ родитеља.
У књизи How to Single Parent, описује др Фитсхју Додсон (Fitzhugh Dodson) шта је доживела једна мајка са својом 15-годишњом кћерком приликом куповања. Након што је ограничила избор на три хаљине, кћерка је питала која јој најбоље стоји. Мајка је за тренутак о томе размислила и затим одговорила: ”Мислим да ти дефинитивно плава најбоље стоји.“ Шта је био одговор на тај тражени савет? ”Мама, увек покушаваш да управљаш мојим животом и говориш ми шта да радим!“
Неколико месеци касније ишле су опет да купују. Кћерка је изабрала неколико комада одеће и питала: ”Мама, који костим ми најбоље стоји?“ Сетивши се претходне згоде, мајка је одлучила ићи на сигурно па је одговорила: ”Сигурна сам да то можеш сама да одлучиш“, на шта је кћерка узвикнула: ”О мама, никад ми не помогнеш кад ми је потребно!“
Ћудљивост која се креће између пркосног разметања и детињастог приањања збуњује родитеље. И до одређеног степена, све младе мучи такво колебљиво понашање; то је нормални део одрастања. Али, иако је то нормално, оно каже твојим родитељима да још увек имаш нека ”обележја детета“ која мораш да надвладаш и да још ниси спреман да би те потпуно ослободили надзора (1. Коринћанима 13:11, NW).
Стећи већу самосталност
Можда ипак мислиш да можеш учинити бар нешто без такве подршке и пажње. И надајући се да ћеш добити слободу за којом чезнеш, можда си чак доведен у искушење да се послужиш неискреношћу. ”Знам да не бих смела да лажем“, писала је једна омладинка, ”али, чиним то само зато да бих олакшала ствари. [Мама је] престрога и никад ме не би пустила да изађем кад бих јој рекла истину.“ Ипак, варањем својих родитеља никад не олакшаш ствар. Ако се лаж открије (што ће се вероватно догодити), ствари ће се још више отежати.
Писци књиге Options дошли су до исправног закључка: ”Ако [своје родитеље] лажеш док желиш да имају поверење у тебе, то је као да крадеш како би доказао колико си поштен. Када те затекну при томе, биће вероватно због твоје подлости још строжи с тобом.“ Што је још важније, лагањем навлачиш на себе негодовање самог Бога. Пословице 3:32 (NW) кажу: ”Неискрена особа нешто је одвратно Јехови.“
Зато буди искрен са својим родитељима. Пружи им све и тачне појединости о томе куда желиш да идеш и ко ће ићи с тобом. Када одреде време кад се мораш вратити кући, држи се тога. То ће их уверити да си поуздан. Тада ће бити и мање забринути када си одсутан. И с временом ће можда расти њихово поверење па ће ти додељивати више слободе. Тако је како Библија каже: ”Коме је много дано, много ће се искати од њега, а коме је много поверено, још ће се више тражити од њега“ (Лука 12:48).
Време када ћеш сам морати да водиш бригу за свој живот доћи ће довољно рано. У међувремену буди стрпљив. Радуј се својој младости (Проповедник 11:9). Сарађуј са својим родитељима што се тиче њиховог става у вези чврстих познанстава, правила, временских ограничења и сличног. Чинећи то, можеш себи касније да уштедиш много бола и туге. Ако мислиш да су нека ограничења неприкладна или претерана за твоје доба, немој да се буниш. Поразговарај о томе мирно са својим родитељима. Можда су једноставно изгубили из вида колико стварно имаш година или колико си одрастао. Ма шта то било, вероватно ћеш установити да у ствари не желе да обуздавају твој живот. Једноставно ти желе осигурати срећну будућност.
[Слика на 23. страни]
Како гледаш на временска и друга ограничења?