Млади питају...

Зашто моји родитељи не показују више занимања за мене?

„Кад год замолим мајку за пет минута времена“, жали се једна тинејџерка, „она је увек презапослена.“

КРИСТИНИ је било 16 година — била је неудата и трудна. Иако је осећала грижњу савести због своје тешке ситуације, била је и огорчена. „Моја се мајка никада није побринула да ми објасни те ствари“, рекла је јецајући. „Она једноставно никада није имала времена да се заинтересује за оно што ја радим.“

Осећаш ли се и ти каткад тако — да твоји родитељи једноставно нису заинтересовани за тебе? Можда ниси склон изражавању своје фрустрације на начин на који је то учинила Кристина. И ти знаш да то што имаш немарне родитеље није оправдање за неисправно понашање. Упркос томе, можда се осећаш дубоко повређеним ако те они занемарују. Премда се приближаваш одраслом добу, можда још увек осећаш снажну потребу за родитељском љубављу и подршком. Ако те родитељи игноришу, то може довести до тога да се осећаш напуштеним. „Кад год замолим мајку за пет минута времена“, жали се једна тинејџерка, „она је увек презапослена.“

Не изненађује, дакле, што према једном испитивању 25 посто младих „сматра да не проводе довољно времена са својим родитељима“. Једна млада особа је рекла: „Волела бих да сам ближа и отворенија са својим родитељима.“ Чак и кад су млади и родитељи заједно у физичком смислу, могу бити емоционално одвојени. Можда не постоји смисаона комуникација.

Зашто изгледа да те игноришу

Замисли: Цели дан си чекао да би са својом мамом поразговарао о неком проблему. Али чим дође кући с посла, она се сруши у фотељу и сву своју пажњу посвети вечерњим телевизијским вестима. Кад покушаш да ступиш с њом у разговор, она те одбије раздражено: „Зар не видиш да покушавам да се опустим?“

Да ли је то хладан родитељ без љубави? Не, родитељи ретко своју децу занемарују намерно. Али, ми живимо у ’тешким временима‘ (2. Тимотеју 3:1-3). А твоји родитељи могу се наћи под већим притиском него икада пре. Могу бити тако напети, фрустрирани или исцрпљени да једноставно можда немају снаге да би с тобом провели квалитетно време. То би нарочито могао бити случај ако живиш у породици с једним родитељем. Дакле, уколико твоји не чују од тебе ни реч притужбе, можда једноставно претпостављају да је све у реду.

Родитељи такође могу бити заокупљени другим бригама. Ако је твој отац активни хришћанин, можда носи тежак терет скупштинске одговорности. (Упореди 2. Коринћанима 11:28, 29.) И док твоја мајка можда ретко говори о томе, њу можда муче све веће здравствене потешкоће. Имаш ли браћу и сестре? У том случају твоји родитељи можда су запослени и бригом за њихове потребе.

Мора се признати, неки родитељи боре се и против тако озбиљних проблема као што је алкохолизам и нису у стању да реагују на потребе своје деце. Други пак можда једноставно не знају како да покажу занимање за своју децу. Коначно, деца се уче љубави од својих родитеља. (Упореди 1. Јованова 4:19.) А можда су и твоје родитеље подизали родитељи који су пропустили да показују занимање за њих.

Затим, ту је и чињеница да се у неким културама практично занемарују потребе младих. У неким деловима Африке обичај налаже да, приликом оброка, очеви, мајке и деца једу одвојено. С каквом последицом? Четрнаестогодишњи Африканац Колин присећа се: „Било ми је тешко да се емоционално осећам блиским са својим родитељима. Осећао сам се као да потпуно сам тапкам кроз живот.“

Замке које треба избегавати

Какав год да је разлог што те родитељи наизглед занемарују, ипак се због тога можеш осећати повређено и љуто. Неки млади реагују тако што су неспремни на сарадњу и непослушни су. Други закључе да је побуна једини начин да се скрене пажња на своју ситуацију. Међутим, попут Кристине која је споменута на почетку, бунтовни млади често не постигну ништа више осим што нашкоде себи. „Неискусне ће одметање њихово убити“, упозоравају Пословице 1:32 (NW).

С друге стране, мало се постиже тиме да се једноставно игнорише ситуација — нарочито ако је она узрок твоје дубоке повређености. „Да ли си се показао обесхрабреним у дан тескобе?“ питају Пословице 24:10. Ако јеси, „твоја ће снага бити оскудна“ (NW). Емоционалне ране могу тада бити још стварније и исто тако болне као и телесне ране (Пословице 18:14). А кад им се дозволи да се упале, могу наставити да проузрокују бол и кад одрастеш. Промотри младог човека по имену Јохан. „Док сам одрастао“, присећа се Јохан, „мој отац алкохоличар никад није био ту кад ми је највише требао.“ Он додаје: „Био је сувише заокупљен својим властитим проблемима да би мени обратио пуно пажње.“ Јохан је као одрасла особа патио од дугих периода депресије и осећања кривице.

Јохан је уз помоћ неких добрих пријатеља био у стању да поново почне да гради самопоштовање. У сваком случају, његово искуство подвлачи вредност тога да покушаш да пронађеш позитивне начине за излажење на крај са ситуацијом с којом се сусрећеш код куће.

Развијај њихово занимање за тебе

Претпоставимо да отац или мајка ретко почињу разговор с тобом. Ти можеш започети с прекидањем тог мучног ћутања тако да покажеш нешто занимања за њих (Матеј 7:12; Филипљанима 2:4). Понуди се да их пратиш уколико треба да оду да нешто обаве. Упитај их можеш ли им некако помоћи, можда тако да припремиш неко јело или обавиш чишћење. С временом можеш почети да с њима делиш своје бриге, као на пример оно што се догађа у школи.

Повремено ће можда бити потребно да разговараш о неким озбиљним проблемима. Можда ће бити мала корист ако приступиш оцу док се, испружен на каучу, одмара након напорног радног дана. За разговор о тим стварима покушај да пронађеш „право време“ — кад је он у разумној мери опуштен и добро расположен (Пословице 15:23, NW). Много је вероватније да ће он тада показати занимање за твоје проблеме.

Али, шта ако твоји родитељи не покажу одазив на твоја најбоља настојања?a Пословице 15:22 нас подсећају: „Падају намере када нема збора.“ Да, можда ће бити потребно да кажеш својим родитељима (на љубазан и тактичан начин, наравно) како сматраш да не показују довољно занимања за тебе и да се због тога осећаш повређено и невољено. Можда би једноставно с времена на време волео да добијеш неку похвалу, или би био захвалан да ти се помогне око домаћег задатка.

Твоји ће родитељи вероватно бити изненађени кад сазнају да се тако осећаш. Можда ће те одмах уверавати у своју љубав и можда ће се чак извињавати што су ти пружили погрешан утисак. Често родитељи уложе заиста озбиљан труд да се промене онда кад им се предочи проблем.

С друге стране, можда ћеш у разговору открити да су са твоје стране постојали одређени неспоразуми. Можда једноставно ниси запазио неке од различитих начина на које показују занимање за тебе. Шта год да је случај, расправити нешто важан је корак да се поправе ствари у породици.

Попунити празнину

Шта ако још увек не наилазиш на повољну реакцију својих родитеља? Разумљиво је да би то било веома болно. Али, отворене су ти и друге могућности.

Покушај, на пример, да пронађеш некога — по могућности особу старију од тебе — која може припомоћи да се попуни празнина коју су оставили твоји непажљиви родитељи. Као што стоји у Пословицама, постоји пријатељ који се „у невољи братом... показује“ (Пословице 17:17). Потражи таквог пријатеља. Али, буди избирљив с обзиром на то који ћеш савет прихватити, пазећи да то буде за тебе најбоље и у складу с Божјом речју.

Други извор помоћи и подршке јесте месна скупштина Јеховиних сведока. Ту можеш наћи духовну браћу и сестре, очеве и мајке који ће се заиста интересовати за тебе и помоћи ти да напредујеш духовно и емоционално (Марко 10:30). Колин, афрички младић споменут раније, нашао је такве пријатеље. Осећајући потребу за вођством, почео је да посећује састанке Јеховиних сведока. Убрзо се спријатељио са члановима скупштине, који су га навели да се осећа вољеним и потребним. С временом су и његови родитељи и браћа и сестре такође почели да посећују хришћанске састанке.

Више је него вероватно да се твоји родитељи заиста брину за тебе, али једноставно треба да буду свеснији твојих потреба. Предузми иницијативу, и дај им до знања какве су то потребе! Ко зна? Можда ћеш утврдити да су далеко заинтересованији за тебе него што си то икада замишљао.

[Фуснота]

[Слика на 26. страни]

Родитељи се данас често осећају пренапето и преуморно да би се бавили проблемима своје деце