Планине — ремек-дела стварања

АНДИ, Каскадске планине, Хималаји, Стеновите планине, Алпе и Урал — то су само неке од планина планете Земље. Огромна величина тих планина може вам одузети дах.

Замислите да стојите пред Маунт Еверестом. То је репрезентативни примерак Земље што се тиче висине, 8 848 метара — споменик висок 8,8 километара! А тај један врх само је мали део величанствених Хималаја. С преко 70 врхова од којих сваки достиже запањујућих 6 400 метара, тај планински ланац је два пута већи од Алпа у Европи!

Јединствене животне зоне

Већина планина има различите животне зоне, или средине, у великој мери зато што температуре падају око 1,8° C на сваких 300 метара надморске висине. Варијације у киши, тлу и ветру такође чине сваку зону јединственом.

Један пример разноликости таквих средина јесу Колорадске планине у Аризони, САД. Оне су највеће планине у тој држави. Ако кренете из подножја планина у Платоу Коконино и пењете се на врх једне од Колорадских планина, најпре ћете приметити једну еколошку заједницу која укључује гуштере и кактусе у пустињским условима. Прогресивно ћете улазити у хладније животне зоне, дом за планинске дивокозе и дрвеће оморике. Коначно ћете достићи арктичко-алпске услове врха. На само том једном успону, могли бисте наићи на исту разноликост животних облика и средине каква би се иначе пронашла само ако путујете у унутрашњост близу нивоа мора од Мексика до Канаде!

Да ли сте доживели развесељавајући осећај кад удахнете оштри, свежи планински ваздух? Нижа температура ваздуха једно је од објашњења за тај осећај. Али, тамо где у близини нема градова, планински ваздух такође може бити свежији и чистији. У сваком кубном центиметру ваздуха на 2 000 метара, може бити само 2 500 сићушних честица прашине, полена, и тако даље. Упоредите то с ваздухом у великим градовима, где у истој количини ваздушног простора може да буде и 150 000 тих честица! То објашњава зашто се савремени опсерваторији често изграђују на планинама где чисти, суви ваздух пружа идеалне услове за астрономска посматрања.

Наравно, планине нису тако гостољубиве на вишим надморским висинама где пада атмосферски притисак и ниво кисеоника, где се повећава соларна радијација, и где ветрови олујне снаге проузрокују да температуре нагло падају. Задивљујуће је то да чак и под таквим околностима, извесни живот још увек жилаво напредује. Узмимо, на пример, мајушног паука скакача. Тај планински становник има дом на Хималајима на преко 6 000 метара! Научницима није потпуно јасно како то створење преживљава.

Последице за човека

Планине утичу на цело човечанство. На пример, погледајте на карту света. Запазите како Пиринеји, с врховима који достижу преко 3 000 метара, одвајају Шпанију од Француске и остатка Европе. Такође ћете запазити да су и многе друге политичке границе повучене дуж масивних планинских ланаца. Те непокретне баријере ограничавају путовање и трговину између народа различитих језика и обичаја. Зато је присутност планина вероватно имала модифицирајући утицај на облик и величину земље где живите, језик којим говорите, и обичаје ваше земље.

Високе планине такође прекидају струјање ветра. То може утицати на циклусе кише, снега, ветра и температуре. То, с друге стране, утиче на разноликост хране у којој уживате, врсте одеће коју носите, можда чак и на архитектонски облик вашег дома.

На пример, Кунлун, Тианшан, Хиндукуш, Хималаји и други планински ланци у централној Азији протежу се од истока према западу. Ти ћутљиви џинови заустављају хладне, суве ветрове који савијају из Сибира и заустављају топле, влажне ветрове који струје са Индијског океана. Тако северно од тих планина постоји потпуно различита клима од климе југа, утичући на животе милиона.

Угрожена околина?

Изненађује то што човечанство оштећује лепоту и величанственост планина. Рис и медведи који су некада тумарали Алпима нестали су због неконтролисаног лова. Вредан површински слој тла испран је с многих обронака као последица искрчивања шума. Индустријско загађење и масовни туризам такође оштро утичу на деликатну еколошку равнотежу неких планинских региона.

На срећу, планине су трајно обележје пејзажа Земље. (Упореди Постање 49:26.) Вредно је запазити чињеницу да Библија упоређује долазећу владавину новог света с планином. Испуњавајући земљу, та планини слична владавина обновиће сваку штету нанесену планети (Данило 2:35, 44, 45). Тако имамо засигурање вечног уживања у тим ремек-делима стварања.

[Слика на странама 24, 25]

Мон Блан, у Француској, 4 807 метара

[Извор]

М. Тониг (M. Thonig)/Х. Армстронг Робертс (H. Armstrong Roberts)

[Слика на 26. страни]

Фуџијама, у Јапану, 3 776 метара

[Извор]

A. Tovy/H. Armstrong Roberts