Бамбусне оргуље — филипинска музичка необичност

ОД ДОПИСНИКА ПРОБУДИТЕ СЕ! С ФИЛИПИНА

ОРГУЉЕ у овом или оном облику постоје већ више од 2 000 година. Технике њихове израде се мењају, али оно што је за све оргуље заједничко јесу низови цеви које су саставни део механизма за стварање звука. Углавном се праве од дрвета и метала. Међутим, оргуље о којима вам ми желимо испричати, поседују цеви које су првенствено начињене од бамбуса. Укупно 832 од њених 953 цеви које стварају звук су од бамбуса. Остале су металне. Уз то, ту су и неке цеви које су само декоративне.

Како раде ове бамбусне оргуље? Принцип је исти као код осталих цевних оргуља. Користе се две врсте цеви, и да би створиле музичке тонове у њих се пумпа ваздух. Лабијалне цеви — с полукружним рупама близу тачке њиховог спајања са свираоником — стварају звук баш на исти начин као и флаута. Језичне цеви — с једним вибрирајућим елементом унутра — стварају звук слично као кларинет или саксофон. Чињеница да је већина цеви направљена од бамбуса овим оргуљама даје нарочите акустичке карактеристике.

Израда оргуља

Израду ових бамбусних оргуља започео је 1816. шпански мисионар, Дијего Сера (Diego Cera). Зашто је употребио бамбус? Узимајући у обзир релативно сиромаштво тог подручја, можда је један чинилац била потреба да се користе јефтини материјали. Осим тога, израђивач оргуља је без сумње желео да употреби прикладне локалне материјале.

Године 1816, бамбуси су посечени и били укопани у песак морске обале годину дана. Они који су то излагање инсектима и временским приликама издржали сматрани су постојаног квалитета и употребљени су у изради оргуља. У току следећих неколико година, били су састављени различити делови оргуља. Кад је 1821. завршен већи део оргуља, оне су проглашене за „најбоље и прве такве врсте у земљи“.

Преживљавање недаћа

Живот бамбусних оргуља није био лак. Година 1829. искусила је земљотресе у граду Лас Пињас где су оргуље биле лоциране. Кров зграде у којој су биле смештене био је уништен, и оне су вероватно неко време биле изложене временским приликама. У 1863, један изузетно јак земљотрес нанео је оргуљама даљња оштећења. Неке цеви су замењене, али кроз извесно време њих су упропастили инсекти. Још један катастрофални земљотрес у 1880. гадно је оштетио зграду у којој су оргуље биле смештене, а један тајфун је налетео пре него што је зграда била комплетно поправљена. До тада су се различити делови оргуља растурили уоколо.

Током година покушавано је с неким поправкама, а један такав покушај имао је за последицу трајно оштећење. Мајстор је, да би инсталирао неколико вентила за подешавање, пререзао делове бамбусних цеви. То је трајно променило висину тона инструмента. И, упркос напорима да се поправи, оргуље су наставиле да пропадају.

Ове оргуље су такође поднеле рат. Лас Пињас је био сцена за чарке између Филипинаца и Шпанаца током касних 1890-тих, и између Филипинаца и Американаца током Филипинско-Америчког рата. Ипак, упркос њиховом пропадању, подаци из времена од 1911. до 1913. показују да су посетиоци долазили да виде оргуље.

Године од 1941. до 1945. донеле су на Филипине Други светски рат. Током Јапанске окупације, маркиз Токугава (J. Tokugawa), рођак цара Хирохита, обратио је пажњу овим оргуљама. Организовао је делимичне поправке, али после тога, многе године, на инструменту је рађено врло мало.

Затим, 1970-тих, подигла се галама око њихове рестаурације. Од стотина бамбусних цеви, 45 је недостајало, а 304 нису радиле. У једној је пронађено птичје гнездо. Да ли се ишта могло учинити да се оргуље врате на извођачки стандард?

Рестаурација

Пројекат рестаурације започео је марта 1973. Посао је поверен једној угледној страној фирми. Цеви су пребачене у Јапан, а преостали део оргуља пребачен је у Немачку. Тамо је изграђена једна специјална соба да би се симулирала филипинска клима. У тој соби се продужио рад на рестаурацији.

Циљ је био задржати ствари што је верније могуће оригиналном дизајну. Коначно, поправке су завршене. Цеви, поправљене у Јапану, пребачене су авионом у Немачку. Комплетне оргуље биле су поново састављене и тестиране. Онда, 18. фебруара 1975, оне су једносатним концертом очарале уши немачке публике.

Убрзо након тога оргуље су спаковане у дванаест сандука, и свих њених 5 626 килограма бесплатно је пребачено назад на Филипине, љубазношћу једне белгијске авио-компаније. У Лас Пињасу, граду где ће бити смештене, доживеле су велики дочек. Тридесет хиљада особа гледало је комплетну параду возила с експонатима који описују епизоде из историје овог инструмента.

До 9. маја 1975, бамбусне оргуље су биле спремне за свој свечани уводни концерт. Један немачки оргуљаш се истакао заједно с филипинским музичарима, поново представљајући бамбусне оргуље Филипинима.

Цените ли дар музике који нам је дао наш Створитељ? Да ли бисте желели чути нешто што је мало другачије? Ако икада имате прилику да слушате бамбусне оргуље у Лас Пињасу, без сумње ћете уживати у овој посебној филипинској музичкој необичности.