Норвешке Олимпијске игре јесу ли идеали били довољни?

ОД ДОПИСНИКА ПРОБУДИТЕ СЕ! ИЗ НОРВЕШКЕ

КАД је пре сто година основан Међународни олимпијски комитет (IOC), имао је велике визије. Циљ је био унапредити братство и мир окупљањем младих из целог света на спортским теренима сваке четврте године без финансијске добити. Полагане су наде да ће фер надметање створити солидарност и помирљивост међу народима. У савремено доба, на овим темељима поново су оживотворене древне Олимпијске игре.

Од скромног почетка у Атини, у Грчкој, 1896. године, Летње олимпијске игре су се развиле у највећи фестивал спортова на свету, с највећим бројем од 11 000 учесника из више од 170 нација. Прве Зимске игре одржане су 1924. у Шамонију, у Француској, и оне су увек биле „млађи брат“ Летњих игара. Ипак, око 2 000 атлетичара из скоро 70 нација окупило се од 12. до 27. фебруара 1994. на Зимској олимпијади у Лилехамеру, Норвешка.a

Замисао о братству и пријатељству, које симболизују познати олимпијски кругови, и о „здравом духу у здравом телу“ изгледала је потребнијом но икад. Какву су улогу ови идеали имали на Олимпијским играма у Лилехамеру?

Олимпијада и крупан бизнис

Опсежно новинско извештавање створило је енормну заинтересованост јавности за Олимпијаде. У Лилехамеру било је присутно четири пута више људи из медија него атлетичара, а рекордан број од приближно две милијарде људи гледало је Зимске игре на ТВ-у. Тако су Олимпијаде постале уносан бизнис снажних комерцијалних интереса, и ТВ мреже и спонзори се отимају за специјалне привилегије и уговоре.

Играма у Лилехамеру присуствовали су трговински и индустријски представници из читавог света, и многи од њих су на овај међународни масовни састанак гледали као на прилику за неговање пословних односа и припремање семинара и конференција. Предузећа, и мала и велика, показала су на изглед безгранични проналазачки таленат кроз продају безброј различитих олимпијских производа — све од значки и разгледница па до кухињског посуђа и одеће.

Нормално, за локални народ ствари су се током Игара окренуле сасвим наглавачке. Велики прилив олимпијских радника, учесника и вођа удвостручили су број становника Лилехамера, који обично износи доста више од 20 000. Уз то, ту је и свакодневна „инвазија“ од 100 000 гледалаца. Неки од локалних становника изабрали су да оду на одмор како би побегли од те гунгуле и њих су у шали називали „спортским избеглицама“.

Шта је са спортским аспектом Игара и олимпијским идеалима?

Citius, Altius, Fortius

У складу с олимпијским мотом — Citius, altius, fortius (брже, више, снажније) — олимпијац покушава да обори рекорде и надмаши своје ривале. Да би се то данас постигло, олимпијци обично установљавају да није довољно бавити се спортовима само у слободно време. То је пуновремен посао и кора хлеба већини олимпијаца, а њихов приход од рекламирања натписа у великој мери зависи од резултата које постигну. Првобитни идеал аматерства морао је уступити место новцу и професионализму.

За узврат, јавност добија сву драму и разоноду коју жели. Неколико рекорда постављених за време скорашње Олимпијаде сведоче о достигнућима која су пре само неколико деценија била незамислива. За то су заслужни не само већи тренинзи и виша специјализација већ такође и побољшана опрема и бољи објекти. На пример, у Лилехамеру, постављена су четири светска рекорда и пет олимпијских у пет утрка мушкараца у брзом клизању. Део заслуге приписан је новој дворани за клизање, где су, да би се направио идеалан лед за професионално клизање, усвојене научне мере.

Нажалост, неки атлетичари се истакну тиме што се не такмиче „с правим спортским духом, у част спорта“, како то обећавају у олимпијској заклетви. Овогодишње Зимске игре имале су неке лоше губитнике, а неколико атлетичара покушало је да саботира сутакмичаре. У недавним годинама било је неопходно борити се против дрога и стероида. У Лилехамеру, један учесник је на дан отварања послат кући због допинга. Ипак, за време Игара на тестовима нико од атлетичара није био позитиван.

У вези с Лилехамерским играма постојали су неки нови приступи Олимпијским идеалима.

Заштита околине, хуманитарна помоћ и напори за мир

Таква џиновска операција, велика као Олимпијада, која укључује опсежне градње и велику производњу отпада, „није нити штедљива у погледу богатстава нити је пријатељски настројена према околини“ (Миљоспесијал, еколошки билтен Лилехамерске Олимпијаде). Многи људи су сматрали да је то неспојиво с олимпијским духом и предлагали су да од Зимских игара 1994. направе еколошки узор. Ова идеја је прихваћена и Лилехамерске Игре су привукле међународну пажњу као „прве Олимпијске игре са ’зеленим‘ профилом“. Шта је то у суштини значило?

Да би се минимизирали штетни утицаји на околину узети су у обзир место, облик и дугорочни учинци нових спортских локација. На свим подручјима нашироко су кориштени материјали који су пријатељски наклоњени према околини и који се могу поново прерадити, као што су дрво, камен и картон, и за све спонзоре и добављаче постављени су високи еколошки стандарди. Постојала је потпуна забрана пушења у затвореним просторијама.

Проучавање олимпијских циљева такође је водило до оснутка хуманитарне акције Лилехамерска олимпијска помоћ. Започињући као сакупљање за помоћ деци у бившем олимпијском граду Сарајеву у Босни и Херцеговини, касније је проширена да помогне младим ратним жртвама широм света. Овој акцији је дат огроман подстрек након што је један освајач златне медаље као подршку приложио сав свој победнички наградни новац од једне програмске дисциплине (око 30 000 америчких долара). Иницијатори се надају да ће се олимпијска помоћ и даље наставити током будућих Игара.

Уобичајено пуштање голубова у уводној церемонији Олимпијаде свету шаље тиху поруку мира. Тај идеал мира надаље је стављен у жижу у повезаности са Зимским играма 1994, кад је председник IOC-а, Каталонац Хуан Антонио Самаран, увек изнова говорио о миру за све људе на земљи.

Идеали који ће бити остварени

Олимпијски идеали одражавају жељу која је дубоко укорењена у свим људима — жељу за братством, миром, правдом, радошћу и физичким и менталним здрављем. Овогодишње Зимске игре измамиле су велику хвалу за поновно стављање циљева Олимпијаде у средиште и о њима се говорило као о „најбољим Зимским олимпијским играма уопште“. Па ипак, олимпијски покрет још једном није удовољио својим идеалима.

Престиж и комерцијализам тежили су да преовладају над основним идеалима спортова. Такмичење се често претварало у снажно надметање које је, уместо братства и помирљивости, стварало еготизам и национализам.

Постоји ли неки начин да се те олимпијске жудње реализују? Библија показује да ће људски напори да се постигне идеалан свет подбацити. Међутим, Божје Краљевство ће ускоро предузети акцију да успостави савршене, рајске услове на земљи (Јеремија 10:23; 2. Петрова 3:13). Такав један свет се не заснива на атлетском развитку нити на лојалности олимпијским принципима и традицијама, већ на правој оданости Створитељу. Апостол Павле је рекао: „Телесно вежбање за мало је корисно, а побожност је корисна за све, имајући обећање садашњега и будућега живота.“ Стога ће за оне који данас себе увежбавају „у побожности“, резултат бити заиста здрав дух у здравом телу (1. Тимотеју 4:7, 8).

[Фуснота]

[Оквир на 14. страни]

Олимпијска религиозна мешавина

Олимпијске игре вуку корене из грчке религије. Рођене су као религиозни празник у част Зевса, врховног између грчких богова. Различита обележја савремених Игара имају ауру религиозности: свечани ритуали за олимпијску заставу, „свети“ пламен и олимпијска заклетва. Скоро сто година стара грчка химна која се пева на отварању Игара преведена је на норвешки за уводну церемонију у Лилехамеру. Ова олимпијска химна има јаке религиозне призвуке. Сматра се да је то химна Зевсу. Текст укључује следеће изјаве: „Бесмртни душе антике, ⁄ Оче истинитог, лепог и доброг, ⁄ Сиђи, појави се, проспи на нас светлост своју ⁄ ... Дај живота и ватрености тим племенитим играма! ⁄ ... Све нације гурају се да обожавају тебе, ⁄ О бесмртни душе антике!“

Преко свог сопственог Олимпијског одбора, Норвешка лутеранска црква се побринула за широк музички и религиозни програм. Једним великим међуверским пројектом представљене су све главне црквене организације. Службени олимпијски капелан и међународни и екуменски свештенички тим били су на располагању у Лилехамеру.

[Слике на странама 12, 13]

Горе: Брзи клизач граби према златној медаљи у трци на 10 000 метара

Средина: Акробате слободног стила представиле су нову олимпијску дисциплину

Доле: Такмичење у спусту — при брзинама већим од 120 километара на час

[Извор]

Фотографије: NTB