Велеградови се лагано гуше

ШИРОМ света велеградови, урбани гиганти, расту и привлаче милионе оних који су у потрази за послом, кровом над главом и удобностима градског живота. Али цена је висока. Чак и чин узимања даха у овим ширећим градовима постаје све опаснији по људско здравље.

Недавни извештај UNEP-а (Програм УН за човекову околину) и Светске здравствене организације показује да загађеност ваздуха у 20 највећих светских градова постаје драстично гора. „У неким случајевима“, каже Наша планета, часопис који UNEP објављује у Кенији, „загађеност ваздуха је толико велика као злогласни лондонски смогови пре 40 година.“ У овом погледу најгоре су погођени становници Мексико Ситија, али десетине милиона људи који живе у градовима таквим као што су Банкок, Каиро, Пекинг и Сао Пауло не пролазе много боље.

Колико је у таквим градовима ваздух опасан? Па, високи нивои главних загађивача, као што су сумпор-диоксид, угљен-моноксид и олово, опасни су на бројне начине. Њихови ефекти на тело обухватају широк опсег: респираторне и кардио-васкуларне проблеме, неуролошка оштећења и чак обољења коштане сржи, јетре и бубрега.

Шта изазива загађење? Највећи појединачни узрок у овим градовима, према Нашој планети, јесте моторно возило. Пошто се очекује да ће се садашњи број возила у свету — 630 милиона — „удвостручити у следећих 20–30 година, углавном у урбаним подручјима“, будућност за градски ваздух заиста изгледа тамно. Да ствари буду још горе, предузима се мало превентивних мера, пошто, како је примећено у извештају, у већини велеградова „постоји мала свесност о озбиљности овог проблема“. Не изненађује онда што Наша планета снажно охрабрује да такви градови дају висок приоритет мерама чији је циљ чишћење ваздуха. Уколико се то не учини, будућност је злослутна. Према процени овог журнала, „ти градови се суочавају с лаганим гушењем док се стање њиховог ваздуха и даље погоршава“.