Кад децу отимају непознате особе

„МОЛИМ ВАС ПОМОЗИТЕ НАМ ДА ЈЕ НАЂЕМО. МОЛИМ ВАС, МОЛИМ ВАС ПОМОЗИТЕ САРИ!“

Овај усрдан узвик двоје уцвељених родитеља емитован је преко телевизије широм Сједињених Америчких Држава у покушају да се пронађе њихова 12-годишња кћерка, Сара Ен Вуд. Киднапована је три недеље раније док се бициклом возила кући сеоским путем где је живела.

ОГРОМАН одред за спасавање прочешљао је шуме, пољане и оближња језера тражећи трагове нестале девојчице. Отприлике у исто време, Тина Пирајнан, један други уцвељени родитељ у суседној држави, такође је изашла пред камере молећи за своју несталу кћерку. Намамљена дуж шумског пута, десетогодишња Холи је ишчезла за мање од једног сата. Касније су њени остаци пронађени на једној пољани.

Живот за родитеље нестале деце јесте једно мучно искушење. Свакодневно воде борбу с неизвесношћу да ли је њихово дете живо, да ли је физички повређено или сексуално злостављано, или мртво, као што је био случај с малом Ешли. Ешли је отишла са својом породицом да гледа такмичење њеног брата у фудбалској утакмици. Пошто јој је додијало гледање, одшетала је до игралишта — и ишчезла. Касније, Ешлино тело је пронађено на оближњој пољани. Била је задављена.

Ужасавајућа мора

Сваке године, у Сједињеним Америчким Државама, од 200 до 300 породица доживеће ужасавајућу мору да им дете буде киднаповано и да затим можда више никада поново не виде своје дете живо. Иако се чини да је број мали у поређењу с другим почињеним насилним злочинима, страх и терор који се шире кроз читава друштва погађају хиљаде људи. У шоку, они се питају: ’Како се овде могла догодити таква трагедија? Да ли ће моје дете бити следеће?‘

У Сједињеним Америчким Државама, годишњи број извештених случајева отете деце износи између 3 200 и 4 600. Две трећине или више сексуално су нападнути. Ернест Е. Ален (Ernest E. Allen), председник Националног центра за несталу и искоришћену децу, приметио је: „Основни разлог је сексуалне природе, након кога следи заокупљеност убиством.“ Такође, према Министарству правде, сваке године, изврши се преко 110 000 других покушаја отмица, углавном од стране аутомобилиста, обично мушкараца, који покушавају да намаме дете у свој ауто. Друге земље такође доживљавају талас насиља према деци.

Да ли друштво дели кривицу?

С обзиром на убијање деце, један аустралијски истраживач показује да то „није случајан догађај“. У својој књизи Убиство невиних — убице деце и њихове жртве (Murder of the Innocents—Child-Killers and Their Victims), Пол Вилсон (Paul Wilson) наводи да су „и убице и убијени упетљани у један зачарани круг које је створило само друштво“.

Може изгледати чудно размишљати о томе да друштво може бити одговорно за ову трагедију, или да јој барем доприноси, пошто већина људи сматра да су искоришћавање и убијање деце грозни поступци. Ипак, индустријализована друштва, и чак многа мање развијена друштва, засићена су филмовима, телевизијским продукцијама и штивом за читање који величају секс и насиље.

Сада има све више и више тврдих порнографских филмова који приказују децу и чак одрасле који су прерушени у децу. Они приказују експлицитни секс и насиље које укључује децу. Вилсон је надаље забележио у својој књизи да постоје наслови филмова као што су Смрт младих, Лагано мучење и Раскомадавање за почетнике. Колико велику публику има садистичко насиље и порнографија? Она је мултимилијардерска индустрија!

Детаљисано насиље и порнографија имају огроман утицај на живот оних који искоришћавају децу. Један осуђени сексуални преступник који је усмртио пет дечака признао је: „Ја сам хомосексуални педофил осуђен за убиство, а порнографија је била одлучујући фактор у мојој пропасти.“ Професор Берит Ас, са Универзитета у Ослоу, објашњава какав утицај има дечја порнографија: „Направили смо велику грешку крајем 1960-их. Веровали смо да би порнографија могла заменити сексуалне злочине дајући одушка сексуалним преступницима и дозволили смо је. Сада знамо да смо погрешили: таква порнографија легализује сексуалне злочине. Она наводи преступника на размишљање: ’Ако то могу да гледам, онда то могу и да радим.‘“

Жеља одраслих за узбуђењем ескалира онда кад постају одани порнографији. Као последица тога, неки су спремни да користе или принуду или насиље како би се докопали деце за своју развратну употребу, укључујући силовање и убиство.

Постоје и други разлози за отимање деце. У неким земљама оно се повећава због лоших економских услова. Намамљени великим новчаним износима откупнине коју ће платити богате породице, киднапери циљају на децу. Сваке године многа деца бивају украдена и продата клановима за усвајање који их транспортују изван земље.

Ко сачињава највећи део нестале деце? Шта им се дешава? Следећа два чланака размотриће ову ствар.

[Оквир на 6. страни]

Милиони деце се проституишу

Према Уједињеним нацијама, око десет милиона деце, углавном у земљама у развоју, присиљено је на проституцију, од којих су многа киднапована. Овај рђави занат напредује у Африци, Азији и Јужној Америци заједно с порастом иностраног туризма. У неким подручјима, од милиона туриста, нарочито из богатијих земаља, око две трећине су „сексуални туристи“. Али постоји дан обрачуна, пошто су људски злочини „откривени пред очима онога коме ми треба да одговарамо“, Јехове Бога (Јеврејима 4:13).

[Слика на 5. страни]

Отмица детета је ужасавајућа мора