Помрачење Сунца и фасцинантност астрономије

ЗА НЕКЕ људе у Северној Америци 10. мај 1994, био је јединствен дан. Била је то прилика за прстенасто Сунчево помрачење Месецом. За неколико кратких сати, милиони су постали свесни фасцинирајуће науке, астрономије. Али шта је у ствари помрачење?

Помрачење се догађа кад постоји „делимично или потпуно заклањање, у односу на одређеног посматрача, једног небеског тела другим“ (The American Heritage Dictionary of the English Language). Сунчево или Месечево помрачење може се догодити само кад су Земља, Сунце и Месец у скоро правој линији. Да ли ће то бити Сунчево или Месечево помрачење зависи од тога које небеско тело је заклоњено. Понекад Земља баца своју сенку на Месец, изазивајући месечево помрачење. С друге стране, у мају прошле године Месец је бацио своју сенку на Земљу, у уском обручу чија је ширина варирала од 230 до 310 километара. Како је Месец постепено пролазио између Земље и Сунца, скоро је потпуно заклонио Сунце. Путања сенке ишла је преко Тихог океана и затим Северне Америке од југозапада ка североистоку. Изгледало је као да Месец лагано просеца свој пут испред Сунца. У ствари, сенка је путовала преко Земље брзином од приближно 3 200 километара на час.

Да би се ово помрачење посматрало без штете по очи коришћене су све врсте метода. Неки су гледали кроз маске за вариоце. Други су користили јаке филтере. Опет други су тај лик бацали на папир кроз рупу од игле. Једна жена фотограф је дала да јој неко држи цедиљку, и како је светло пролазило кроз рупице, на тлу је стварало вишеструке ликове помрачења. Слични ефекти примећени су док је светло пролазило кроз лишће дрвећа. Још један метод био је пропустити светлост кроз двоглед како би се добио двоструки лик на тамној површини.

Чак пет Сунчевих помрачења и до три Месечева помрачења могу се десити у току једне године. „Барем два Сунчева помрачења неке врсте морају се догодити сваке године“, каже The International Encyclopedia of Astronomy. Међутим, свако је видљиво с различитих локација. Због тога свако ко је из суседних Сједињених Држава пропустио помрачење из 1994. мораће да чека до 2012. за другу прилику или да путује у Перу, Бразил, или Сибир ради неког ранијег помрачења.a

Мистерија потпуног помрачења

Потпуно Сунчево помрачење, кад Месец тотално заклони Сунце, у прошлим вековима изазивало је страх и панику. Зашто? The International Encyclopedia of Astronomy примећује: „Мистерија потпуног помрачења унапређена је јер неупућени немају никакво упозорење о предстојећем спектаклу пошто се Месец не може видети како се приближава Сунцу.“ Овај спектакл укључује следећа обележја: „Небо постаје тамније, често са сабласним зеленкастим нијансама што је прилично неописиво и прилично другачије од затамњења које изазивају облаци... За време последњих неколико секунди делимичне фазе светлост рапидно слаби, приметљиво постаје хладније, птице се смирују на легалу, неке цветне латице се затварају, и ветар обично ослаби... Тама се спушта на предео.“

У својој књизи The Story of Eclipses, Џорџ Чејмберс (George Chambers) извештава о „једном од најпознатијих помрачења средњовековног времена... видљивог као потпуно помрачење у Шкотској“, које се десило 2. августа 1133. Вилијам од Малмсберија написао је : „Сунце је тог дана у шестом сату завило своје славно лице... у језиву таму, узрујавајући срца људи помрачењем.“ Древни Англо-саксонски дневник (Anglo-Saxon Chronicle) рекао је да су „мушкарци били јако зачуђени и застрашени.“

Чејмберс је такође забележио сликовит извештај о помрачењу Месеца које се догодило 2. септембра 1830, о којем су известила два путника у Африци: „Кад је Месец постепено постајао заклоњенији, страх је надвладао свакога. Како је помрачење бивало веће, постајали су још више престрашени. Сви су у великом узбуђењу отрчали да обавесте свог суверена о ситуацији, јер није било ни једног јединог облака који би изазвао тако велику сенку, а нису могли схватити природу или значење помрачења.“

У скоријим временима, астрономска испитивања су ублажила страхове човечанства од Сунчевог помрачења — ми знамо да ће се Сунце поново појавити.

Како су Језуити искористили Сунчево помрачење

Раније у 1629, Језуитски мисионари у Кини били су у стању да стекну цареву наклоност уз помоћ једног Сунчевог помрачења. Како су то урадили?

Језуити су приметили да „је кинески лунарни календар имао грешку, и то већ вековима. Царски астрономи увек су изнова грешили приликом предвиђања помрачења Сунца... Велика шанса за Језуите пружила се кад се једно помрачење очекивало ујутро 21. јуна 1629. Царски астрономи су предвиђали да ће се помрачење десити у 10.30 и да ће трајати два сата. Језуити су предсказали да помрачења неће бити све до 11.30 и да ће трајати само два минута.“ Шта се десило?

„Пресудног дана, како је 10.30 дошло и прошло Сунце је сјало у пуном сјају. Царски астрономи су погрешили, али да ли су Језуити били у праву? Касније, баш у 11.30, помрачење је започело и трајало два кратка минута, као што су Језуити предвидели. Њихово место у Царевом поверењу сада је било сигурно“ (The Discoverers, од Данијела Бурстина ⁄Daniel J. Boorstin⁄).

Астрономија у Библији

Астрономске информације се чак пружају у Библији. Неколико констелација споменуто је у Јововој књизи. Надаље, Јехова је позвао своје слуге да испитају небеса, не ради проучавања астрологије или другог кривог обожавања, већ да би ценили грандиозност његовог стварства. Исаија је био надахнут да напише: „Подигните очи своје и гледајте! Ко је све то створио? Ко ли војску води њихову? Он свакога по имену зове и с велике силе његове ни једно не изостаје“ (Исаија 40:26).

Јов је обзнанио Створитељеву врховност када је о њему рекао: „Велика је кола [Велики Медвед] он звездана и Орион [Орион, то јест небески ловац] и Плејаде [звездано јато у сазвежђу Таурус, то јест Бик] начинио, и звезде на јужном небу [разуме се да значе сазвежђа Јужне хемисфере]“ (Јов 9:7-9).

Како ће фасцинантно проучавање астрономије бити кад Јехова да вечни живот послушном човечанству! Тада ће се енигме свемира прогресивно откривати кад дођемо до разумевања Божјих намера у вези с тим пространим свемиром. Тако ћемо бити у стању да Давидове речи поновимо с још више осећања: „Кад небеса твоја гледам, дело прста твојих, и месец и звезде што си поставио, шта је човек да га се опоменеш, син човечји да се о њему бринеш?“ (Псалам 8:3, 4).

[Фуснота]

[Извор слике на 12. страни]

Фото, љубазношћу NASA/филмске корпорације Finley-Holiday