Одуговлачење — крадљивац времена

„Одуговлачење је крадљивац времена“ — Едвард Јанг (Edward Young), око 1742.

СТАНИ! Не одлажи овај чланак! Ти знаш шта би се могло десити. Могао би га одложити и рећи: „Интересантан је наслов, али сад немам времена да га прочитам. Касније ћу се вратити на њега.“ Али то касније можда никад неће доћи.

Не одуговлачи с читањем чланка о одуговлачењу! Штопуј време. Вероватно ћеш овај чланак моћи да прочиташ за отприлике пет минута. Тада ћеш довршити читање отприлике 10 посто читавог часописа! Погледај на сат и сада почни с мерењем. (Већ си прочитао 5 посто овог чланка!)

Да ли је то одуговлачење?

Уколико одлажеш — отежеш оно што би могао или што би требало сада да урадиш — онда одуговлачиш. Другим речима, ти за сутра одлажеш оно што можеш урадити сада, данас. Онај који одуговлачи одгађа акцију и кад је та акција оно што је потребно.

Надзорник тражи од службеника неки извештај; родитељи траже од свог детета да почисти собу; жена моли свог мужа да поправи славину. „Био сам исувише заузет“ или „заборавио сам“, или „нисам имао времена“ су изговори који се дају ради тога што се тога нисмо латили. А реалност је да мало ко нас воли да ради извештаје или да чисти собе или поправља водовод кад има и пријатнијих ствари. И онда их одлажемо, одгађамо да их урадимо.

Међутим, да ли си знао да понекад није одуговлачење кад нешто одложимо за касније? Једна бизнисменка која добије неки захтев и не зна шта с њим да уради оставља га у кутију на свом столу с натписом „суспендовано“. После неколико недеља, она поново прегледава ове ствари и утврђује да за половину њих више није потребно ништа урадити. Оне су се саме решиле или се више не захтевају. Уколико ниси сигуран у вези с тим да ли да одлажеш или да делујеш, покушај да утврдиш шта ће се десити уколико никад не урадиш оно што одгађаш. Хоће ли исход вероватно бити бољи уколико то урадиш или ће бити гори?

Уколико можеш а и треба сада да предузмеш акцију, а одгађање те потребне акције би касније могло створити више проблема, одлагање је онда одуговлачење. На пример, прање судова након што су неко време одстајали је теже јер захтева рибање. Отезање у погледу одржавања кола може касније имати за последицу скупе поправке. Кашњење код плаћања неког рачуна може имати за последицу веће наплате или губитак услуга. Једна жена је израчунала да су њена закаснела плаћања за саобраћајне прекршаје, видео-касете и књиге из библиотеке које нису враћене на време укупно износила 46 долара у каснијим плаћањима! То је било само за један месец!

Хватање лопова

Разуми због чега одуговлачиш. Сагледај следеће разлоге, и види можеш ли идентификовати који се од њих подудара с тренутним подухватом који још ниси започео или завршио:

Навика:

Ако чекам до последњег минута, имаћу више мотивације да га довршим.

Уживам у узбуђењу које имам кад га обављам баш у задњем тренутку.

Чекаћу док ме шеф не подсети неколико пута, и тада ћу знати да је то нешто што он заиста жели да буде урађено.

Имам толико тога да радим да ми само критичне ствари обузимају пажњу.

Став:

Немам жељу или подстрек да обавим тај задатак.

Кренем на ствари онда кад осећам да сам за то да их урадим.

Желим да радим нешто друго.

Недостаје ми самодисциплина.

Страх:

Нисам сигуран да то могу урадити.

Немам довољно времена да то урадим.

То је превелик подухват. Треба ми помоћ.

Шта ако не успем или не завршим?

Морам набавити материјал да бих завршио тај подухват.

Плашим се да ћу бити критикован или посрамљен.

Различити људи одуговлаче у различитим фазама. Неки одуговлаче пре него што започну јер подухват сматрају превеликим. Други га започну, али на пола пута ентузијазам замре, и они одлажу да га доврше. Опет, други се прилично приближе његовом завршетку али почну други, остављајући први недовршен. (Узгред, добро напредујеш. Већ си на половини овог чланка.)

Твоји разлози за незапочињање или недовршавање неког подухвата могу пасти у све три категорије. У књизи Навика сад (The Now Habit), Нил Фјоре (Neil Fiore) написао је: „Три главна проблема који су у основи већине проблема с одуговлачењем: осећати се као жртва, бити опхрван, и страх од неуспеха.“ Који год да су разлози, уколико свој прст можеш уперити на узроке, бићеш ближе решењу.

Уколико ниси сигуран због чега одуговлачиш, води једнонедељни дневник о својим активностима у интервалима од пола сата. Утврди како трошиш своје време. То нам заиста може отворити очи да видимо колико времена трошимо на релативно неважне ствари између важних задатака. Али шта онда?

Размишљај о последицама

Очекивање да ће се нешто обавити без улагања напора може изазвати одвратан осећај. Како се приближаваш очекиваном року, почињеш да осећаш притисак и забринутост. Како се ова осећања појачавају, твоје креативне способности могу постати спутане. Ти ниси толико склон да одмераваш или процењујеш различите начине за достизање циља већ си углавном заинтересован само да га обавиш.

На пример: додељено ти је да одржиш неку презентацију. Вече пре тога, ти седнеш да би неколико речи записао на папир. Ниси утрошио довољно времена да истражиш своју тему, па импровизујеш. Можда уз само мало више напора, ти би могао укључити искуства, потпорне информације, или табеле како би својој публици помогао да дочара ту тему.

Још једна последица која је ту кад неки подухват одлажемо јесте неспособност да се опустиш кад имаш слободно време. То је због тога што имамо тај џангризави осећај (или неког џангризавог ко нас подсећа) да смо подухват оставили неурађен.

Шта могу урадити?

Направи списак. Учини то једно вече раније. Стави на папир ствари које сутрадан желиш да урадиш. На овај начин нећеш нешто заборавити, и видећеш свој напредак док означаваш урађене ствари. С десне стране сваке ствари запиши колико ће ти времена по твојој процени бити потребно да би довршио тај задатак. Уколико правиш списак ствари ’Да се уради‘ за један дан, запиши минуте. Уколико правиш списак подухвата, запиши сате. Тај списак прави једно вече унапред. Узми неколико минута да припремиш свој списак за наредни дан. Имај при руци месечни календар. Како добијаш задатке и задужења, упиши их.

Кад правиш преглед послова за сутра, одреди приоритет ствари из твог календара, стављајући А, Б, В, и тако даље одмах до сваке ствари коју треба завршити. Неки људи боље обављају посао ујутро, други поподне или увече. Своје највеће подухвате закажи у своје најбоље време. Мање пријатне ствари стави испред пријатнијих.

Научи да гледаш на сат. Уколико увек касниш, и дословно трчиш јер си закаснио, научи да гледаш на сат. То јест, направи прецизну процену о томе колико ће ти времена бити потребно за неки задатак. Додај неколико екстра минута за тај задатак ради „катастрофе“ која би се могла догодити. Не заборави да оставиш времена између састанака. Потребно је додати и време за пут. Не можеш један састанак завршити у 10.00 и на другом бити у 10.00 чак и ако је он у суседној соби, а камоли кад је на другом крају града. Остави довољно времена између њих.

Повери. Ми често покушамо да све сами урадимо иако то можда увек не морамо. Нека друга особа би могла бити у могућности да преда пакет уместо нас уколико знамо да ће ићи у пошту.

Подели. Понекад не започињемо с неким новим подухватом због његове величине. Зашто неки велики задатак не би поделио на мање? Како довршавамо мање задатке, видећемо наш напредак и бићемо охрабрени да довршимо следећу фазу.

Планирај прекиде. У нашем радном дану увек постоје прекиди — телефонски позиви, посетиоци, проблеми, пошта. Ми желимо ефикасно радити, што укључује рад с другим људима који такође имају своје рокове. Уколико се бринемо само за то да ефикасно радимо, постаћемо узнемирени кад нас други прекидају у нашим активностима. Зато, планирај прекиде. Свакодневно остављај времена за непланиране догађаје. Кад се десе, можеш се постарати око њих, знајући да си за њих оставио нешто времена.

Награди. Кад правиш свој распоред, интензивно или концентрисано деловање треба да планираш за отприлике 90 минута. Не заборави да у распоред ставиш време за припрему посла. Након што си у стварности започео с послом и радио отприлике сат и по, може ти бити потребан кратак предах. Уколико радиш у некој канцеларији, паузирај, протегни се, и промисли. Уколико радиш напољу, узми неко освежење. Награди себе за свој рад (Проповедник 3:13).

Помисли само, завршио си овај чланак за отприлике пет минута након што си прочитао наслов. Могао би бити на свом путу опоравка!