Зашто је вашем телу потребно спавање

„ШТА бих дао да се једном добро наспавам!“ Оваква жалба данас је уобичајена. Многи људи се непрестано упињу, и свакодневни стрес и напетости савременог живота узимају свој данак.

Доктори, полицајци, ватрогасци, возачи камиона, радници с ротирајућим сменама, мајке с малом децом и многи други јесу међу онима који су рањиви на лишавање од сна потребног њиховим телима. Милиони људи који доживљавају фрустрације повезане с неиспаваношћу дубоко су заинтересовани да сазнају како имати дубок, освежавајући сан.

Улога спавања

Спавање, или барем један период одмора, изгледа да је универзално међу живим створењима. Уколико сте имали или имате кућне љубимце као што су мачке, пси или птице, без сумње сте приметили да се мачке и пси редовно склупчају и утону у сан, и да птице постају мирне и одлазе на спавање кад падне мрак. Скоро све животиње, птице и инсекти имају потребу за спавањем, или барем за периодима смањене активности. За људе, спавање је апсолутна обавеза.

Неки људи мисле да је спавање само један период одмора. Али, оно је више од тога. „Спавање је у ствари један компликовани процес затезања и опуштања мишића, дизања и спуштања крвног притиска и убрзавања и успоравања пулса и у којем ум производи своје сопствене домаће филмове“, каже The Toronto Star. „Кад особа заспи“, наводи The World Book Encyclopedia, „целокупна активност се смањује и мишићи се опуштају. Брзина куцања срца и дисања се смањује.“

Иако су научници, доктори и истраживачи спавање проучавали многе деценије, основне мистерије у вези с његовом виталном улогом остају. Ови истражитељи чак нису открили ни шта је у ствари спавање или зашто спавамо. Др Елиот Филипсон (Eliot Phillipson), из лабораторије за испитивање спавања у Торонтској болници краљице Елизабете, каже: „Ми не познајемо критичне биолошке догађаје који се дешавају у сну који нас обнављају.“

Током спавања, у нашем телу се дешавају промене које утичу на наш имунолошки систем. Делови тела се опуштају и одмарају, неутралишући истрошеност од дневних активности. Генерално чишћење које се спроводи преко крвотока ефикасно функционише, и обнавља се хемијска равнотежа. Тако се спавање може упоредити с радницима из ноћне смене који долазе да би поправили и очистили ствари за следећи дан.

Једна од најважнијих функција спавања јесте да нервном систему допусти да се опорави од употребе током дана. Као што The World Book Encyclopedia каже, „спавање телу обнавља енергију, а нарочито мозгу и нервном систему.“

Колико спавања?

Већини одраслих особа потребно је седам или осам сати спавања сваке ноћи. Некима треба мање, некима више. Постоје неки који кажу да им је сасвим довољно четири или пет сати, иако неки од њих можда преко дана мало дремну. Одојчади је потребно много више спавања него одраслима.

Нарочито кад људи зађу у године, могу установити да се у току ноћи неколико пута буде. Неки могу мислити да је ово знак почетка озбиљних проблема са спавањем. Међутим, иако старији људи можда немају исти квалитет сна који су имали кад су били млађи, експерименти су показали да буђење неколико пута у току ноћи није знак за узбуну. Обично је за већину који то чине време будности кратко, можда само неколико минута, пре него што поново утону у сан.

Ипак, без обзира на то колико година особа има, она не треба да очекује да има једнако дубок сан преко целе ноћи. Спавање се одиграва у циклусима дубљег сна који се смењује с лакшим сном. У току ноћи, особа може имати пуно ових циклуса.

Опасности од неиспаваности

„Истраживачи постају све више забринути због броја људи који превише мало спавају. Хронична неиспаваност, упозоравају они, може имати опасне последице и за нас саме и за људе око нас“, извештава The Toronto Star.

„Људи лишени сна губе енергију и постају нагли. Након два дана без сна, особа установљава да је дужа концентрација напорна. . . . Праве се многе грешке, нарочито у рутинским задацима, и пажња опада у неким тренуцима. . . . Људи који не спавају више од три дана имају велике потешкоће да јасно размишљају, гледају и чују. Неки имају периоде халуцинација током којих виде ствари које у стварности не постоје“, прича The World Book Encyclopedia.

Тестови су утврдили да након четири дана неспавања, испитаник је могао да обави само неколико рутинских задатака. Они задаци који захтевају пажњу или чак минимум менталне агилности постали су неподношљиви. Губитак концентрације и менталне агилности нису били најгори чиниоци. Након четири и по дана, постојали су знаци делиријума, а визуелни свет особе постао је сасвим гротескан.

Неиспаваност може водити до озбиљних проблема. Зар је једна поспана особа заспала за воланом возећи ауто и била укључена у фаталну несрећу. Неспавање такође може довести до породичних и брачних проблема, јер упорна неиспаваност човека чини раздражљивим и тежим за сарадњу. Добро се наспавати важније је него што неки можда мисле.

Добро се наспавати

Специјалиста на пољу спавања др Џефри Липсиц (Jeffrey J. Lipsitz) из Центра за поремећаје спавања метрополитског Торонта предлаже следеће да бисте се добро наспавали. Спавајте у сигурној, тихој, мрачној околини и на удобном кревету. Немојте дремати касно у току дана, чак и ако сте прошле ноћи лоше спавали; покушајте да останете будни и да одете у кревет у ваше уобичајено време. Избегавајте кофеин пре времена за кревет. Не користите кревет за читање или гледање ТВ-а. Одржавајте редовне сате спавања, пошто ће то телу помоћи да стекне константан ритам сна и будног стања.

Уходајте се у рутину да поступно смањујете активност пре одласка у кревет. Избегавајте да радите ствари које могу нагињати да вас узбуде и више пробуде. На пример, избегавајте узбудљиве филмове, ТВ програме или узбудљив материјал за читање. Ако имате стимулишући разговор баш пре него што одете у кревет, то такође може нагињати да вас задржи будним.

Некима помаже купање у топлој (не врућој) води или читање лаког штива које не стимулише. Такве могу бити и ствари које успављују, као што су топло млеко, млаћеница, мало вина, или биљни чајеви од хмеља, нане или камилице — али не и чајеви с кофеином.

Међутим, уопштено је прихваћено да поступно смањивање активности само по себи може бити недовољно. Здрав, уравнотежен живот с редовним вежбањем и слободан од брига и фрустрација које изазива похлепа, љубомора, непријатељство и амбиција доприноси способности да се добро наспавате. Тако и живот слободан од препуштања јелу и пићу и живот ослобођен несреће коју доноси неморалност.

Задовољавање духовне потребе може играти значајну улогу у томе да имате дубок, миран сан. То ће нам помоћи да разумемо овај комплексни свет у којем живимо и да тежимо за уравнотеженим начином живота који задовољава. Мудар Божји слуга охрабрује нас да развијемо увид и да се држимо Јеховине мудрости, јер ће нас то довести до „пријатног и срећног живота“. Затим додаје: „Када легнеш нећеш бити у страху, кад починеш лаган ће ти санак бити“ (Пословице 3:21-24).

[Истакнути текст на 18. страни]

Већини одраслих особа потребно је седам или осам сати спавања сваке ноћи

[Слика на 18. страни]

Хронична неиспаваност може имати опасне последице

[Слика на 18. страни]

Многи људи имају велике потешкоће да заспу