Пременструални синдром — мит или реалност?
Њено понашање је чудно и непредвидиво. Једног тренутка је сагласна; следећег је свадљива. Изговара речи безнадежности. Упркос вашим изразима утехе, она претерано реагује на оно шта кажете или радите. Мало спорно питање вероватно ће се преувеличати и постати уље за распламсалу ватру. Након неколико дана, или око недељу дана, ова „друга“ жена изненада нестаје и она још једном постаје она нормална ... за неко време.
ДОДУШЕ, не пролазе све жене кроз такве драматичне промене расположења. Међутим, пре почетка менструације, неке жене могу препознати у себи ову женску копију др Џекила и г. Хајда. Шта узрокује такве промене расположења? Да ли је такво понашање заиста последица промена током менструалног циклуса?
Шта је ПМС?
Према часопису American Journal of Psychiatry, жене које доживљавају „циклично појављивање симптома који су довољно озбиљни да ремете неке аспекте живота“ и који се доследно појављују пре менструације можда пате од ПМС-а (пременструалног синдрома). Иако не постоје лабораторијски тестови који могу дијагнозирати ПМС, жене с ПМС-ом морају у току сваког циклуса доживети фазу од једне или две недеље без симптома. Према овој дефиницији, доктори процењују да само 10 процента жена пати од ПМС-а.
Други лекари имају другачије гледиште о ПМС-у. Они образлажу да велики проценат жена, између 40 и 90 процената пати од ПМС-а. Они показују да овај термин укључује доживљавање разних бољки као што су добијање на тежини, умор, бол у зглобовима, грчеви у стомаку, мигрене, раздражљивост, осетљивост груди, напади плача, жудња за храном и промена расположења. Више од 150 симптома је повезано с ПМС-ом. Жене, као и оне које више немају менструацију, могу доживљавати све или неке од ових симптома. Међутим, жена обично доживљава ПМС у својим тридесетим годинама. За већину жена, ПМС симптоми су мучни али се с њима излази на крај. У овом чланку усредсредићемо се на оне које пате од мање озбиљног ПМС-а.
Ненси Рим, истраживач на универзитету у Мичигену, известила је да се на ПМС гледа као на „општи здравствени проблем“ у Сједињеним Државама, али у другим земљама постоје многе разлике у врсти и јачини симптома. „Неке извештавају о много значајнијим телесним симптомима, а друге културе извештавају више о емоционалним симптомима“, рекла је. Рим, која је истраживала у Кини, наводи Кинезе као пример. „У кинеској култури није у реду имати емоционалне симптоме.“ Као последица, приметила је, када их питају за менструалне проблеме жене ће се усредсредити на грчеве.
Почеци ПМС-а
Др Роберт Т. Френк из Њујорка, први је разматрао ПМС 1931. године у свом реферату „Хормонски узроци пременструалне напетости“. Он је посматрао жене које су патиле од умора, недостатка концентрације и нервне напетости пре менструације.
Двадесет две године касније Кетрин Далтон и Рејмонд Грин, енглески лекари, у медицинском журналу објавили су реферат у коме су сковали термин „пременструални синдром“. Др Далтон је указивала на ПМС као на „најуобичајенију и вероватно најстарију болест на свету“. Њена открића о дејству које ПМС може имати на понашање жене истакла су се 1980. Њу и друге докторе позвали су да дијагнозирају две Британке оптужене за убиство. Они теоришу да хормонална варирања могу утицати на понашање жене у току менструалног циклуса. Засноване на дијагнози ПМС-а, оптужбе за убиство смањене су у оба случаја. У једној одлуци оптужена је добила мању казну за убиство без предумишљаја на основу „смањене одговорности“.
Инциденти деструктивног понашања од стране жена, као претходни, изгледа да су изоловани случајеви. Узрок таквог понашања и мање забрињавајућих симптома које већина жена доживљава отприлике у време менструације и даље се разматра на страницама медицинских и немедицинских часописа.
Да ли је такво понашање заиста резултат цикличних хормоналних варирања у женском телу? Или је идеја о хормонима који бесне и о непослушном женском телу једноставно мит? Постоје разлике у мишљењу о томе какво дејство, ако уопште постоји, хормонална варирања имају на понашање жене. Многи истраживачи и доктори слажу се да боље разумевање узајамног деловања између мозга и хормона јајника у току менструалног циклуса јесте кључ да се сазна зашто неке жене пате од ПМС-а.
Менструални циклус
Отприлике једном сваке четири недеље, женско тело улази у веома комплексан циклус хормоналних варирања. Реч „менструација“, на коју многи указују као на „проклетство“, потиче од латинске речи мензис, што значи „месец“.
Да би започео циклус, хипоталамус мозга шаље поруку хипофизи. Кад прими поруку, хипофиза лучи ХГХ (хипофизни-гонадотропни хормон). ХГХ путује кроз крв до јајника и покреће производњу естрогена. С повећаним естрогеном, хипофиза реагује тако што шаље ЛХ (лутеинизирајући хормон). ЛХ успорава лучење ХГХ. Једна јајна ћелија сазрева и путује до материце. Након што је јајна ћелија ослобођена, лучи се хормон прогестерон. Ако се јајна ћелија не оплоди, нивои прогестерона и естрогена брзо опадају.
Без хормона који би је подржавали, слузокожа материце се распада и преко вагине се избацује с крвљу, течношћу и нешто ткива. Потребно је три до седам дана да материца жене потпуно одбаци слузокожу, чиме се завршава један менструални циклус. Кад се један циклус заврши, мозак поново ослобађа хормоне, и тако сигнализује почетак новог циклуса.
Битка хормона?
Неки наводе да је неуравнотеженост естрогена и прогестерона то што доводи до пременструалних симптома код жене. Они тврде да хормони обично раде заједно како би постигли савршену равнотежу. Када се један више произведе од другог, долази до битке и губици остају у женском телу.
Повећани нивои естрогена могу проузроковати да се неке жене осећају раздражљиво. За друге, преовладавање прогестерона узрокује да се осећају депресивно и уморно.
Други истраживачи се не слажу с теоријом да хормонална неуравнотеженост узрокује ПМС. Они наводе да психолошки и социјални фактори играју главне улоге у производњи пременструалних симптома код извесних жена. Публикација Patient Care, у извештају о узроцима ПМС-а, наводи да „нису пронађене никакве очигледне разлике у примерима, размерама, количинама или темпирању хормона полних жлезда код жена с озбиљним ПМС-ом или без њега.“
Стрес, на пример, може убрзати, одуговлачити или појачати ПМС симптоме. Књига PMS—Premenstrual Syndrome and You: Next Month Can Be Different примећује: „Стрес спречава ослобађање хормона а неодговарајуће снабдевање хормона може водити до једне врсте хормоналне неуравнотежености која погоршава ПМС симптоме.“ Здравствени, финансијски или породични проблеми могу изгледати да су интензивнији и да се теже излази на крај с њима пре менструације.
Страх од жигосања
Неки истраживачи тврде да се на жену може гледати као на мање пожељног радника или доносиоца одлуке ако показује симптоме повезане с менструацијом. „То је начин на који друштво држи жене на њиховом месту. Ако сте неподесни једном месечно, то значи да не треба да радите ове озбиљне, моћне и утицајне ствари“, наводи Барбара Самер, психолог.
Други истраживачи тврде да су жене прихватиле ПМС јер им дозвољава да користе то стање као изговор за њихово понашање. У једном интервјуу у часопису Redbook, др Карол Таврис, аутор књиге The Mismeasure of Woman, наводи да ПМС „дозвољава женама да кажу ’Шта то здравствено није у реду са мном?‘, а не ’Шта није у реду с мојим животом што чини да се осећам тако бедно?‘“
Жене психијатри су се 1985. на Одбору за жене АУП-а (Америчко удружење психијатара) бориле против убрајања ПМС-а у дијагностички и статистички приручник АУП-а. Премда је наведен у додатку текућег приручника (1987) као „дисфорични поремећај закаснеле жуте фазе“, оперативна група АУП-а предложила је да се унесе као „пременструални дисфорични поремећај“ (ПМДП) у главни текст следећег издања. Уношењем у приручник постаће званични психијатријски поремећај.
„Њему уопште није место у књизи зато што то није ментални поремећај“, примећује др Пола Каплан, бивши саветник оперативне групе. „Следећи пут када жена буде номинована за јавног тужиоца, питаће је: ’Да ли имате ПМДП?‘“ рекла је.
Потрага за олакшањем
Медицинска професија наставља да дебатује о питању ПМС-а. Појављују се многе теорије о тачном узроку и лечењу ПМС-а. Неки доктори сматрају да можда постоји 18 врста ПМС-а, и да свака производи различите симптоме. Једно недавно истраживање је известило да цинк може играти улогу у покретању ПМС симптома. Друго истраживање је сугерисало да недостатак витамина Б6 може бити корен проблема тако што изазива благу депресију код неких.
Жене су, у потрази за олакшањем од поновљених ПМС симптома, покушале с лечењима као што су фото-терапија, контрола спавања, технике дубоке релаксације, антидепресивни лекови и супозиторијуми прогестерона. Досад није пронађено никакво доследно ефективно лечење.
Жене које пате пре менструације од симптома с којима се не може изаћи на крај треба да се консултују с доктором. Сваки случај ПМС-а је јединствен, а свака жена заслужује исправан медицински савет и прикладну бригу. Пошто ПМС може наликовати другим озбиљним стањима, као што су болест штитњаче, ендометритис и депресија, важан је лекарски преглед.
Препоручује се да пре прве посете доктору, жена води детаљан дневник или календар физичких и емоционалних симптома које доживљава пре менструације. То што зна дане кад је склона промени расположења, раздражљивости или депресији може јој помоћи да према томе усклади свој распоред. Такође јој може помоћи да утврди да ли пати од ПМС-а.
Доктори могу препоручити да смањи факторе који проузрокују стрес у њеном животу. Хранљива дијета и редовно вежбање такође могу сузбијати ПМС. Ниско протеинска дијета богата угљеним хидратима поправила је расположења неких жена које су пре менструације биле депресивне, каже једна универзитетска студија. Редован тренинг или брзо ходање у току дана могу такође помоћи у борби против умора и утучености.
Наравно, чланови породице, а нарочито супруг, могу помоћи. Они треба да теже да буду посебно љубазни, пажљиви и пуни разумевања када јој месечни циклус задаје тешкоће.
Дебата се наставља
Неки тврде да то што се нормалне емоционалне и физичке промене које жена доживљава у току менструалног циклуса означавају као „синдром“ јесте нетачно. А други не верују у ПМС, тако што тврде да то жигоше жене.
Међутим, за многе жене ПМС је стваран. Сваког месеца, доживљавају симптоме који отежавају излажење на крај с породицом и послом. Потрага за олакшањем и разумевањем може се показати као разочаравајућа док многи из медицинске професије и лаици настављају да дебатују о стварности ПМС-а.
[Слика на 15. страни]
Чланови породице могу помоћи тако што ће бити посебно љубазни и пажљиви