Значење иза маске

ДРВОСЕЧА СЕ УПУЋУЈЕ КА ЈЕДНОМ ДРВЕТУ У ЦЕНТРАЛНОАФРИЧКОЈ ШУМИ, СА СЕКИРОМ У РУЦИ. ЊЕГОВА МИСИЈА ЈЕ РЕЛИГИОЗНА, МИСИЈА КОЈА СЕ БЕЗБРОЈ ПУТА ОБАВЉАЛА У АФРИЦИ ТОКОМ МИЛЕНИЈУМА̂.

ТАЈ дрвосеча верује да у дрвету пребива дух који заслужује дубоко поштовање. Да би се заштитио од гнева тог духа, дрвосеча се консултовао с једним видовњаком пре него што је кренуо у шуму. Затим се подвргао церемонији чишћења и принео жртву духу тог дрвета.

Он удара дрво својом секиром. Стављајући своје усне на усек, он потом сиса мало сока да би постигао сродство с дрветом. Након што је дрво оборено, он га оставља на земљи неколико дана како би дао духу довољно времена да нађе дом негде другде. Он верује да дрво има своју сопствену моћ упркос одласку духа. Сила дрвета је тако јака да они који га обрађују морају, ради своје личне заштите, пажљиво следити прописане традиционалне ритуале.

У вештим рукама резбара, комад дрвета постаје маска. Док маска добија облик, верује се да тај комад дрвета стиче растућу моћ. Резбар нема слободу да направи било који облик који жели; он се мора повиновати традиционалном лику своје етничке групе. Ако се не повинује, ризикује да навуче прекор своје заједнице и љутњу духовне силе те маске.

Кад се маска доврши, врач изводи једну церемонију посвећења у којој наноси магичне састојке на маску. Сада се мисли да маска има велику натприродну моћ и да постаје пребивалиште духа којем је посвећена. Маска је сада спремна да се употребљава у религиозним церемонијама.

Значење маске у Африци

Маске се употребљавају у обожавању широм већине афричког континента. Књига Masks—Their Meaning and Function наводи: „Маска може имати две функције: може се користити као идол, као што је минијатурна маска; или се може носити, у ком је случају њена улога да призове претке, духове или друга натпиродна бића.“

Дајући детаљније објашњење, изучавалац Џефри Париндер наводи у својој књизи Religion in Africa: „[Афричке дрвене маске] су религиозне, било да су натуралистичке, формалистичке или апстрактне. Оне представљају умрлог или присутне духове у њиховим ритуалима, или ’тајне заједнице‘ повезане с умрлим или које служе да сузбију враџбину. Безизразне или стравичне, изобличене или апстрактне, маске снажно демонстрирају страхопоштовање умрлог као и уверење да смрт није крај. Направљене су да их носе људи који представљају умрлог, њихова тела обично су ниже маске прекривена одорама, и о њима се не сме говорити као о људским бићима већ као о духовима.“

Поред њихове употребе у погребним обредима и у заштити од чарања, маске играју централну улогу у започињању церемонија, фестивала, судских случајева, обреда плодности и као средство да се ’комуницира с мртвима‘. Понекад се маске чак истичу у прославама и церемонијама хришћанског света. На пример, у Сијера Леонеу, маскирани „ђаволи“ играју у дворишту цркве да би одали поштовање на венчањима. У свим овим употребама, маске имају исто основно значење. Оне су, каже књига African Masks, „реликвије божанске моћи, било да се намерава да њихова функција буде дубока или површна и забављачка.“

Међу више од 1 000 етничких група у Африци, око 100 прави маске. Маске се увелико разликују у облику од једне групе до друге, и разликују се према сврси којој служе. Па ипак, упркос овој разноликости, постоје установљени обрасци које разумеју људи из широких области Африке. На пример, маске које описују предачке духове типично имају спокојан изглед, док су маске које представљају нељудске духове често бизарне у изгледу. Високо куполасто чело описује мудрост и дубоку духовност. Избочене очи или леден израз лица показује стање поседовања духа. Бела пигментација наводи на духове умрлих и особину ’с другог света‘. Маске које приказују рогате животиње, нарочито афричког бизона и антилопу, имају везе с церемонијама истеривања духова, духовним сељењем и врачањем.

Маске у акцији

У Африци маске нису једноставно обешене о зид; оне се употребљавају у ритуалу и плесу. Могу прекривати лице или целу главу онога ко их носи. Остатак тела те особе украшен је дугим одорама или тракама од рафије или дрвеног биљног влакна.

Сматра се да је онај који је носи у директној вези с духовном силом маске. The New Encyclopædia Britannica описује шта се дешава: „Приликом ношења маске, онај који је носи понекад пролази кроз психичку промену и као у трансу преузима карактер духа ког описује та маска. Међутим, обично онај који је носи вешто постаје ’партнер‘ карактера којег он представља у телу ... Али изгледа да онај који је носи често постаје психолошки потпуно привржен карактеру који покушава да створи. Он губи свој сопствени идентитет и постаје као неки робот, без своје сопствене воље, која је постала подређена вољи лика те маске.“

Одобреним очевицима — скоро увек само мушкарцима — маска не само да представља натприродну особу. Они верују да жива натприродна особа постаје утеловљена у тој маски. Тако, сама маска је света, и било кога ко прекрши правила заједница строго кажњава, понекад смрћу. Ради своје заштите, онај који је носи, попут дрвосече и резбара, мора следити одобрене процедуре.

Значење маске сакупљачу

Нарочито током протеклих 100 година, афричке маске су се страсно сакупљале широм света. Сакупљачу маска значи нешто сасвим друго од онога што она значи онима који упражњавају традиционалну религију у Африци.

Уместо да је гледају као свет, религиозни предмет, сакупљачи сматрају маску као једно уметничко дело које одражава афричку културу. Уместо да вреднују маску према њеној функцији у друштву, они просуђују маску по њеној непосредности, живости и емоционалној дубини. Сакупљачи питају: до које мере резбар има осећај за са̂мо дрво, његову влакнатост, његов структуралан образац? Колико вешто резбар користи креативност и генијалност а ипак остаје унутар стила који је наметнула традиција те културе?

Наравно, сакупљач не превиђа улогу религије у квалитету рада. Обично, због разлика у мотивацији резбара, постоји велика разлика између маски употребљених у обожавању и копија̂ изрезбарених за туристичку индустрију. Књига Masks of Black Africa наводи: „Резбар ... је црпио инспиративне елементе из свог дубоког убеђења, свог поштовања према својој мисији да би дао облик једном свемоћном, духовном бићу, и, у овом својству, да би испунио своју посебну друштвену одговорност. Чим се његова религиозна вера ... изопачила, његов рад је, упркос својим очигледним техничким достигнућима, постао беживотан и нижег уметничког квалитета.“

Они који сакупљају маске за музеје обично придају већу пажњу него што то чине уметнички сакупљачи, улози којој је маска служила у друштву из којег потиче. Међутим, таква специфична информација често недостаје због начина на који се већина маски набавила током тих година. Неке су прикупљене као сувенири, друге су биле део плена из војних експедиција, а друге су се опет сакупљале у великим бројевима за комерцијално тржиште. Као резултат, изворно значење и употреба сваке појединачне маске често је непозната.

Значење маске за хришћане

Тако, маске имају једно значење за оне који упражњавају традиционалну религију и друго значење за оне који их сакупљају као дела уметности и културе. За хришћане, оне значе нешто друго.

Библија јасно показује да не постоји никаква урођена натприродна моћ било у маски или у дрвету из ког она потиче. Пророк Исаија описује неразумност особе која употребљава дрво неког стабла да би скувала своју храну и да би се загрејала, а затим резбари остатак у неког бога од којег тражи помоћ (Исаија 44:9-20). Исто начело примењује се на религиозне маске.

Ипак, хришћани признају да постоје ’духови пакости испод неба‘ (Ефесцима 6:12). Под влашћу Сотоне, они заводе људе помоћу криве религије (Откривење 12:9).

Хришћани такође признају да демони користе материјалне предмете како би комуницирали с људима. Тако, слуге Божје не држе ништа што има везе са спиритистичком религијом, било да је то талисман, амајлија, магичан прстен или маска. У овоме они следе образац раних хришћана у Ефесу. С обзиром на њих Библија каже: „И неки од оних који се беху бавили чарањем, скупивши књиге своје спалише их пред свима, а рачуна се да су вределе педесет хиљада сребрника“ (Дела апостолска 19:19).

Они који желе да служе Јехови не употребљавају нити држе маске или било шта друго повезано с кривим обожавањем. Типичан је коментар Пија, једног хришћанског старешине у Нигерији: „Маске одражавају религиозно размишљање оних који их користе. Маске имају имена и обожавају се или их се боји у зависности од бога кога представљају. Никад не бих изложио маску у својој кући зато што то не би радовало Јехову и такође зато што би посетиоци могли претпоставити да се слажем с религиозним веровањима која она представља.“

Прави хришћани знају да је Божји јасно наведени закон дат Израелу био: „Нећеш градити себи кипа резана нити слике од онога што је горе на небу, или доле на земљи, или у води испод земље. Нећеш им се клањати нити им служити; јер сам ја Господ, Бог твој, Бог љубоморан“ (Излазак 20:4, 5).

[Оквир на 21. страни]

Маске у многим културама

Шта вам значи реч „маска“? У неким културама тај термин је говорна фигура да би се означило прерушавање нечега. Ако сте заинтересовани за спортове, можда помишљате на маску као нешто да би се заштитило лице од повреде, као што је у бејзболу и мачевању. Можда помишљате на гас маску, хируршку маску или маскенбалску маску.

Међутим, многим људима данас маске значе религију. The New Encyclopædia Britannica наводи: „Маске које представљају благотворне и злобне, посвећене или свете силе у религиозним плесовима — нарочито у будистичким манастирима Непала, Тибета и Јапана и у већини примитивних заједница — чине [једну] категорију посвећених предмета за представљање. Оне се обично обожавају баш као што се обожавају кипови.“

Религиозне маске се налазе у свим културама и датирају од најранијих времена. Нашим прецима оне су вероватно играле важну улогу у религиозном и друштвеном животу. Књига Masks—Their Meaning and Function наводи: „Првобитно, свака маска је била прожета значењем, и сама маска или особа која ју је носила мистериозно је представљала неку моћ или неког духа.“