Искоришћавање снаге ветра

ОД ДОПИСНИКА ПРОБУДИТЕ СЕ! ИЗ ХОЛАНДИЈЕ

У КРУГ, у круг се окрећу огромне лопатице. Обрћу се полако, постојано, као руке џиновског пливача који се неуморно бори против струје која га вечно држи у месту. Ипак, ове руке се покрећу уз помоћ струје — а не упркос њој. Ова струја је ветар. Осим њеног шуштања, зујање ових механичких руку једини је звук који се чује. Ово је ваздушна турбина која из снаге ветра ствара електричну струју.

У ветровитим деловима таквих земаља као што су Данска, Немачка, Сједињене Државе, Француска и Холандија, све више ових ваздушних турбина шара околину. У Сједињеним Државама, Калифорнија их већ има више од 16 000. Неких 50 километара источно од Сан Франсиска, код Алтамонт пролаза, постоји фарма ваздушних турбина, где је неких 7 000 турбина препунило падине да би извукле снагу из постојаног ветра. Кажу да су калифорнијске ваздушне турбине, све скупа, способне да произведу довољно струје да би се удовољило стамбеним потребама Сан Франсиска и Вашингтона, заједно.

Данска, окружена морем, такође је погодна за искоришћавање енергије ветра; тамо већ постоји неких 3 600 ваздушних турбина. Године 1991. Холандија је имала само око 300 ваздушних турбина, али најветровитија подручја земље пристала су да повећају тај број на 3 000. Енергетски планери у Енглеској такође се надају да ће у својој земљи у сличној мери искористити ветар.

Наравно, искоришћавање снаге ветра није нова идеја. Сетите се само свих оних бродова тераних ветром који су пловили океанима вековима пре него што су се појавили мотори. Ветрењаче су се вековима користиле да пумпају воду, мељу кукуруз и зачине и да секу дрва. У Холандији је остало око 900 ових достојанствених споменика. Многи од њих још увек верно пумпају воду; поуздани су чак и у време нестанка струје.

Било је то пре једног века када је дански професор Поул де ла Кур први пут експериментисао са искоришћавањем снаге ветра да би добио електричну струју. Развио је малог претечу данашње савремене ваздушне турбине. Међутим, у 20. веку човечанство је открило да је много лакше искоришћавати фосилна горива и да она дају већу енергију. У почетку је изгледало да су таква горива јефтина и издашна; тако су она лако засенила ветар као извор енергије. С појавом нафтне кризе 1973. енергија ветра поново је схваћена озбиљно.

Предности за околину

Нафтна криза је подстакла научнике да размотре шта ће се десити кад се исцрпу залихе горива. Могућност као што је снага ветра поново је била привлачна. Најзад, ветар је неисцрпан. У ствари, он се стално обнавља, у многоме као што Библија каже о њему: „Опет [се] обрће и обртања своја вечито понавља“ (Проповедник 1:6). Снага ветра је такође доста лакша за околину него фосилна горива, која доприносе ужасним феноменима као што је кисела киша и која могу појачати ефекат стаклене баште. Енергија ветра не производи никакве хемијске издувне гасове.

Иако ветар није толико концентрован облик енергије као гас, угаљ или нафта, он има изненађујуће предности. На пример, замислите једну ваздушну турбину која се полагано окреће на благом поветарцу брзине 10 километара на час. Изненада ветар постаје јачи, удвостручујући брзину на 20 километара на час. Колико више енергије турбина сада црпе из ветра? Дупло? Не. Часопис New Scientist објашњава: „Енергија ветра се мења као куб његове брзине.“ Тако кад се брзина ветра удвостручи, она даје осмоструко већу енергију! Чак и мали пораст брзине ветра значи велико повећање у производњи енергије ваздушне турбине. Да би се потпуно искористио овај кубни закон, како се назива, ваздушне турбине су обично постављене на врховима брда, где ветар убрзава док налеће.

Други привлачан аспект снаге ветра јесте тај да је он прилично децентрализован систем. Ветрењача може приближити извор енергије кориснику. Машине се брзо инсталирају и лако преносе. Ветар се не копа, не отпрема нити купује. То значи да ову енергију није тешко дистрибуисати, нарочито у поређењу са сировом нафтом која се мора превозити огромним танкерима. Несреће које укључују такве танкере увек изнова воде до огромних еколошких катастрофа — као што је изливање нафте код Аљаске 1989. Ваздушне турбине немају такве недостатке.

Неке мане

Ово не значи да је снага ветра панацеја за енергетске проблеме човечанства. Један од главних изазова лежи у непредвидивости ветра. Он у било које време може променити правац. Истраживачи су дуго тражили решења за овај проблем. Један одговор је био смишљен 1920-их, кад је француски инжењер Жорж Дарје развио ваздушну турбину с вертикалном осовином. Веома је слична огромној мешалици и ради без обзира на правац ветра. Данас су у употреби варијације ове новотарије која је чудно изгледала. Међутим, ветар може у било које време потпуно стати. А у другој крајности, изненадне олује могу оштетити лопатице и турбину.

Изненађујуће, неки од најгласнијих приговора употреби снаге ветра тичу се околине. У првом реду, данашње високо технолошке ваздушне турбине далеко су од живописних, старинских грађевина прошлости. Велике су високе око 100 метара; средње 40 метара. Мало њих би их описало као лепе. Истина, многи водови високог напона и радио торњеви могу бити тако високи али лопатице ваздушне турбине које се брзо окрећу привлаче много више пажње.

Затим ту је и ствар буке. Неки упорно приговарају томе да у њиховој близини буду ваздушне турбине због буке коју праве. Ипак, интересантно је да је једно истраживање пронашло да једна турбина средње величине у Корнуолу, у Енглеској, ствара приближно толику буку колику бисте чули када би на 7 метара од вас прошао аутомобил који иде брзином од 60 километара на час. Међутим, овај ниво звука с даљином драматично опада. Особа која је 300 метара удаљена чује буку не већу него што би је чула у просечној библиотеци. Поред тога, ветар који проузрокује окретање турбине тежи ка томе да прикрије буку. Додуше, тамо где на једном месту има стотине ваздушних турбина — или хиљаде као у калифорнијском Алтамонт пролазу — бука ипак може бити значајан проблем.

Други проблем укључује птице. Организација за заштиту птица у Холандији недавно је упозорила на изградњу фарми ваздушних турбина тамо где се птице хране и размножавају — када је напољу мрачно или магловито, оне могу ударити у лопатице. Према једној процени, на једној данској фарми са 260 ваздушних турбина, на овај начин годишње може бити убијено до 100 000 птица. Међутим, друга истраживања указују да ваздушне турбине имају мали утицај на живот птица.

Полиса осигурања?

Упркос овим препрекама, јасно је да снага ветра може значајно допринети смањењу светске потрошње фосилних горива. У својој књизи Wind Energy Systems, професор Гари Л. Џонсон са универзитета у Канзасу, у САД, објашњава да би снага ветра могла да ради заједно са уобичајенијим системима за производњу. Ако се користе на тај начин, каже он „ваздушни генератори донекле се могу сматрати полисом осигурања у случају озбиљних проблема са залихама горива“.

Ускоро, човеку може бити јако потребна таква полиса осигурања. Средства јавног информисања често спомињу човеково бесконачно трагање за горивом. Док он копа ради угља и буши ради нафте или гаса, он не само да црпе ове незаменљиве артикле већ на неким местима прља своје сопствено гнездо тиме што их употребљава! У међувремену, ветар и даље дува — чист, бескрајан и углавном још увек игнорисан.

[Слика на 17. страни]

У многим земљама хиљаде ваздушних турбина ствара електричну струју

[Слика на 18. страни]

У Холандији још увек постоје стотине ових достојанствених споменика