Поглед у свет
Крађе у британској цркви
„Места обожавања више се не сматрају светима“, извештава лондонски The Sunday Times. Свећњаци, бискупске столице, пултови од месинга, средњовековни пехари и древне крстионице украдени су из енглеских цркава и продавани као баштенски украси. Ова противзаконита трговина је међународна, са рукотворинама украденим по наруџби. Један прозор са обојеним стаклом који је нестао, појавио се у једном токијском ресторану. Годишњи губитак у црквама износи скоро седам милиона америчких долара. Сада су уграђени усавршени уређаји за посматрање и ангажоване су агенције за обезбеђење да би чували црквене просторије.
Више абортуса у Канади
Рекордан број од 104 403 абортуса извршен је у Канади у 1993, што је повећање од 2,3 процента у односу на прошлу годину. Према новинама The Toronto Star, „то износи 26,9 абортуса на 100 живорођених“. Зашто пораст? Иако неки ово приписују повећаном броју приватних клиника за абортусе у земљи, званичници Канадске федерације за планирање породице указују на економске притиске као на „разлог број један за постојање абортуса“. Ана Дисиле, директор Савеза за живот, професионалне групе за живљење, сматра да „лака приступачност абортусу води људе до тога да га користе као средство за контролу рађања, о трошку државе“.
Бебе са сидом
Број венецуеланских беба са сидом повећава се алармантним темпом, извештава El Universal у Каракасу. „Раније је годишње регистровано двоје до шесторо деце оболелих од сиде“, објашњава један стручњак, „али сада имамо од два до шест случајева недељно.“ Проценат заражених жена, које затим преносе вирус својим бебама, свакодневно се повећава. „Важно је запамтити“, закључује новински извештај, „да статистички подаци које обрађује Министарство здравља показују само делић проблема.“
Број насилних жена се повећава
„Жене су све чешће умешане у насиље него што је то био случај у прошлости“, тврди криминолог Том Габор са Универзитета у Отави. „Насиље“, извештавају новине The Globe and Mail, „све више чине жене које у њему преузимају вођство, уместо да имају споредну улогу. Оне нису помоћнице мушкој злој генијалности.“ Број кривичних пријава против одраслих жена повећао се са 6 370 у 1983. на 14 706 у 1993. Међутим, мушкарци су још увек одговорни за већину насилних злочина. Према часопису Globe, „године 1993, 88,6 процената одраслих и 76,3 процента младих који су окривљени за насиље били су мушкарци“.
Свештеници и брак
Аустралијске новине The Sydney Morning Herald известиле су да све већи број утицајних католика образлаже „да ће крај присилног целибата помоћи да се заустави губитак свештеника“. На целибат се гледа као на главно застрашујуће средство које спречава младе мушкарце да приступе свештенству. Истичући проблем, Herald је обезбедио неке обелодањујуће бројеве. Центар за обучавање свештеника у Новом јужном Велсу имао је највећи просечан број од 60 полазника годишње од 1955. до 1965. Али одговарајући број у периоду између 1988. и 1994. био је само девет полазника годишње. Заменик директора једног другог колеџа за обучавање свештеника у Сиднеју навео је да ако се, по његовом мишљењу, свештеницима дозволи да се жене, то се може показати као „брзинско“ решење али не и као дуготрајан лек за страшан недостатак свештеника у Аустралији.
„Стрпљиве убице“
Уједињене нације покушавају да прикупе 75 милиона америчких долара да би почели отклањање процењених 110 милиона нагазних мина у 64 земље, извештава International Herald Tribune. Производња једне противпешадијске (ПП) мине која није већа од паклице цигарета кошта само 3 америчка долара. Али, проналажење и одстрањивање из земљишта такве једне мине кошта између 300 и 1 000 америчких долара. Један други проблем омета отклањање мина. Један представник Уједињених нација је рекао: „Сваке године постави се 2 милиона нових ПП мина поред 100 милиона већ постојећих.“ Стручњаци се слажу да ће бити потребне деценије да би се свет очистио од онога што је један камбоџански генерал описао као „стрпљиве убице које никада не промашују“.
Самоубиства скакањем с моста
Више од хиљаду особа извршило је самоубиство скачући са чувеног моста Златна врата у Сан Франсиску од када је отворен 1937. „Убити се скакањем с моста Златна врата има нечег романтичног, примамљивог у себи. Тамо је тако дивно. У то је укључена нарочита фантазија“, рекао је стручњак за самоубиства Ричард Сајден. Само неколико скакача преживи да би причали о томе, што не изненађује будући да у воду улећу брзином од 120 километара на час, при чему обично пуцају унутрашњи органи. Једно истраживање 500 људи које су убедили да не скачу открило је да се мање од пет процената њих на крају крајева ипак убије.
Смртни случајеви у саобраћају
Са 26 смртних случајева на сваких 100 000 становника, Аргентина сада води у свету по броју људских жртава у саобраћају, према аргентинским новинама Clarín. Током 1993. било је 8 116 таквих смртних случајева у земљи. Тај број је порастао на 9 120 у 1994. Али током првих шест месеци у 1995. већ је било више од 5 000 смртних случајева у саобраћају. Године 1994. отприлике 25 процената жртава били су пешаци. Само на подручју Буенос Ајреса број смртних случајева у саобраћају повећао се за 79 процената. Велики проценат ових саобраћајних несрећа био је последица неуспеха возача да добро процене при претицању другог возила.
Деца пуше
Један извештај из 1993/94. показује да у Британији све више деце пуши. Број пушача који имају од 11 до 15 година повећао се са 10 на 12 процената. Овај пораст је двоструко већи од онога што су владини здравствени званичници очекивали за 1994, запажају новине Independent. Иако је опао број одраслих пушача, неких 29 процената мушкараца и 27 процената жена у Британији још увек пуши. „Можда је потребно уочљивије смањење пушења код одраслих пре него што се значајније утиче на ставове тинејџера“, закључује извештај.
Орална хигијена за старе
„Орална хигијена може бити ствар живота и смрти за старије људе“, кажу новине Asachi Evening News. Јапански научници су закључили да „старији људи могу смањити ризик од запаљења плућа тако што једноставно перу зубе“. У испитивању 46 старијих људи, једној групи од 21 особе медицинске сестре су свакодневно темељито прале зубе после ручка. Такође су им пружени зубарски хигијенски прегледи два или три пута сваке недеље. Након три месеца утврђено је да је 21 особа боловала од грознице десет дана мање него 25 особа које нису следиле ту рутину. Боље здравље било је приписано одсуству оралних бактерија. Претходна студија је закључила да „пљувачка или честице хране које су случајно удахнуте у плућа често узрокују запаљење плућа“, рекле су новине.
Бесмртност на продају?
„За 35 америчких долара, бесмртност може бити ваша“, тврде новине Register-Guard у Јуџину, у Орегону, у САД. Микробиолог Џејмс Бикнел нуди да сачува ваш ДНК тако да би, како то новине објашњавају, „у неком будућем веку, неки потомак пун љубави могао да користи биолошке информације из ДНК да би направио вашу копију“. Др Бикнел продаје ДНК опрему која се састоји од два парчета стерилне газе и мале посуде у којој је течност. „Газом истрљајте унутрашњи део вашег образа“, каже он, „ставите газу у течност, и пошаљите ми то поштом.“ Он затим одваја ДНК из ћелија које се налазе на гази и наноси је на неки филтер. Тај филтер се онда чува у туби у алуминијумској кутијици с вашим угравираним именом да би је ви изложили како желите. Новине Guard кажу: „Он закључује да људи чувају пепео умрлих, праменове косе и исечке ноктију. Кутија с ДНК је нешто што се оставља унуцима.“
Терапија генима под паљбом
Пре шест година пуно се очекивало када је први пут код људи почела терапија генима. Научници су очекивали да ће, с временом, излечити урођене генетске болести убризгавањем корективних гена у своје пацијенте. Такође су се надали да ће убризгавањем генетског материјала узроковати да штетне ћелије, као што су ћелије тумора, саме себе униште. Ипак, након страсног истраживања, ова терапија бива нападнута. Новине International Herald Tribune наводе: „Упркос свој тој гунгули, не постоји ниједан објављени извештај о томе да се неком пацијенту помогло терапијом генима.“ Водећи научници страхују да се истраживање форсира комерцијалним и личним интересима, уместо бригом за пацијенте. Један проблем је да те ћелије које се лече терапијом генима могу бити нападнуте и уништене телесним одбрамбеним системом, који их види као страна тела.