Да ли бисте волели да сретнете кобру?
Од дописника Пробудите се! из Индије
ПА, ДА ЛИ бисте? Већина одраслих би можда одговорила да не би. Али не и дете. Страх од змија, укључујући и кобру, није инстинктивна карактеристика мале деце нити чак животиња. Одбојност према змијама могу створити непоуздане информације, преувеличане приче, митови и погрешне замисли.
Наравно, када вас позивамо да сретнете кобру, ми мислимо са сигурне удаљености! Кобре су јако отровне, и не бисмо желели да одемо до једне и испружимо руку да је помазимо. Нити је вероватно да би кобра чекала да нас поздрави; чувши наше приближавање, она би ударила у брзо повлачење до безбедног скровишта. Зато будимо задовољни с тиме да кобру сретнемо само тако што ћемо научити неке задивљујуће чињенице о овом интересантном створењу.
Кобре су гмизавци из подврсте Serpentes породице Elapidae, што је име дато отровницама са жљебастим зубима. Постоји отприлике 12 врста кобри расејаних од Аустралије, преко тропске Азије и Африке до Арабије и умереног појаса. Далеко најстрашнија међу кобрама јесте краљевска кобра, или хамадријада. С дужином од 3 до 5 метара, ово је највећа змија отровница на свету. Воли густо жбуње џунгле или мочваре, где су обилне падавине, и може се наћи у јужној Кини, на Филипинима, у Индонезији, Малезији, Мјанмару и деловима Индије. Јако црни реп, обојене пруге на зеленожутом телу, које са старењем прелази у тамномаслинасту боју, и групе тачкица на њеном клобуку чине да изгледа прилично лепо.
Друге врсте кобре су у просеку дугачке један до два метра. Кобра наочарка, са својом оригиналном шаром на клобуку која подсећа на наочаре, одомаћена је и широко распрострањена у Индији. Може бити црна, тамнобраон, или жућкастобела са широким, тамним вратним делом и тачкастим белим и жутим обручима по читавом телу. Монокл кобра, која се може наћи у Шри Ланки као и у источној и североисточној Индији, светлија је, с мањим, округлијим клобуком с једним белим кругом по којем је добила име. У северозападној Индији и у Пакистану, проналазимо јако црну кобру. Африка има, између осталих, и Hemachatus hemachatus, то јест кобру шприцалицу, и египатску кобру. Ова последња, тамна змија с уским клобуком, вероватно је аспида којој се приписује смрт краљице Клеопатре.
Змије се паре само са својом сопственом врстом, привучене јединственим мошусовим мирисом. Кобра показује више интересовања за породицу од других змија, и мужјак и женка често остају заједно. Женка краљевске кобре је једна од неколико змија за које се зна да праве гнездо. Она довуче лишће на једну хумку високу отприлике 30 центиметара и полаже 20 до 50 јаја на њу. Затим обавија своје тело око те хумке и остаје ту, без хране, скоро два месеца инкубације, а мужјак такође често остаје у близини. Друге кобре, без припремања гнезда, остају близу својих јаја како би их штитиле.
Змијини младунци, да би прорезали љуску и ослободили се, користе рошчић, који касније отпада. Када изађу, сасвим су независни с потпуно развијеним отровним жлездама и зубима. Они често палацају језиком, пробају укус околине, и преносе хемијске информације до онога што се зове Јакобсонов орган у горњем делу уста. То је повезано са чулом мириса; комбинација укуса и мириса помаже змији да следи траг своје ловине, да пронађе партнера, или да умакне грабљивцима.
Млада змија брзо расте и за кратко време она свлачи своју спољну кожу, која је постала претесна. Овај необични феномен се редовно понавља, пошто кобра непрестано расте током целог свог живота, који може трајати и преко 20 година. Једну или две недеље пре пресвлачења змија постаје обамрла, њена кожа губи сјај, а очи постају бледоплаве. Затим, очи се изненада разбистравају, и трљајући главу о камење змија цепа стару кожу код уста. Сада дословно испузава из своје коже док се она наопачке изврће и љушти, почев од провидне капе на њеним очима све до репа. Сада је та живахна, сјајна, као нова змија спремна да обавља своје нормалне активности.
Температура ваздуха у великој мери утиче на кобре. Како је време хладније, оне су спорије и чак успаване, и размрдавају се тек кад температура порасте. Превише топлоте их може убити. Осим краљевске кобре, која се храни змијама, њихова исхрана се састоји од пацова, мишева, жаба, гуштера, птица и других малих животиња. Након што је ловина ухваћена, убризгавање отрова је чини непокретном. Бива прогутана цела пошто кобра није опремљена да жваће храну. Еластичност коже и прилагодљивост вилице омогућавају кобри да прогута животињу која је два или три пута већа од њезине главе. Док жртва потпуно запушава уста, змија дише тако што улаз душника повлачи унапред изнад те препреке, баш као што пливач користи маску за роњење. Сада низови уназад закривљених зуба померају ловину у унутрашњост змијиног тела. Она се повлачи на неко мирно место да полако свари ову храну, не једући поново можда неколико дана. Кобра може месецима живети да не једе, црпући ускладиштено сало из свог тела.
Змије су смотрене. (Видите Матеја 10:16, NW.) Кобрина одбрана лежи или у бекству, тако што можда отпузи испод неке стене или у свој дом, пацовску рупу, или у непокретности, избегавајући тиме да буде откривена. Сукобљена, она ће се пропети и раширити свој клобук, сикћући да би заплашила непријатеља. Ујед је последње средство.
Ујед змије
Ујед змије у сеоским пределима Африке и Азије често пролази непријављен, али широм света изгледа да отровнице сваке године уједу отприлике милион људи. Индија држи рекорд у броју смртних случајева — отприлике 10 000 годишње — и можда је кобра наочарка узрок већине њих. Око 10 посто уједа кобре покаже се смртоносним.
Кобра је спорија од многих змија; окретни мунгос, један од њених главних непријатеља, може је изманеврисати. Понављаним скоком на змију, а затим избегавањем њеног нападачког трзаја мунгос чини кобру растројеном и колебљивом. Нападајући је иза клобука, он јој слама врат. Многе змије ударају из склупчаног положаја, што отежава да се зна њен домашај, али кобра подиже своје тело и удара право надоле. Удаљеност се може проценити, и особа може отићи ван домета релативно спорог кретања.
Неке кобре, попут кобри шприцалица, црноврате кобре из Јужне Африке, и кобра̂ из североисточне Индије, бране се шприцањем. Пропињући се и усмеравајући своје зубе ка жртви, змија може заједно с истиснутим ваздухом избацити два танка млаза отрова на више од два метра. На кожи он не прави никакву штету, али ако уђе у очи, може проузроковати привремено слепило и, ако се брзо не испере, трајно слепило. Изгледа чудно што су ове змије у стању да га усмере према очима.
Шта треба да радите, ако вас рецимо кобра заиста уједе? Отров се истискује из отровних кесица у змијиним образима кроз два кратка, шупља, непокретна зуба на предњем делу змијиних вилица. Ови зуби пробијају кожу и убризгавају отров на начин како би то учинила поткожна игла. Једини сигуран лек од уједа змије јесте противотров приправљен од отрова четири отровнице. Почетком 20. века, Индија је била прва земља која је овај противотров нашироко користила. Прах противотрова је делотворан пет година без држања у фрижидеру; убризгава се поново оформљен.
Симптоми уједа кобре су бол и отицање тог места, замагљен вид, нестабилност, парализа гркљана и успоравање дисања. Уколико је убризгана велика доза отрова, и није дат никакав лек, смрт наступа за отприлике два сата.
Укротитељ змија
Кроћење змија јесте један врло стари облик забаве. Практикује се углавном на Истоку, а неки западњачки циркуси га уврштавају у свој репертоар. Због свог необичног клобука и нервозне нарави, кобра наочарка је најпопуларнија змија која се користи, али користе се и друге змије импресивног изгледа, попут краљевске змије и индијске пешчане бое. Док укротитељ, вешти забављач, свира на својој фрули, кобра се подиже из своје кошаре и шири свој клобук у његов нормалан одбрамбени положај. Покрети укротитеља изазивају реакцију код змије док га држи на оку, увек спремна за напад. Већини кобри које укротитељи змија користе зуби су извађени, али неки људи ризикују да раде са отровним змијама.
У древној Индији путујући укротитељ змија је такође био и препричавалац религиозних идеја и митова, што му је пружало популарну привлачност. Данас је уносније имати представу изван хотела̂ које туристи наклоњени фотографисању често посећују. Неки укротитељи змија посећују домове и обавештавају домаћина да је његова велика башта вероватно место за змије. За договорену суму, он се нуди да их ухвати. Нестаје у жбуњу, и после извесног времена, у току којег се чује звук његових фрула, он се враћа с врећом змија. Наравно, домаћин би био мудар ако га надгледа или барем провери да није са собом донео врећу змија!
Паркови са змијама пружају образовање
Паркови са змијама подстичу интерес за гмизавце. Они спонзоришу истраживања, пружају образовање о спречавању уједа змије и лечењу, и раде на заштити змија од човекове похлепе и незнања. Кобре убијају ради њихове лепе коже, која се претвара у каишеве, ташне, ципеле и друге луксузне ствари. У једној години је у Индији било убијено више од десет милиона кобри ради ове кожне индустрије. Змије убијају а затим им одмах скину кожу. Боје од поврћа се у Индији користе да би се обојила кожа, и она се полира и понекад прска лаком како би била сјајна и водоотпорна.
Кобрина вредност не може се преценити. Она уштеђује тоне житарица тиме што убија пацове и друге штеточине. Њен отров обезбеђује противотрове, средства против болова и друге лекове. Спомен-институт за рак Тата у Бомбају проучава дејство кобриног отрова на ћелије рака.
Јесте ли уживали у сусрету с кобром? Лепа, корисна, смотрена, добро опремљена да се одбрани. Упознати је боље може нам помоћи да ценимо једног јако оклеветаног члана животињског царства.
[Оквир на 19. страни]
Обожавање кобре и празноверје
ОБОЖАВАЊЕ кобре постоји од древних времена. Мотив кобре пронађен је на печатима Мохењо-дароа, једне од најстаријих цивилизација које су археолози ископали. Од трећег миленијума пре н. е. па све до данас, милиони људи у Индији гледају на кобре с празноверним поштовањем. Интересантно је да се многе приче о кобри могу препознати као искривљени митови изграђени око стварних историјских догађаја.
Једна „прича“ о стварању говори о времену када у свемиру уопште није било светла. Из мрачних космичких вода најпре је створен блештави бог Вишну, затим небеса, земља и доњи свет. Од преосталог материјала створена је џиновска кобра названа Шеша (што значи остатак). Митови дају Шеши од 5 до 1 000 глава, и кипови приказују Вишну како се наслања на склупчану Шешу, заштићен отвореним клобуцима Шешиних многих глава. Земљотреси се приписују Шешином зевању, а ватра из њених уста или њен отров уништава свет на крају једне ере.
Хиндуска митологија описује једну врсту кобре звану нага, која настањује доњи свет, Нагалока то јест Паталу. Мајмунолики бог Хануман тврдио је да су у „Савршеном добу“ сви људи били свети, да је постојала само једна религија, и да није било демона̂ или нага̂. Змије су постале чувари земљиног богатства и поседовале су велико спознање и магичне моћи. Шешу, понекад такође називану Васуки, богови су користили за бућкање млечног океана како би производила амрту, нектар који би пружао бесмртност. Доњи свет, у којем владају наге, осликан је као најпожељније место; ратницима коју погину у бици тамо су обећана незамислива задовољства.
Међутим, нису све митске кобре сматране доброћуднима. Једна „прича“ говори о сусрету између Кршне, инкарнације Вишнуа, и Калије, велике, злоћудне демон-кобре. Кипови приказују победничког Кршну с ногом на глави ове велике змије.
Манасу, или Дургаму, краљицу нага, обожавају жене како би заштитиле своју децу од уједа змије. На празник Нагапанћами, поклоници змија просипају млеко и чак и крв на кипове кобра и у змијске рупе. Жене, у нади да ће зачети мушко дете, обожавају и приносе у храмовима камене и сребрне кипове кобри.
Кобра у филмовима
Митска кобра је веома популарна тема у филмовима који се праве у Индији — од 1928. произведено је више од 40 таквих. Обично је кобра осликана као чувар доброте, помагач својих поклоника, и уништавач злих. Популаран је мит о ичхадари кобрама, за које се каже да имају моћ да узму људски облик. За њих се каже да имају једног посвећеног партнера. Уколико тај партнер буде убијен, кобра је у стању да лик убице види у очима мртве змије, и онда полази стазом освете. Ово постаје жива основа многих филмова. Оно што доминира причом јесу игре змије; уз музику сличну музици укротитеља змија, глумци имитирају змијине покрете, чак гмижући по тлу.
Документарни филм, Шакти, снимљен је за време једног празника у Раџастану, у Индији, где се сваког августа стотине хиљада обожавалаца змија састаје у пустињи. Под сунцем које пржи, и при температурама које достижу преко 50°C, они ударају себе гвозденим шипкама и пузе на стомацима више од два километра по жарећем песку до храма једног змијског бога, Гога. За историјског краља из десетог века н. е., Гога, каже се да је спасао свој народ од муслиманских упадача тиме што је непријатеља навео на подручје које је врвело од змија, где је та војска била десеткована уједима змија.
[Оквир на 20. страни]
Спасла их кобра
Две породице из села Састур у Индији имају разлога да буду захвалне једној кобри. Њих је око 3.50 ујутро, 30. септрембра 1993. пробудило гласно сиктање једне кобре док је одгмизавала из њихове куће. Гонили су је по пољима да би је убили. У 4.00, један ужасан земљотрес у централној Индији сравнио је њихово село, побивши скоро све. Ове две породице су преживеле — захваљујући кобрином систему раног упозоравања!
[Слике на странама 16, 17]
Поглед спреда и отпозади на азијску кобру
Уметак: црна кобра шири свој клобук док се сунча на топлој стени
[Извор]
Слике на странама 16-20: A. N. Jagannatha Rao, Trustee, Madras Snake Park Trust
[Слике на 18. страни]
Поглед спреда и отпозади на црну кобру