Ви можете побољшати своје памћење

„Имам ужасно памћење.“ Да ли сте то икада рекли? Ако јесте, немојте очајавати. Неколико једноставних савета и мало труда могу донети изненађујуће побољшање. Немојте потцењивати свој мозак. Његове способности су задивљујуће.

КАКО мозак извршава своје запањујуће подвиге? У недавним годинама мозак је проучаван више него икада пре. Али док увид расте, још увек знамо веома мало о томе како у ствари мозак постиже оно што ради.

Није јасно како учимо и памтимо информације, али истраживачи покушавају да одгонетну ту мистерију. Процењује се да је у мозгу у учење и памћење укључено 10 до 100 милијарди нервних ћелија, неурона. Али између неурона постоји бар десет хиљада пута више веза. Једна теорија је да до учења долази док се везе, или синапсе, јачају тиме што се користе.

Док старимо, ментална способност може опадати; наше реакције могу успоравати. Мождане ћелије се не обнављају, и одрасли их очигледно непрекидно губе. Али до оне мере до које користимо наш мозак, можемо сачувати наше менталне способности на дуже време.

Наш ментални став утиче на мозак. Оптимистично, весело гледиште побољшава функцију мозга у било ком добу. Неки стресови могу бити корисни, али хронични, претерани стрес може ометати ефикасност мозга. Телесно вежбање може помоћи да се олакша ментални притисак.

Ма колико можда ово било охрабрујуће, без обзира на наше године можемо још увек заборављати важне ствари. Можемо ли се побољшати? Једно подручје на коме је већини тешко јесте памћење имена људи које упознајемо.

Памћење имена људи

Неколико једноставних предлога могу вам у великој мери помоћи да боље памтите имена. Интересовање за особу помаже у томе. Име особе је важно за њу. Често не можемо запамтити име јер га на самом почетку нисмо правилно чули. Стога кад се упознајете, нека вам име буде јасно. Замолите особу да га понови ако је потребно или чак да вам каже како се пише. Користите га неколико пута у вашем разговору. Када се опраштате, обраћајте се особи именом. Изненадићете се како ће ових неколико мисли бити од помоћи.

Један други савет који надаље може повећати ваше памћење имена јесте асоцирање имена особе с нечим што можете представити у својим мислима. Уколико можете у тај оквир укључити радњу, утолико боље.

На пример, једној особи је тешко да запамти ретко коришћено име познанице која се зове Борка. Стога кад је види, она размишља о речи „бор“ која значи „четинарско дрво“. Затим замишља ту особу како трчи кроз шуму пуну борова. Увек је успевало; особа се одмах присетила имена Борка.

Многа имена вам можда ништа не значе па ће бити потребно да их замените речју која је слична том имену. Није важно ако замењена реч не звучи баш као то име. Ваше памћење ће моћи из асоцијације лакше да се присети имена. Када стварате своје речи и слике, утисак је много јачи.

На пример, упознали сте г. Мајкла Питсбурга. Можете овако извршити замену, мајка пита-бурек. Представите себи мајку која меси питу и бурек.

Потребно је да то марљиво вежбате једно извесно време, али се заиста успева у томе. Хари Лорејн објашњава овај метод у својој књизи How to Develop a Super-Power Memory, и користи га у многим јавним приликама. Он каже: „Много пута сам морао да упознам стотину до две стотине људи за петнаестак минута, а да при том не заборавим ни једно једино име!“

Како да запамтите спискове

Како можете побољшати своју способност да запамтите списак неповезаних ствари? Један једноставан метод зове се систем повезивања. Ево како он ради: формирате визуелну слику сваке ствари са списка и затим асоцирате слику прве ствари са сликом друге ствари, затим урадите то исто с другом и трећом и тако даље.

На пример, морате набавити пет ствари у супермаркету: млеко, хлеб, сијалицу, црни лук и сладолед. Почните тако што ћете повезати млеко са хлебом. Замислите да сипате млеко из векне хлеба. Иако је слика можда сасвим бесмислена, помоћи ће вам да утиснете ствари у памћење. Такође, покушајте да укључите радњу у замишљену сцену у којој се и ви налазите док сипате млеко.

Након што сте асоцирали млеко са хлебом, крените на следећу ствар, сијалицу. Могли бисте повезати векну хлеба са сијалицом тако што замишљате како покушавате да заврнете векну хлеба на сијалично грло. Затим повежите сијалицу с црним луком тако што себи представљате како љуштите велику сијалицу и плачете док то радите. Наравно, боље је ако сами направите асоцијацију. Можете ли направити асоцијацију између две последње ствари, црног лука и сладоледа? Можда можете замислити како једете сладолед од црног лука!

Размислите да ли се можете присетити списка. Затим проверите памћење с вашим властитим списком. Направите да буде дугачак колико год желите. Запамтите, да бисте направили што лакшу асоцијацију за памћење, можете направити да буде смешна или чак бесмислена или несразмерна. Покушајте да у ту слику укључите радњу и замените једну ствар другом.

Неки могу приговорити да је за тај метод потребно више времена него да се једноставно списак научи напамет. Међутим, потребно је више времена да се он објасни него да се употреби. Кад се једном мало увежбате, брзо ћете стварати асоцијације и ваше присећање, као и брзина учења, биће много бољи него кад покушавате да учите без система. Када је 15 особа било замољено да запамте списак од 15 неповезаних ствари а да не користе систем, њихов просечан успех био је 8,5. Користећи систем повезивања визуелних асоцијација с другог списка, иста група постигла је просек од 14,3. Наравно, ако се сетите да понесете списак тих ствари кад кренете у куповину, то ће вам дати успех од 15; 100 процентни успех!

Памћење онога што читате

У ово доба обилних информација, једно друго подручје на коме је већини од нас потребна помоћ јесте ефикасно учење. Учење је неопходно у школи, на послу, ради личног побољшања и у припреми за јавно говорење. Поред тога, хришћанин мора издвојити време за лични библијски студиј (Јован 17:3).

’Али тешко ми је да запамтим оно што сам проучавао‘, можда кажете. Шта се може урадити? То што ћете научити да је ваше време за проучавање вредно може вам помоћи да запамтите оно што читате. Ево неких предлога.

Када проучавате, лична организација је важна. Нека вам књиге, оловке и папир буду на дохват руке. Покушајте да проучавате у пријатном амбијенту с мало ометања и с добрим осветљењем. Искључите радио и телевизор.

Имајте редовно време за проучавање. За неке је можда свакодневно проучавање једно кратко време ефикасније него да проводе пуно времена за једно проучавање. Добро је да ваше време поделите на делове. Уместо да непрекидно проучавате два сата, можда је боље поделити време на периоде од којих сваки траје од 25 до 40 минута, с малим интервалима између њих који трају неколико минута. Истраживање је показало да то доприноси већем нивоу присећања.

Одредите које градиво желите да пређете током вашег времена за проучавање. То помаже у концентрацији. Пре него што почнете књигу, узмите неколико минута да је прегледате. Погледајте наслов. Истражите садржај који резимира књигу. Затим прочитајте предговор или увод. Ту су можда наведени циљ и гледиште аутора.

Пре него што почнете да читате поглавље, прегледајте га. Погледајте поднаслове, илустрације, табеле, сажетак и уводни и завршни пасус. Баците поглед на прву реченицу сваког пасуса. Те реченице често садрже главни правац за размишљање. Стекните свеобухватну слику. Питајте се: ’Шта је писац намеравао да докаже? Шта могу извући из овог градива? Који су главни аргументи?‘

Важна је концентрација. Треба да будете потпуно укључени. Тајна је у томе да ваше време за проучавање учините што је могуће активнијим. Распламсајте одушевљење тиме што ћете разматрати практичне аспекте тих информација. Замишљајте. Користите чула тако што ћете замишљати мирис, укус и додир ако вам одговара то градиво.

Кад сте једном схватили смисао тог градива, спремни сте да хватате белешке. Ефикасно хватање бележака може убрзати ваше разумевање и подсећање на иформације. Белешке не треба да буду целе реченице већ треба да буду кључне речи или фразе које би вам помогле да се подсетите главних мисли.

Разумевање информација не мора увек да значи да ћете моћи да се свега тога присетите у будућности. Истина је да се у року од 24 часа након учења може заборавити око 80 процената информација, бар привремено. То звучи обесхрабрујуће, али нешто или више од тих 80 процената може се поново стећи тако што се градиво обнавља. Након сваког дела учења, обнављајте неколико минута. Ако је могуће, обновите поново дан касније, затим недељу дана касније и онда месец дана касније. Примењивање ових мисли може вам помоћи да извучете оно најбоље из вашег драгоценог времена за проучавање и да запамтите оно што сте читали.

Стога немојте потцењивати свој мозак. Ваша способност памћења може се побољшати. Један научник је указао на мозак као на „најкомплекснију ствар коју смо до сад открили у свемиру“. То је признање величанственој мудрости и сили његовог Створитеља, Јехове (Псалам 139:14).

[Дијаграм на 15. страни]

Да бисте запамтили списак користите систем повезивања: направите визуелну слику за сваку ствар. Затим асоцирајте слику прве ствари с другом и тако даље

Списак за куповину:

1. Млеко 1. повезано с 2.

2. Хлеб 2. повезано с 3.

3. Сијалица 3. повезано с 4.

4. Црни лук 4. повезано с 5.

5. Сладолед