Земљини скривени раседи
ДАНА 18. августа 1994, најмање 171 особа је погинула у Алжиру као последица једног снажног земљотреса. Стотине су биле повређене а хиљаде су остале без дома. Неколико недеља раније Боливија, Индонезија и Колумбија такође су биле погођене великим земљотресима, са укупним губитком од неколико стотина људских живота.
Да ли сте били свесни да су се те велике катастрофе дешавале? Вероватно нисте, осим ако вас нису лично погодиле или ако нисте живели у суседној земљи. С друге стране, када су велики земљотреси погодили подручје Калифорније, у САД, изгледа да су се вести шириле као пожар а научни подаци о потресима постали су доступни скоро у истом тренутку.
Разлог томе је да научници ниједну другу област нису толико темељито проучавали као јужну Калифорнију, где више од 700 сеизмометара бележе земљотресе толико малих магнитуда и до 1,5. Велика концентрација сеизмолога на том подручју објашњава обилан прилив информација о земљотресу из те области.
Недавно откриће
То опсежно истраживање је без сумње помогло научницима у многим земљама да разумеју земљотресе па чак и да покушају да их на време предвиде како би спречили људске жртве. Таква технологија је битна, будући да сваке године око 40 земљотреса значајних магнитуда опустоши разне делове света. Такође има и мањих земљотреса који су практично безопасни али су ипак довољно велики да се осете. Они ударају између 40 000 и 50 000 пута годишње!
Већина земљотреса је очигледно последица ломљења великих подземних камених плоча и померања у нове положаје кад су под притиском. Обично се ови поремећаји појављују дуж пукотина на површини земљине коре. Ове пукотине су познате као раседи.
Научници углавном могу означити на карти места ових раседа, одређујући тако тачан положај подручја подложна земљотресима. Зашто кажемо „углавном“? Зато што су научници недавно сазнали да њихове карте нису тако обухватне како су некада мислили. На пример, научници су били узнемирени недавним откривењем да се велики број измерљивих земљотреса у Калифорнији појављује дуж скривених раседа — у многим случајевима на подручјима која су геолози раније сматрали релативно безопаснима што се тиче земљотреса.
Према научницима који се баве истраживањем земље, Росу Стајну с Геолошког прегледа у САД и Роберту Јетсу с Државног универзитета у Орегону, „благо таласаст или наборан терен је можда најмање претећи пејзаж, који пре асоцира на поспаност него на опасност“. Ипак, њихова проучавања су идентификовала активне раседе који изазивају земљотрес испод набораних сводова стене, од којих се многи експлоатишу због својих заробљених наслага нафте. Зашто су ти подземни раседи могли избећи да буду откривени и у ствари колику опасност они представљају?
Претња коју не треба игнорисати
Геолози су давно признали да стене могу бити набијене или наборане попут изгужваног ћилима. Али се углавном мислило да је то постепен, стабилан процес. Међутим, недавна истраживања активних стеновитих набора показују да се оне навише таласају у изненадним налетима — и до пет метара за само неколико секунди! То наборавање сабија стене испод. Притисак који следи цепа стену дубоко испод набора и један део стене почиње да се креће преко другог. Ти на изглед безопасни набори са својим затрпаним активним раседима постају земљотреси у развоју пре него што сеизмолози имају шансу да их открију. Таква активност подземног раседа може произвести јак земљотрес баш попут истакнутијих раседа, који су видљиви на површини земље.
Земљотрес у Нортриџу на подручју Лос Ађелеса који се десио 17. јануара 1994. један је недавни пример тога шта скривен расед може урадити. Земљотрес је био изазван веома дубоком активношћу раседа који се појавио између 8 и 19 километара испод површине земље. Пре земљотреса, научници нису знали да тај расед постоји. Тај скривен расед проузроковао је огромно уништење материјалних добара, повреде више од 9 000 људи и 61 смртни случај.
Научници претпостављају да су скривени раседи узрок бројних великих земљотреса, и то не само у Калифорнији већ и у Алжиру, Аргентини, Индији, Ирану, Јапану, Јерменији, Канади, Новом Зеланду и Пакистану. Током протеклих неколико деценија, хиљаде су погинуле у овим земљама као последица земљотреса које су можда изазвали скривени раседи.
Научници се сада суочавају са изазовом да открију где се ти активни раседи појављују и да предвиде њихову потенцијалну опасност од земљотреса. У међувремену, они више не потцењују деструктивну моћ на изглед безопасног таласастог брда.
[Оквир на 22. страни]
Да ли се Лос Анђелес смањује?
Опсежна мрежа раседа и набора која је пронађена испод Лос Анђелеса, у Калифорнији, чини ту област изузетно нестабилном. Изгледа да тај лосанђелески басен упија много од сабијања којег узрокује оближњи завој раседа Сан Андреас. (Видите издање Пробудите се! од 22. 7. 1994, стране 15-18 ⁄енгл. ⁄.) Локални геолози процењују да наборавање до којег долази због тог сабијања можда смањује површину подручја лосанђелеског басена за једну четвртину јутра годишње.
[Извор слике на 21. страни]
Земља: Mountain High Maps™ copyright© 1993 Digital Wisdom, Inc.