Сексуално шиканирање — глобалан проблем

ПОСАО је за младу секретарицу по имену Рина Викс, постао ноћна мора. Истина, правна фирма која ју је запослила имала је угледно име и канцеларије у преко двадесет четири земље. Али она је радила за човека који, по њеној тврдњи, није престајао да је се дохвата и да је додирује. Ти понижавајући насртаји били су пропраћени простачким, сугестивним говором.

Годинама пре, жене у ситуацијама сличним овој имале су мало извора помоћи — осим можда да дају отказ. ’Њена реч против његове‘ била би пресуда управе. Чак и они наклоњени да верују жениној страни приче вероватно би само минимизирали проблем рекавши: ’Их, чудна ми чуда.‘ Али времена су се променила. Рина Викс је учинила више од тога да побесни и да отказ. Она је покренула парницу.

Порота САД јој је досудила компензацију од 50 000 долара за њену емоционалну тескобу, заједно с 225 000 долара казненог обештећења од њеног бившег шефа. Затим, потезом који је привукао пажњу пословних и правних фирми широм света, порота је наложила тој правној фирми да плати невероватних 6,9 милиона долара казненог обештећења јер је пропустила да исправи овај проблем!

Случај Викс ни у ком случају није изолован. Један други судски поступак обухватио је национални (САД) ланац дисконтних продавница. Запослена радница по имену Пеги Кимзи тврдила је да јој је њен надзорник упутио бројне простачке сексуалне примедбе. Године 1993, Пеги Кимзи је поднела оставку и покренула парницу. Било јој је досуђено 35 000 долара за понижавање и душевну патњу заједно са симболичним 1 доларом за изгубљене плате. Порота је такође пресудила да је њен бивши послодавац створио непријатељску радну средину тиме што је толерисао шиканирање. Каква је била казна? Педесет милиона долара као обештећење!

Часопис Men’s Health каже: „случајеви сексуалног шиканирања се умножавају попут бактерија. Године 1990, EEOC [Комисија за једнаку могућност запошљавања] обрадила је 6 127 таквих жалби; до прошле године [1993] годишњи укупан износ се скоро удвостручио — 11 908“.

Злоупотреба моћи

Док запрепашћујуће високе казне које пороте одређују заузимају насловне стране, истина је да само неколицина случајева икада доспе до суднице. Већина жртава преживљавају своје понижење у тишини — као пиони у ружној игри моћи и застрашивања која се игра у канцеларијама, на улицама, у аутобусима, мензама и у фабрикама. Понекад, постоји отворена принуда на интимне односе. Ипак, углавном злостављање се састоји од суптилнијих, а ипак бестидно увредљивих поступака: недобродошлих или неприкладних додира, развратних примедби, похотних погледа.

Истина, неки одбијају да такво понашање називају шиканирањем, тврдећи да је то само шепртљав покушај неких мушкараца да привуку пажњу супротног пола. Али многи, попут писца Марте Лангелан, одбијају такве покушаје да се нађе изговор за увредљиво понашање. Она пише: „То није незграпно удварање, нити простачко удварање, нити шаљиво удварање, нити ’неспоразумско‘ удварање. Оно није намењено да привуче жену; то је понашање које у потпуности врши једну другу функцију. Попут силовања, сексуално шиканирање је осмишљено да принуди жене, а не да их привуче... [Оно] је израз моћи.“ Да, често је такво малтретирање једноставно још једно сурово средство којим „човек над човеком влада, да га несрећним учини“ (Проповедник 8:9; упоредите с Проповедником 4:1).

Жене на сексуално шиканирање обично реагују, не са задовољством, већ с осећањима у опсегу од одвратности и гнева па до депресије и понижености. Једна жртва се присећа: „Та ситуација ме је уништила. Изгубила сам поверење, своје поуздање, своје самопоштовање, и своје тежње за каријером. Моја личност се драстично променила. Била сам безбрижница. Постала сам огорчена, повучена и посрамљена.“ И када је починилац послодавац или неко други с влашћу, шиканирање добија нарочито ругобан изглед.

Мало је чудо, онда, што су судови почели да кажњавају прекршиоце и да жртвама дају надокнаду. Откада је Врховни суд САД дефинисао такво малтретирање као повреду грађанских права, послодавци се у већој мери сматрају одговорнима да одржавају радну атмосферу која није „непријатељска нити увредљива“.

Компаније које толеришу сексуално шиканирање могу искусити низак ниво морала запослених, већа одсуствовања, мању продуктивност, и већу промену запослених — да не спомињемо финансијску катастрофу уколико се жртве одлуче да покрену парницу.

Колико раширено?

Колико је у ствари сексуално шиканирање раширено? Испитивања показују да га је доживело више од половине броја запослених жена У Сједињеним Државама. Тако једна књига тврди: „Сексуално шиканирање је свуда присутан проблем. Оно се дешава женама у свакој професији од конобарице до директорке корпорације. Оно се дешава на сваком нивоу корпорацијске хијерархије и у свакој врсти посла и индустрије.“ Међутим, тешко да је овај проблем ограничен на Сједињене Државе. Књига Shockwaves: The Global Impact of Sexual Harassment, Сузане Л. Веб, наводи следећу статистику:a

КАНАДА: „Једно испитивање је показало да од сваких 10 жена, 4 су биле сексуално шиканиране на послу.“

ЈАПАН: „Једно испитивање од августа 1991. показало је да је 70 посто испитаних жена доживело“ шиканирање на послу. „Деведесет посто њих рекло је да су биле сексуално шиканиране на путу до посла и назад.“

АУСТРИЈА: „Испитивање из 1986. показало је да је 31 посто жена пријавило инциденте озбиљног шиканирања.“

ФРАНЦУСКА: „Године 1991, једно испитивање... утврдило је да је 21 посто од 1 300 испитаних жена рекло да су лично доживеле сексуално шиканирање.“

ХОЛАНДИЈА: Једно испитивање је показало да је „58 посто жена које су се одазвале [на испитивање] рекло да су лично доживеле сексуално шиканирање“.

Знак времена

Наравно, злостављање и шиканирање на радном месту није ништа ново. Жене — а понекад и мушкарци — били су изложени таквом малтретирању чак и у библијским временима (Постање 39:7, 8; Рута 2:8, 9, 15). Али такво рђаво понашање изгледа да је данас нарочито раширено. Зашто?

У првом реду, у недавним годинама жене су ушле на тржиште рада у рекордним бројевима. Због тога је више жена изложено ситуацијама у којим се таква злостављања могу догодити. Међутим, чак од већег значаја јесте оно што је Библија давно прорекла: „Запамти ово! У последњим данима ће бити тешко време. Људи ће бити себични, похлепни, хвалисави, и уображени; биће увредљиви...; биће нељубазни, немилосрдни, клеветници, насилни и свирепи“ (2. Тимотеју 3:1-3, Today’s English Version). Раширеност сексуалног шиканирања само је један драматичан доказ да се ове речи данас испуњавају. Интересантно је да један чланак у часопису Men’s Health примећује да је „пораст жалби на сексуално шиканирање попраћен запањујућим погоршањем у општој учтивости. Лоши манири су свуда“.

Раширеност сексуалног шиканирања такође одражава тај „нови морал“, који је преплавио свет 1960-их. Рушење традиционалних моралних међа попраћено је шокантним занемаривањем права и осећања других. Шта год да је његов узрок, сексуално шиканирање јесте грозна стварност на радном месту. Шта мушкарци и жене могу учинити да се заштите? Хоће ли икада постојати време кад на радном месту неће бити шиканирања?

[Фуснота]

[Оквир на 4. страни]

Сексуално шиканирање — мит насупрот чињеници

Мит. Сексуално шиканирање се претерано пријављује. Оно је само још један хир, производ медијског екстравагантног разглашавања и хистерије.

Чињеница. Углавном, жена има пуно тога да изгуби а мало да добије тиме што пријављује кињење. Заиста, само мали број жена (према једном испитивању 22 посто) икада неком каже да су шиканиране. Страх, стид, осећај кривице, збуњеност и непознавање законских права задржавају многе жене да остану неме. Стога многи стручњаци верују да се овај проблем претерано непријављује!

Мит. Већини жена годи пажња. Оне које тврде да су шиканиране једноставно су преосетљиве.

Чињеница. Испитивања доследно показују да жене вређа такво увредљиво опхођење. У једном истраживању, „више од две петине жена рекло је да су осећале одвратност, а приближно једна трећина је рекла да су биле љуте“. Друге су известиле да осећају бригу, повређеност и депресију.

Мит. Мушкарце киње исто колико и жене.

Чињеница. Истраживачи Националног удружења запослених жена (САД) известили су да „процењених 90 посто случајева шиканирања укључује мушкарце који су шиканирали жене, 9 посто су истополна... а само 1 посто укључује жене које су шиканирале мушкарце“.

[Слика на 5. страни]

Код сексуалног шиканирања не ради се само о сексу